Јован Стерија Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Кад се оженио, Стерија је као домазет ушао у кућу свог угледног покојног таста. Има трага да су старог Стерију, у то време лабавих и неустаљених презимена, писали не само Стефан Поповић (како је забележен у Протоколу крешчајемих, приликом крштења првенца Јована), него и „Штерија Молеров”.
За време похађања основне школе у Пешти,
Једно време Стерија је био приватни наставник и [[адвокат]] у родном месту док није позван да дође у [[Крагујевац]] да буде професор на [[Београдски Лицеј|Лицеју]]. Након Лицеја је постао начелник Министарства просвете (од [[1842]]), и на том положају, у току осам година, био главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача [[Српско учено друштво|Ученог српског друштва]]. Покренуо је иницијативу за оснивање [[Друштво српске словесности|Академије наука]], [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] и [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]]. Учествовао је у организовању првог београдског [[позориште|театра]] ([[Театар на Ђумруку|позориште на Ђумруку]]) који је [[1841]]. отворен његовом [[трагедија|трагедијом]] „''[[Смрт Стефана Дечанског]]''”.
Од [[1848]]. године и сукоба са политичарима, посебно [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]], отеран је из Србије и је живео у Вршцу, усамљен и разочаран. Адвокат вршачки Јован се касно оженио; било је то 1850. године, са Јеленом - Ленком Димић, удовицом из Вршца. Јован Стерија Поповић је умро 10. марта (26. фебруара по старом календару) [[1856]]. године.<ref>''Србски дневник'' (1856). Нови Сад.</ref>
=== Начелник Министарства просвете ===
| |||