Систем органа за дисање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 90:
}}
 
Код [[сисари|сисара]], инхалација при одмарању се примарно одвија путем контракције [[Дијафрагма|дијафрагме]]. Она је од горе засвођена мишићна плоча која раздваја грудни кош од трбушне шупљине. Кад се она контрахује плоча се поравна, (i.e. покреће се на доленадоле као што је приказано на слици) чиме се повећава запремина прсне шупљине. Контрахујућа дијафрагма гура трбушне органе на доленадоле. Дно карлице спречава трбушне органе да се крећу у том правцу, док гибки садржај абдомена узрокује да се стомак испупчује према напред и према странама, пошто се релаксирани трбушни мишићи не одупиру том кретању. Ово потпуно пасивно испупчивање трбуха (и скупљање током издисаја) током нормалног дисања понекад се назива „абдоменалним дисањем“, мада је то заправо „дијафрагматично дисање“, које није видно изван тела. Сисари једино користе њихове трбушне мишиће током присилнох издисања, а ника при било којој форми удисања.
 
Како се дијафрагма контрахује, [[грудни кош]] се симултано увећава путем повлачења ребара нагоре [[Интеркостални мишећ|интеркосталним мишићима]]. Сва ребра нагнута на доленадоле од задњег дела ка напред; а најнижа ребра су осим надоле нагнута ка споља од средишље линије. Стога се величина грудног коша може повећати на исти начин као и антеро-постериорно растојање путем пумпног кретања.
 
Увећање вертикалних димензија прсне шупљине контракцијом дијафрагме, и њених хоризонталних димензија подизањем предљенг и бочних делова ребара, узрокује опадање интрапрсног притиска. Унутрашњост плућа се отвара за спољашњи ваздух, и како су она еластична, она се шире и да попуне додатни простор. Доток ваздуха у плућа се јавља путем [[респираторни тракт|дисајних путева]]. Код здравих особа су ваздушни путеви (почевши од носа или уста, и све до микроскопских мехурића мртвих крајева званих [[Плућна алвеола|алвеоле]]) су увек отворене, мада се пречници разних секција могу мењати посредством [[Симпатички нервни систем|симпатичког]] и [[Парасимпатички нервни систем|парасимпатичког нервног система]]. Алвеоларни ваздушни притисак је стога увек близо атмосферског ваздушног притиска (око 100 [[Паскал (јединица)|-{kPa}-]] на нивоу мора) у миру. Градијенти притиска који узрокују да ваздух улази и излази из плућа током дисања ретко прекорачују 2–3 -{kPa}-.<ref>{{cite journal |last=Koen|first=Chrisvan L. |last2=Koeslag|first2=Johan H. | title = On the stability of subatmospheric intrapleural and intracranial pressures |journal= News in Physiological Sciences | publication-date=1995 |volume=10 |pages=176–178}}</ref><ref>{{cite book|last=West|first=J.B. |title = Respiratory physiology: the essentials. |location=Baltimore |publisher=Williams & Wilkins |publication-date=1985|pages=21–30,84–84,98–101}}</ref>