Јаков Орфелин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м →Дело |
||
Ред 24:
'''Јаков Орфелин''' (* средина [[18. век]]а, [[Вуковар]] или [[Сремски Карловци]] — око [[20. октобар|20. октобра]] [[1803]].) је био иконописац, српски [[барок]]ни сликар и синовац [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелина]].<ref>Барокно сликарство у Срему / Мирјана Лесек ; [фотографије Гојко Ранисављевић, Немања Максић, Вукосав Савић, Бранко Лучић]. - Нови Сад : Матица српска, 2001 (Нови Сад : Будућност). - 367 стр.</ref>
==
Школовао га је стриц [[Захарије Орфелин]].<ref>Кућење Захарије и Јакова Орфелина у Карловцима / Чедомир Денић. - [Б. м. : б. и.], 1976. - Стр. 515-524. - П. о.: Библиотекар; бр. 3-4, 1976.</ref> Године [[1766]]. уписао се на бечку [[бакрорез]]ачку академију Јакоба Шмуцера. Из писма, које му је упутио стриц [[13. март]]а [[1773]]. године, види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину. У друштву са [[Теодор Крачун|Теодором Крачуном]] радио је на Саборној цркви у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] [[1780]] — [[1781]]. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у [[Бачка|Бачкој]], [[Срем]]у,<ref>Три иконостаса Јакова Орфелина у Срему / Павле Васић. - Нови Сад : Матица српска, 1970 (Београд : "Радиша Тимотић"). - Стр. 241-246, [6] стр. с таблама. - П. о.: Зборник за ликовне уметности; 6, 1970, Нови Сад.</ref> а врло је вероватно да је радио и портрете.<ref>{{cite book |last=Костић |first=Мирослава |title=Јаков Орфелин и његово доба | year=2007 |publisher=Галерија Матице српске |location=Нови Сад}}</ref> Живео је у Сремским Карловцима.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1904.</ref>
== Дело ==
Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали Теодор Крачун, [[Теодор Илић Чешљар]] и други школовани српски уметници.<ref>Јаков Орфелин: Архијерејски трон Цркве Мајке Ангелине у селу Крушедол / Мирослава М. Костић. - Илустр. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 56-58. - У: Зборник Народног музеја у Београду. Историја уметности. - ISSN 0352-2466. - Књ. 23, св. 2 (2018), стр. 47-61</ref> Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког [[рококо]]а и неокласицизма. Сликао је [[иконостас]]е за многе парохијске и манастирске цркве [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]]:
Линија 44 ⟶ 45:
Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за [[бакрорез]]е [[Јован Рајић|Рајићеве]] историје. Сматра се водећим представником српског касно [[барок]]ног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји [[рококо]]а и [[неокласицизам|неокласицизма]]. Орфелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.
== Види још ==
* [[Списак српских сликара]]
| |||