Фиктивни прикази ромског народа — разлика између измена

Многи '''фиктивни прикази ромског народа''' у књижевности и уметности приказују наративе о ромском народу који наводно имајуима мистичне способности предвиђања будућности, као и њиховењегов страственогстраствени и незадрживогнезадрживи темпераментатемперамент, упареногупарен са неуништивом љубављу према слободи, али и криминалном навиком. Критике које се упућују ка потретрисању Рома у популарној култури показују на сличности које се могу сусрести у [[Антисемитизам|антисемитским]] потретимапортретима Јевреја, где су обе групе стереотипично приказане негативно, као луталице, особе које преносе заразе, киднапују децу и чине друге злочине.<ref>{{cite book|last=Mayall|first=David|title=Gypsy Identities 1500-2000: From Egipcyans and Moon-men to the Ethnic Romany|year=2009|publisher=Routledge|isbn=978-0415566377|page=266}}</ref>

Роми су приказивани у [[Викторијанско доба|Викторијанско доба]] и у модерној британској литератури као особе са "злобним„злобним, окултним и криминалним тендецијама"тендецијама” и углавном повезиване са "лоповлуком„лоповлуком и лукавством." лукавством”, а у енглеском ренесансном и барокном позоришту имају "елементе„елементе необичног шарма"шарма” као и "елементе„елементе којекоји их описујеописују као најнижи слој друштвено одбачених"одбачених” али и као "обмањиваче" „обмањиваче”. У опери, књижевности и музици широм Европе, ромске женеРомкиње су приказиване као провокативне, сексуално слободне, прљаве, егзотичне и мистериозне<ref>{{cite book|last=Button|first=edited by Marilyn Demarest|title=The foreign woman in British literature: exotics, aliens, and outsiders|year=1999|publisher=Greenwood Press|location=Westport, Conn.|isbn=978-0313309281|pages=152–155|edition=1. publ.|author2=Reed, Toni}}</ref>. Холивудска и европска кинематографија, као и популарна музика су промовисали сличне стереотипе.

Најзначајнији прикази ромског народа се могу наћи у класицима као што су „Кармен” [[Проспер Мериме|Проспера Меримеа]], адаптирано у оперу ''[[Кармен (опера)|Кармен]]'' [[Жорж Бизе|Жоржа Бизеа]], роману [[Виктор ХугоИго|Виктора ХугоаИгоа]] „[[Богородичина црква у Паризу (роман)]]” и у новели ''[[Циганчица (новела)|Циганчица]]'' [[Мигел де Сервантес|Мигела де Сервантеса]]. Роми су, такође, доста романтизовани у Совјетском савезу, класично дело је „[[Цигани лете у небо]]” из [[1975]] . Много реалистичнији приказ савремених Рома сусрећемо на простору Балкана, углавном у филмовима, који приказују глумце Роме који причајуговоре на свом матерњем дијалекту, мада и даље играју улоге са клишеима и стереотипима о мистичним способностима и везом са криминалним радњама, као што можемо видети у филмовима [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]] ''[[Дом за вешање]]'' из [[1988]]. и ''[[Црна мачка, бели мачор]]'' из [[1998]]. Други реалистични приказ Рома у бившој Југославији јесте ''[[Скупљачи перја]]'' у режији [[Александар Саша Петровић| Александра Саше Петровића]].

* 1603-1611: У [[Шекспир|Шекспировим]] делима ''[[Отело(роман)]]'' и ''[[Бура (драмско дело)|Бура]]'' се појављују помињањаромски Ромаликови, као "Египатског„Египатски шармераукротитељ змија, који скоро да може да чита мисли"мисли” и верује се да су први ромски имигранти, са својим егзотичним изгледом у Енглеској утицали на развој лика Калибана, јединог људског становника мистичног острва (Калибан на англо-романском значи црн).

* 1613: ''[[Циганчица (новела)|Циганчица]]'' [[Мигел де Сервантес|Мигела де Сервантеса]]

* 1722: У делу „Мол''Мол Фландерс”Фландерс'' [[Данијел Дефо|Данијела Дефоа]], најранија сећања су на лутања кроз групу људи који се зову "Цигани„Цигани или Египћани"Египћани” у Енглеској.

* Енглески песнникпесник Џон Клер, у свом делу "''-{Vagabond in a Native Place" је}-'' написао је неколико песама где романтизује начин живота, културу и лутања енглеских Рома.

* 1815: Е делу "''Ема"'' енглеске књижевнице [[Џејн Остин]], Роми су имали кратак приказ у виду деце која су намамила Харијет на усамљену сеоску стазу. Опис који даје Остин је такође романтизован.

* 1831: ''[[Богородичина црква у Паризу (роман)]]'', роман према роману [[Виктор Хуго|Виктора Хугоа]].

* 1841: ''Роман "Стара продавница реткости"'' [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]].

* 1845: „Кармен”''Кармен'' [[Проспер Мериме|Проспера Меримеа]]

* 1847: У делиmа сестара Бронте, [[Шарлота Бронте|Шарлоте]] и [[Емили Бронте|Емили]] имамо приказе Рома, мада код у роману ''[[OrkanskiОркански visoviвисови]]'' није до краја потврђено.

* 1860: У роману [[Џорџ Елиот|Џорџа Елиота]] „Воденица''Воденица на Флоси” Флоси'', протагониста Меги бежи ка Ромима, али схвата да нема довољно знања о њима. Они јој нису наудили, али овај део има мрачно предсказнање о корацима које ће преузети када буде сазрела.

* 1897: У роману ''[[Дракула (роман)|Дракула]]'', [[Брем Стокер|Ејбрахама Брема Стокера]], појављује се група Рома којекоји раде за Грофагрофа Дракулу.

*1926: У свом делу „Девица''Девица и Циганин”Циганин'' [[Д. Х. Лоренс]] користи свог младог ромског јунака као својеврсан противотров ригидности системусистема друштвених класа.

*1940: У роману ''[[ZaЗа kimким zvonoзвоно zvoniзвони]]'', [[Ернест Хемингвеј|Ернеста Хемингвеја]] приказана је Ромкиња Рафаел.

*1956: У познатом делу Доуди Смит „101''101 далматинац”далматинац'' који је касније екранизован, псипсе су заробљени одје странезаробила старицестарица која је Ромкиња и која жели да их прода. Њен коњ помаже псима да побегну.

*1963: У делу ''[[Tintin|Авантуре Тинтина]]'' белгијског стрип писца [[Ерже|Ержеа]] приказаниприказано сује неколико карактера који су Роми, као и неколико речи из ромског језика. Стрип је врло позитивно наклоњен ромској популацији.

*1984: У роману, а касније и филму [[Стивен Кинг|Стивена Кинга]],„Тањи” појављује се класични приказ ромске клетве.