Дака Поповић — разлика између измена

 

== Биографија ==

Давид - Дака Поповић (Нови Сад, 28. 12. 1886 - Нови Сад, 17. 2. 1967) рођен је у [[Нови Сад|Новом Саду]] где је стекао основно образовање. Гимназију је похађао у [[Сегедин|Сегедину]], а као стипендиста Задужбине Марије Миланковић студирао на Краљевској (Јосифовој) Политехници у [[Будимпешта|Будимпешти]] у периоду од 1908. до 1913. Био је члан Српског народног одбора у Новом Саду. Као приватник од [[1921]]. градио по [[Војводина|Војводини]] многе стамбене и индустријске објекте. Заједно са Данилом Каћанским водио је фирму Инжењеринг у којој је једно време радио Инжењер [[Никола Мирков]], касније идејни творац хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. <ref name="ХБ">Енциклопедија Новог Сада, Том 15. pp. 197-199, написали М. Стој. и М. Макс, Прометеј, Нови Сад, 2000.</ref> Покретач и организатор прве велике привредне изложбе, [[1923]]. године, претече [[Новосадски сајам|новосадског сајма]]. Био народни посланик на радикалској листи [[1927]]. а [[1928]]-[[1929]]. министар за аграрну реформу. [[9. октобар|9. октобра]] 1929. постављен за првог [[бан]]а [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]]. Поднео је оставку [[16. јануар]]а [[1930]]. године. Био је члан ЈНС и [[1932]]. именован је за [[Сенат Краљевине Југославије|сенатора]].

 

 

Дака Поповић се повлачи из грађевинарства почетком четврте деценије када послове и вођење бироа предаје рођаку и пријатељу Данилу Каћанском, који ће предузеће успешно водити до 1941. Поповићеве грађевине представљају пример прелазног стила који је најавио појаву модерне архитектуре. После њега новосадски архитекти и градитељи више неће градити у академском и еклектичком маниру.<ref>{{Cite journal|last=Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад|first=|date=1999.|title=Грађа за проучавање споменика културе Војводине|url=https://graditeljins.files.wordpress.com/2018/01/daka-popovic-gradja_xx-1999.pdf|journal=1999.|volume=20|pages=68-72|via=}}</ref>После повлачења из бироа Поповић је направио успешну политичку каријеру која је била крунисана избором за првог [[Бан|бана]] [[Дунавска бановина|Дунавске бановине]] (1929), а потом и функцијом [[Сенатор|сенатора]] (1933-1939). У међувремену Поповић оснива дневни лист Дан – излази у Новом Саду од 1935. до 1941., као тада једине српске дневне новине у Војводини. Из издавачког савета Поповић иступа 1938. настављајући повремено да пише, углавном за празничне бројеве. Током рата и у послератном периоду Поповић се активно бави проучавањем догађаја и појава из културне и политичке прошлости српског народа у Војводини. Објавио је велики број књига, чланака, студија, новинских натписа, рецензија, полемика и коментара. Као инжењер и архитекта, политички и друштвени радник, проучавалац и писац, Дака Поповић је обележио културну историју и време у коме је живео.<ref>{{Cite web|url=https://graditeljins.wordpress.com/graditelji-info/david-popovic-2/|title=David Popović|last=Graditelji Novog Sada|first=|date=2013-02-19|website=Graditelji Novog Sada|language=sr-RS|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-07-09}}</ref>

 

Имао је двојицу синова [[Душан Поповић (новинар)|Душана]] и Гавру, који су били дипломате [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]], као и ћерку Мару, чији је супруг био [[Никола Петровић (историчар)|Никола Петровић]]. Ћерка његовог сина Гавре је [[Ivanka Popović|Иванка Поповић]], ректор Универзитета у Београду.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/404850/Celicna-profesorka Челична професорка („Политика”, 2. јун 2018)]</ref>