Јурај II Драшковић — разлика између измена

Јурај II Драшковић је рођен 5. фебруара 1525. године у месту Билине код [[Книн|Книна]], као прво дете Бартола Драшковића и Ане Драшковић (Утјешеновић). Био је чланиз хрватске племићке породице Драшковић чији су чланови оставили велики утицај на политички и друштвени живот [[Хрвати|Хрвата]] у [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарској]], а потом и [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]].<ref name=":0" /><ref name=":1" />

Већ 1557. године, цар Фердинанд I га именује за бискупа у [[Печуј|Печуху]] (данас Печух у Мађарској). Ово именовање је 1560. године потврдио и римски папа Пије IV и то је остао све до 1563. године. Због османског освајања тог подручја, ниједном у тих три године није могао да дође у Печух, те се тамошњим верницима обраћао из писама. За то време, конкретно у периоду 1561. до 1563. године, био је изасланик цара Фердинанда I и Угарског краљевства на заседањима [[Тридентски сабор|Триденстског сабора]]. Тема Сабора је била одговор на [[Теологија|теолошке]] и [[Еклисиологија|еклизиолошке]] изазове [[Протестантска реформација|протестантске реформације]]. На Сабору, Јурај се залагао за женидбу католичког свештенства, као и за [[екуменизам]] и верско јединство [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] као одговор на освајања Османлија. Тешке преговоре је водио са папиним нунцијем, а касније и кардиналом Станислаусом Хоцијусом, поводом реформских сабора и верског јединства Европе, поводом османске претње.<ref name=":0" /><ref name=":2" /><ref name=":3">{{Cite journal|last=Patafta|first=Daniel|date=2005|title=PROTUREFORMACIJA U SJEVEROZAPADNOJ HRVATSKOJ|url=http://podravina.org/datoteke/Podravina08-033-046.pdf|journal=Podravina|volume=4|pages=34-40|via=}}</ref>

При завршетку Тридентског сабора, 1563. је постављен за [[Загребачка надбискупија|загребачког бискупа]] и на тој позицији остао све до 1574. године. Одмах по доласку на место бискупа, Јурај је почео да спроводи закључке Тридентског сабора и почео да делује у смеру сузбијања [[Протестантска реформација|протестантске реформације]] и обнове римокатолицизма у својој дијецези. Подупирао је и рад [[Исусовци|исусоваца]] на подручју тадашње [[Краљевина Хрватска (1526—1867)|Хрватске]]. Као бискуп, сазвао је и три бискупијска синода, на којима су донете различите одредбе које су представљале прави почетак [[Контрареформација|контрареформације]] на подручју северозападне Хрватске. Симпатизери реформације на том подручју су имали подршку у редовима високог племства и грађанства, а то је нарочито било изражено у Вараждину, Градишћу и Копривници, те и градовима са војном посадом из немачких земаља. Због тога је своју борбу Јурај усмерио на споменуте градове. Искључио је велики број свештеника који су подржавали реформацију. Као примери се могу навести и Михајло Бучић, тадашњи свештеник из Белице у [[Међимурје|Међумурју]], који је одштампао једну калвинистичку књигу, те и загребачки свештеник Ђуро Труља, који су ескомуницирани.<ref name=":0" /><ref name=":3" />

Осим мера ескомуницирања, Јурај је основао у [[Загреб|Загребу]] богословију за будуће свештенике загребачке бискупије. Оснивање оваквих богословија су препоруке закључака Тридентског сабора које су имале за циљ да спрече одлазак богослова на студије у иностранство, чиме би се смањио број њихових контаката са припадницима реформације. Осим тога, њиховим оснивањем би се обнављао утицај римокатолика у тим подручјима, те и подстицало образовање и духовна обнова њиховог свештенства. Захваљујући Јурајевом раду, контрареформација је добила темеље на подручју његове бискупије и свој пун замах ће добити и током 17. века.<ref name=":0" /><ref name=":3" />

{{Главни чланак|Хрватско-словеначка сељачка буна}}Период његове управе ће обележити и [[Хрватско-словеначка сељачка буна|хрватско-словеначка сељачка буна 1573. године]]. У историографији постоје велика неслагања око ове буне, а посебно око улоге Јураја II Драшковића. Буна је избила као последица тешког положаја тамошњих кметова. Сву тежину сукоба са Османлијама, осећали су кметови на које су се ослањали племство и свештенство. Осим тога, они су убирали и велики порез, што је, заједно са пустошењима Османлија, изазвало велики револт код кметова.<ref name=":4">{{Cite journal|last=Čečuk|first=Božidar|date=1960|title=Tragom poginulih seljaka u Seljačkoj buni 1573. godine|url=|journal=Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti|volume=3|pages=499-505|via=}}</ref>

* [[http://enciklopedija.lzmk.hr/clanak.aspx?id=8651 Чланак о Јурају II Драшковићу на сајту Енциклопедија.лзмк.хр]]