Патуљасти слон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Уклоњен целокупан садржај странице ознаке: страница испражњена Визуелно уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
= '''<big>Патуљасти слон</big>''' =
<big>Патуљасти слон, такође познат као Борнејски слон, подврста је [[Азијског слона]] која настањује североисточни [[Борнео]], у [[Индонезија|Индонезији]] и [[Малезија|Малезији]]. Од 1986. године он је наведен као угрожен на [[Црвена листа IUCN|IUCN]] црвеној листи, јер је број слонова на острву опао за 50% у последње три генерације, за које се процењује од 60-75 година.</big>
== '''<big>Карактеристике</big>''' ==
<big>У принципу Азијски слонови су мањи од Афричких</big>
== '''<big>Распрострањеност и станиште</big>''' ==
<big>Слонови су ограничени на северни и североисточни део [[Борнео|Борнеа]]. Током осамдесетих година прошлог века у Сабаху су постојале две различите популације, које су се простирале преко [[резервата за дивљину Табин]] и суседне шуме са шљункомна стрмим теренима; и у брдовитој унутрашњости на висини око 300 до 1.500 метара надморске висине диперокарповој шуми, која је углавном у то време била неометена, а лежала је на самој периферији. У [[Калимантан|Калимантану]] је њихов домет ограничен на мало суседно подручје горње реке [[Сембакунг]] на истоку. Током 1992. године процењени број слонова кретао се у распону од 500 до 2.000 јединки. На основу истраживања спроведеног у [[резервату за дивље животиње Табин]], у округу [[Доњи Кинабатанган]] и у шумском резервату [[Дерамакот]]. Попис слонова обављен је у Сабаху у периоду од јула 2007. до децембра 2008. године, бројећи гомиле дуж 216 линија трансеката у пет главних распона слонова који су прелазили укупну удаљеност од 186,12 км. Резултати овог истраживања указују популацију слонова од 1.184-3.652 јединке која насељава подручја Табина, [[Доњег Кинабатангана]], [[Северног Кинабатангана,|Северног Кинабатангана]], шумског резервата Улу Калумпанг и централне шуме Сабаха. Густина и величина популације слонова варира у пет кључних распона. Горњи слив шумског резервата [[Улу Сегама]] имао је највећу густину популације са 3,69 слонова на километар квадратни. Само незаштићено централно шумско подручје подржавало је популацију већу од 1.000 јединки.</big>
== '''<big>Историјат</big>''' ==
<big>У 19. веку, зоолошким истраживањем је утврђено да су се дивљи слонови природно јављали у ограниченом подручју североисточног [[Борнео|Борнеа]]. Статус и карактеристичност [[патуљастих слонова]] од тада је контроверзна. Године 1940. [[Фредерик Нутер Хасен]] сматрао је [[патуљасте слонове]] потомцима представљеног сталежа и ставио их у подврсту ''Elephas maximus indicus''. Реџиналд Инес Покок, проучавајући примерке у [[Британски музеј|Британском музеју]] природне историје, није се сложио, и 1943. године и поставио је све [[патуљасте слонове]] у подврсту ''Elephas maximus sumatrensis''. Хиљаду девет стотина педесете године Паулес Едвард Пиерис Дераниагала описао је подврсту ''Elephas maximus borneensis'' , узевши за свој тип илустрацију у Националном географском часопису.</big>
== '''<big>Угроженост</big>''' ==
<big>Претежне претње патуљастом слону данас су губитак станишта, деградација и фрагментација, које покреће све већа људска популација и доводе до пораста сукоба између људи и слонова(кад слонови једу или газе усеве). Стотине људи и слонова годишње се убије као резултат таквих сукоба. Ширење људу нарушава њихове миграционе путеве, троши њихове изворе хране и уништава њихово станиште. Популација слонова у [[Калимантан|Калимантану]] и даље опада као последица оштећења заштићених шума. Од априла 2012. године, процењује се да се од 20 до 80 слонова налази у близини 22 села у округу Себуку и у округу Нунукан, у северном [[Калимантан|Калимантану]].</big>
<br />
| |||