Манастир Крка — разлика између измена

| епархија = [[Епархија далматинска|владичанство далматинско]]

'''Манастир Крка''' налази се у [[Далмација|Далмацији]], између [[Книн]]а и [[Шибеник]]а (3,5 km источно од [[Кистање|Кистања]]). СмештенСмјештен је у кањонукланцу рекеријеке [[Крка (Хрватска)|Крке]] и његова црквабогомоља [[Архангел Михаил|Светог Арханђела Михаила]], подигнута је према предању у времевријеме краља Милутина, на местумјесту гдегдје је [[апостол Павле]] држао проповедпроповијед. У новије времевријеме се претпоставља да је манастир саградила [[Јелена Немањић Шубић|Јелена Шубић]], сестра [[стефанСтефан Душан|цара Душана]] (помиње се [[1350]]. године), а дограђиван је [[1402]]. године.

У времевријеме турских упада, који се одвијају од средине XIV[[14. векавијек]]а, године [[1480]]. порушенПорушен је манастир [[Манастир Драговић|Драговић]], а [[1502]]. године опустошена је [[Манастир Крупа|Крупа]]. КалуђериИноци из ових манастира нашли су уточиште у манастиру Крка.

Осим података да је манастир Крка био уписан на једној географскојземљописној карти коју је [[1530]]. године изградио Италијан ''Матео Пагано'', о манастирском животу с почетка XVI[[16. векавијек]]а нема других података.

Након поновне успоставе [[Пећка Патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1557]]. године, православном црквом у Далмацији управљали су дабробосанскидабробосанске митрополитивладике. МитрополитВладика Гаврило Аврамовић поставио је [[1578]]. године игумананастојатеља манастира Крке за ''егзарха'' (управника) целокупнецјелокупне далматинске православне цркве, која је у то времевријеме била у експанзијипорасту. То постаје правило и у следећемсљедећем времену, тако да је од тада па до [[1810]]. године манастир Крка остаје центарсредиште православља у [[Далмација|Далмацији]].<ref>Љупче Мандић "Књига о Кистањама", стр 612.</ref>

[[Црква (грађевина)|ЦркваБогомоља]] је правоугаоне основе с кубетом и дугом припратом неправилног облика. [[Олтар]]ски деодио је прошириван и остао је без полукружнеполукружног [[апсида|апсидесвода]]. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и [[гроб]]овима у поду. На њу се испод јужног деладјела данашњеданашњег великевеликог црквехрама ослања старија једнобродна црква подигнута свакако поред [[Испосница|испоснице]] која сведочисвједочи да су се ту већ у [[17. веквијек]]у [[аскеза|подвизавали]] православни монасииноци. ЦркваБогомоља је више пута обнављана.

Међу првим архимандритимапрвопастирима манастира Крке били су [[Никанор Богуновић Скочић]] (1735—1792) и [[Саватије Васиљевић]] (1755—1809).

Манастир Крка је за све времевријеме свога постојања био најзначајнији духовнидуховно и културникултурно центарсредиште православља у [[Далмација|Далмацији]]. Почетком XVII17. векавијека, у манастиру је основана најстарија српска школа за образовање свештеника. Данашња Богословија Св. Три Јерарха основана је 1966. године (са радом као двогодишња школа почела је 1964) заузимањем тада далматинског, а касније жичког епископа Стефана.

== Ризница манастира Крка ==

Ризница манастира КркаКрке формиранастворена је самим оснивањем манастира и најбоље показује историјуповијест овог манастира. Она је своје богатство прикупљала током дугих вековавјекова, па су у њу стигле бројне драгоценостидрагоцјености из разних деловадјелова светасвијета као што су [[Јерусалим]], [[Света гора|Света Гора]], српски крајеви, [[Венеција]] и царска [[Русија]]. ПоседујеПосједује преко 2000 експонатаизложака и предмета из 15. и 16 векавијека. ДрагоценостиДрагоцјености манастира Крке, по броју, уметничкојумјетничкој изради и историјскомповијесном трајању убрајале су се у највреднијенајвриједније ризничке целинецјелине Српске православне цркве, одмах послепослије ризница манастира [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Дечани|Дечана]] и [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].

[[Датотека:Manastir Krka - Crkva Sv.arhanđela Mihaila.JPG|мини|лево|200п|ЦркваХрам Св. Архангела Михаила]]

Републички завод за заштиту споменика културе је објавио ревизијуисправак, конзервацијуочување и санацијузаштиту иконаизобразби из ризнице манастира Крка.

:Посебну целинуцјелину у ризници представља збирка антиминиса. Они су углавном отиснути са дрворезних и бакрорезних плоча, а освећени од српских патријарха, митрополитанадвладика и епископавладика од краја 17. до краја 19. векавијека.

:У манастирској ризници биле су похрањене бројне архијерејскепрвосвештеничке, свештеничке и ђаконске одоре украшене сребрним и златним нитнама. Међу црквеним текстилом посебно се издваја епитрахиљоковратник [[Свети Сава|Светог Саве]] који је 1842. године купио у манастиру Студеници калуђеринок Викентије Кнежевић.

