Србија у Првом светском рату — разлика између измена

Влада и Врховна команда одлучиле су да се војска повуче на обалу [[Кнежевина Албанија|Албаније]] и одатле евакуише и с тим у вези су обавестиле савезнике да благовремено упуте храну и опрему. Пашић је телеграфисао српским посланицима на страни: „''након повлачења ми ћемо за месец дана имати војску од 250.000 људи, добро опремљену, обучену и наоружану и која ће моћи, у друштву са Савезницима, не смо истерати непријатеља већ га и уништити''“. У наредби Врховне команде од [[25. новембар|25. новембра]] 1915. стоји: „''Настао је тренутак када се стицајем прилика морамо повлачити кроз Црну Гору и Албанију... Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава... Једини спас из ове ситуације је повлачење на јадранско приморје. Ту ће се наша војска реорганизовати... те ћемо опет представљати једну чињеницу с којом ће савезници морати рачунати. Држава није изгубила своје биће, она и даље постоји, иако на туђем земљишту, доклегод је ту владалац, влада и војска ма колика њена јачина била''“. Извлачење кроз Албанију остало је у српској традицији запамћено као [[Албанска голгота|Голгота Србије]]. Влада је стигла у [[Скадар]] [[28. новембар|28. новембра]] а Врховна команда [[6. децембар|6. децембра]]. Са војском је преко Албаније кренуо и један број цивила, већина политичких првака и професора универзитета. Био је то још један знак патриотизма. Постојале су три линије повлачења. Дуж њих остало је десетине хиљада мртвих од глади, изнемоглости и арнаутских куршума.{{чињеница|date=03. 2011. }}