Србија у Првом светском рату — разлика између измена

 

=== Колубарска битка ===

{{главни чланак|Колубарска битка}}

Истог 3. децембра српска 1. армија је са положаја западно од [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] изненада прешла у противнапад. Генерал Живојин Мишић њен командант од [[15. новембар|15. новембра]] брзим одступањем је скратио линију фронта, пружио војницима време за предах, на миру је примио и распоредио артиљеријску муницију која је стигла из Грчке и одлучио се за противудар. По наредби војводе Путника и војвода Степановић и генерал Јуришић-Штурм издали су наређења својим армијама да крену у напад. Тиме је почела друга офанзивна фаза битке у басену Колубаре. Аустроугарски фронт се поколебао а затим распао. До тада победничка царско-краљевска војска сада је бежала са српске територије. Многи су пали у [[ратни заробљеници|заробљеништво]] а они који су умакли заустављали су се далеко иза својих полазних положаја у Босни. Избијањем 1. армије и Ужичке војске на десну обалу Дрине и Саве и ослобођењем Београда [[15. децембар|15. децембра]] [[1914]]. године победоносно је завршена велика Колубарска битка у којој је српска војска заробила 323 официра и 42215 подофицира и војника и запленила 43 [[Застава|заставе]], 142 артиљеријска оруђа, 71 [[митраљез]], 60000 пушака, 2 [[авион]]а, 3500 кола са муницијом и другим ратним материјалом, 4000 коња и мноштво друге ратне опреме и материјала.{{чињеница|date=03. 2011. }}