Историја Лужичких Срба — разлика између измена

После пораза [[Немачко царство|Немачке]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] део лужичкосрпске интелигенције, на челу с [[Арношт Барт|А. Бартом]], покушао је 1919. прогласити независну лужичкосрпску државу. [[Вајмарска република]] jе наставила антилужичкосрпску политику царске Немачке,<ref>{{cite book|first=|last=|title=Власть и общество в условиях диктатуры: исторический опыт СССР и ГДР, 1945—1965: материалы научно-технической конференции|location=Архангельск|publisher=Поморский университет|year=2007|pages=66}}</ref> Лужички Срби статистички су класифицирани као „националност која умире”. Доласком на власт [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|нациста]] 1933. године Лужички Срби су били проглашени за „Немце који говоре вендски”,<ref>{{cite book|first=С. П.|last=Толстой|title=Народы мира. Этнографические очерки|location=Москва|publisher=Наука|volume=1|year=1964|pages=283}}</ref> против њих је почео отворени терор. Почетком 1940-их година руководство Немачке планирало је масовну депортацију<ref>{{cite journal|last=Mětšk|first=Frido|title=Z działalności Zentralstelle fur Wendenangelegenheiten (Wendenabteilung) w latach 1920—1945|journal=[[Przegląd Zachodni]]|location=[[Poznań]]|publisher=[[Instytut Zachodni]]|year=1966|number=3|pages=97}}</ref> Лужичких Срба као расно инфериорног елемента:<ref>{{cite book|first=Л. П.|last=Лаптева|title=К. В. Шевченко. Лужицкий вопрос и Чехословакия (1945—1948)|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/SovSlav/Slav-2007-3.pdf|location=|publisher=[[Славјановеденије]]|volume=3|year=2007|pages=107}}</ref> у [[Алзас]]-[[ЛотарингијаЛорена|ЛотарингијуЛорену]] или тзв. [[Генерално губернаторство]]. После Другог светског рата [[Лужичкосрпски национални комитет]], образован у [[Праг]]у, поставио је питање о независности Лужице и њеном припајању Чехословачкој.

Године 1940. [[Хајнрих Химлер|Химлер]] је подржао тврдњу професора Универзитета у Лајпцигу [[Ото Рехе|Ото Рехеа]], према којој су Лужички Срби имају словенско порекло и зато би их требало сматрати „најнижом расом“, у основи није погодном за германизацију. Химлеровом меморандумом „[[О поступању са туђинцима на Истоку]]” од 15. маја 1940. године је предложена депортација Лужичких Срба (заједно са другим словенским мањинама, попут Словенаца у Аустрији) у тзв. [[Генерално губернаторство]]<ref>{{cite book|first=Ian F. Roe|last=Graham Jackman|title=Finding a Voice: Problems of Language in East German Society and Culture|url=https://books.google.ru/books?id=E0f4Bkhn4B8C&printsec=frontcover&hl=ru#v=onepage&q&f=false|location=Amsterdam — Atlanta|publisher=Rodopi|year=2000|pages=40}}</ref> за формирање радне војске Словена.<ref>{{cite book|first=Jan|last=Petr|title=Nástin politických a kulturních dějin Lužických Srbů|location=Praha|publisher=|year=1972|pages=274—275}}</ref> При том, становништво Генералног губернаторства је морало да укључи поред „остатака инфериорног месног становништва” и становништва „источних провинција”, које је било депортирано овамо, такође и становништво различитих подручја Немачке са „инфериорним људским и расним квалитетима”.<ref>{{cite book|first=M.|last=Kasper|title=Fašistické plány na likvidaci Lužických Srbů|location=|publisher=Slovansky prehled|year=1967|pages=12}}</ref> Око Божића 1940. године католички бискуп (''-{Legge}-'') сазнао је од саветника у Бауцену да ће цео лужичкосрпски крај бити исељен.{{sfn|Zarys serbskich stawiznow|1976|p =171}} Химлеров план није спроведен због пораза на источном фронту после 1942. године.<ref>{{cite book|first=Ian F. Roe|last=Graham Jackman|title=Finding a Voice: Problems of Language in East German Society and Culture|url=https://books.google.ru/books?id=E0f4Bkhn4B8C&printsec=frontcover&hl=ru#v=onepage&q&f=false|location=Amsterdam — Atlanta|publisher=Rodopi|year=2000|pages=40}}</ref> Хитлер је желео да се одложи решење вендског питања до краја рата.<ref>{{Cite book|first=Frank|last=Förster|title=Die Wendenfrage in der deutschen Ostforschung 1933–1945|location=[[Bautzen|Бауцен]]|publisher=[[Домовина (издавачко предузеће)|Domowina]]|year=2007|pages=242}}</ref> Фирер је планирао исељавање Лужичких Срба у [[Алзас]]-[[ЛотарингијаЛорана|ЛотарингијуЛорану]], а Француза — на реку [[Шпреја|Шпреју]]. Како је писао историчар [[Михаил Семирјага|М. Семирјага]], „само победа Совјетског Савеза… спасла је лужичкосрпски народ од пропасти у рудницима Алзас-Лотарингије”Лорене”.{{sfn|Семиряга|1955|p =50}}