Персефона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 109.93.195.161 (разговор) на последњу измену корисника AcamicamacaracaBot
ознака: враћање
Ред 13:
}}
[[Датотека:Locri Pinax Of Persephone And Hades.jpg|мини|десно|210п|Персефона и [[Хад]]]]
'''Персефона''' ({{јез-гр|Περσεφόνη}}) ({{јез-лат|Proserpina}}) је кћи највишег бога [[Зевс]]а и богиње [[Деметра|Деметре]], жена бога подземног светасвијета [[Хад]]а.<ref>{{cite web|title=Персефона|url=http://www.opsteobrazovanje.in.rs/mitologija/grcka-mitologija/persefona/|website=Опште образовање|accessdate=25. 1. 2018}}</ref> У том царству подземног светасвијета имала је исти положај као [[Хера]] на [[Олимп]]у. Била је Хадова сувладарка над душама мртвих и боговима подземног светасвијета. Персефона је била неумољива и немилосрдна као и сам Хад. Пандан Персефони у [[римска религија|римској митологији]] је [[Прозерпина]].<ref>{{cite book |title=Општа енциклопедија Larousse (1) |date=1971. |publisher="Вук Караџић" |location=Београд |page=478-479}}</ref>
 
== Биографија ==
Персефона је позната и под именом Кора. По грчкој митологији је представљена као богиња вегетације и доносила је плодност земљи, али је у исто вријеме била и краљица подземног светасвијета. Она је бацала клетву смрти и то је у митологији разлог зашто постоје четири годишња доба које познајемо.<ref name="Grčki mitovi knjiga">{{cite book |last1=Graves |first1=Robert |title=Grčki mitovi |date=2002 |publisher=Familet |location=Beograd |pages=375-380}}</ref>
 
Персефонино име нема јасно пореклопоријекло. Неки сматрају да води коренкоријен из [[Грчки језик|грчке]] речиријечи Персепата (Περσεφάττα) која означава некога ко дарује пшеницу, али и постоји коренкоријен у изразу Ферин фонан (φέρειν φόνον) који означава оног ко доноси смрт.
 
По једној верзији, она је живелаживјела ван [[Олимп|Олимпа]] са својом мајком и била је препознатљива по својој невероватној лепотилијепоти, због које је имала много богова удварача међу којима су [[Хермес]], [[Арес]], [[Аполон]] и други. Мада је њена мајка одбијала сваког њеног потенцијалног удварача и крила Персефону од свих богова са Олимпа.
 
Хад је највише инсистирао на њој и одлучио је да пита свог брата, врховног бога Зевса, оца Персефоне, да је ожени и добио је одобрење. Али мајка Деметра није знала за то и никада се не би сложила са тим да њена кћерка иде у подземни свијет. Због тога Хад планира да је киднапује и одведе са собом у подземни свијет и на тај начин почиње прича у митологији о томе како су настала годишња доба.
Ред 35:
Персефона је постала Хадова жена против своје воље. Живјела је у друштву [[Нимфа|нимфи]] на нисајским ливадама, проводила вријеме у плесу и пјевању, брала цвијеће и забављала се сличним занимања дјевојака тог периода. Кад је једном у шетњи била са [[Атина (богиња)|Атином]], богињом мудрости и [[Артемида|Артемидом]], богињом животиња и лова, одвојила се од њих у жељи да убере [[нарцис (биљка)|нарцис]], цвијет смрти. Тад се под њом земља отворила и уз гласан прасак из дубина је изашао Хад. Он ју је ставио на своје кочије и нестао у подземни свијет.<ref>{{cite book |last1=Хартли |first1=Стефанија Леонарди |title=Најлепше приче из грчке митологије |date=2017. |publisher=Лагуна |location=Београд |isbn=978-86-521-2588-3 |page=28-29}}</ref>
 
Персефона је успелауспјела да врисне, али је нико није чуо и када су схватиле да је нестала, нимфе су биле кажњене од стране бесне и тужне Деметре, тако што их је претворила у сирене. Деметра је била очајна, одустала је од свега како би се потпуно посветила потрази за својом ћерком и њена потрага за Персефоном, је имала утицај на њену обавезу као богиње агрокултуре. По неким верзијама приче се говори о томе да је она забранила да вегетација расте све док се Персефона не пронађе. Док је по другим верзијама, она само одбацвала своју дужност као богиње због туге, и поља су изгубила своју плоднпост. Дуго је тражила своју кћерку, све док јој бог [[Хелије]] није предложио да пита Зевса бога који види све, да јој каже где је Персефона и да покуша да сазна шта се догодило. Тако је и било, Зевс је због беса смртника, који су изазвали кризу због глади, одлучио да пошаље гласника [[Хермес|Хермеса]] у подземни свијет да врати кћерку назад. Хермес успева у томе, али под Хадовим условом да Персефона не сме да једе ништа из свијета живих ван подземног свијета. Она је због туге ионако одбијала храну, али мало пре него што је пошла, Хад ју је навео да поједе шест зрневља [[Нар|нара]].
Након што је враћена из подземног свијета, јер је појела тих шест зрневља, била је кажњена тиме да мора да проводи шест мијесеци годишње у подземном свијету са Хадом (кад би неко нешто у подземљу појео, није се више могао вратити на горњи свијет).