Триангл — разлика између измена

Иоле истакнуија солистичка појава триангла права је реткост, а свакако најпознатији случај те врсте је следећи, у коме се његов сасвим усамљен звук смењује са [[пицикато|пицикатом]] гудачких инструмената, најављујући лепршаву [[Скерцо|скерцозну]] епизоду концерта: Ф. [[Франц Лист|Лист]]: Клавирски концерт Es-dur. <br>

 

Удараљке у виду троугласто савијене металне шипке биле су присутне у инструментаријуму неких народа Старог века - Јевреја, Грка, Римљана. У то време је на овакву шипку обично био навучен још низ металних прстенова, који би звецкали при удару о шипку, дајући нешто сложенији метални шум. Ово се донекле одржало све до пред крај 18. века.

То је и време када је триангл, али без прстенова, почео да налази чешћу примену у саставу [[Оркестар|оркестра]], већином као чинилац егзотичних призвука у [[Опера|оперској музици]], а посебно подстакнут модом јаничарске музике. Његова превасходно колористичка својства и касније су често коришћена у оперском оркестру, а у великом симфонијском саставу романтичног и новијег доба триангл је такође скоро увек заступљен.<ref>Деспић Дејан "Музички инструменти" Факултет музичке уметности Београд 1979.</ref>