:У манастиру Крка налазиланалазили су се читавачитави галеријапростори уметничкихумјетничких слика и портретаприкази црквених великодостојника распоређених у манастирској трпезаријиобједаваоници, салону, ризници итд. На портретимаприказима су представљени углавном игуманинастојатељи и далматинскидалматинске епископивладике. Ту се налазио портретприказ архимандритапрвопастира Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године. Један од најстаријих портретаприказа јесте портретприказ Ј. Болгарина из 1771. године.

„Црква никад није била против уметностиумјетности, нити то може бити, пошто је Бог као Створитељ светасвијета и космосасвемира први и највећи уметникумјетник. Сликари и не чине ништа друго, него покушавају својом техником и својим сликарским умећемумијећем да открију и покажу ту лепоту“љепоту“, епископвладика далматински Фотије.

:Међу иконамаизобразбама овог манастира биле су бројна деладјела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. векавијека. Те иконеизобразбе су радови знаних и незнаних иконописаца међу којима су радови Георгија Михалика, Спиридона Рома, Вука Сударевића итд.

ИконеИзобразбе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.

[[Манастир]] поседује велику и богату библиотекукњижницу формиранустворену још у времевријеме настанка манастира. Један од првих пописа библиотекекњижнице датира из 1844. године, а направио га је тадашњи архимандритпрвопастир [[Стефан Кнежевић]]. Нови инвентарсписак библиотекекњижнице написан је 1965. године и тада је забележенозабиљежено преко 4000 књига подељенихподијељених у групескупине: старе рукописне књиге, старе штампанекњигопечаћене књиге, деладјела из 18. векавијека и деладејла обављена до 1850. године. Манастирска библиотекакњижници такође поседујепосједује издања Српске књижевне задруге, издања [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], издања [[Матица српска|Матице српске]] итд. Посебно су заведени часописи, календари, новине, извештајиизвјештаји и књиге на страним језицима.

Од појединачних издања посебно треба истаћи више од 50 рукописних књига насталих у периодураздобљу од 13. до 18. векавијека. Међу рукописним црквеним књигама посебно је важно '''Мокропољско четворојеванђеље''', написано крајем 13. или почетком 14. векавијека на пергаменту у духу старог српског језика.

У саставу библиотекекњижнице налази се доста страних и изузетно вреднихвриједних штампанихкњигопечаћених књига. Међу таквим издањима налази се ОктоихОсмогласник штампанкњигопечаћен на [[Цетиње|Цетињу]] [[1494]]. године укод штампаријикњигопечатника Божидара Вуковића, а реткостријеткост представља Зборник [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]] штампанкњигопечаћен 1536. године на пергаменту. Ова књига једини је познати зборник штампанихкњигопечаћених на пергаменту. Међу вреднимвриједним књигама налазе се и деладјела [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Никодим Милаш|Никодима Милаша]], митрополитавладике српског Михајила Јовановића итд. Такође треба споменути Патерик из 1346. године, назван „бугарски“, на чијим корицама стоји запис: “''Сија Књига манастира Вилендара''“.

На североисточномсјевероисточном делудјелу имања манастира налази се један простор у стенистијени, тј ранохришћанска катакомбаподземна гробља са доста гробова. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и гробовима у поду гдегдје је по предању Свети апостол Павле проповедаопроповиједао Христову науку. На гробљу манастира Крка свој мир нашли су многи некадашњи игуманинастоајтељи, монасииноци и епископивладике, а у сведочанствимасвједочанствима се сазнаје како је манастир Крка био забележензабиљежен у географскојземљописној карти коју је 1530. године израдио Матеј Пагано.

Од свог настанка манастир Крка је духовно, културно средиште свих Срба у [[Далмација|Далмацији]]. Богословска школа отворена је још давне 1615. године и познатапознато је као првапрво школаучилиште за свештена лица у српском народу. ОваОво школаучилиште позната као Богословија [[Света три јерарха|Света Три Јерарха]] током времена се затварала, премешталапремјештало па поново отварала, у зависности од политичких и војних прилика у земљи. Једно времевријеме богословија је била премештенапремјештена у [[Задар]]. Након кратког прекидараздобља она је обновила свој рад 1962. године, а од 2001. године поново ради у овом манастиру. ТемељиПодлоге за новоподигнуту зграду богословије освештени су 1985. године на дан Архангела Михаила. У темељподлогу нове зграде узидан је по камен из [[Манастир Пећка патријаршија|Пећке Патријаршије]], манастира Крке, [[Манастир Крупа|Крупе]], [[Манастир Драговић|Драговића]] као и далматинских градова: [[Шибеник]]а, [[Задар|Задра]] и [[Бенковац|Бенковца]]. АвгустаГумника 2015. године, прослављено је 400 година постојања Богословије. Архијерејску литургију служио је патријархпоглавар Иринеј, уз присуство 11 епископавладика.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/2010905/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D1%80%D0%BA%D0%B0.html РТС: Четири века богословије манастира Крка]</ref>

ЕпископиВладике [[Стефан Боца]] (1958—1978) и [[Николај Мрђа]] (1978—1992) веома су значајни јер у њихово времевријеме, после Другог светскогсвјетског рата следислиједи духовна обнова манастира Крка. Године 1999. за епископавладике далматинског хиротонисанустоличен је јеромонахсвештеноинок Фотије из [[Манастир Ковиљ|манастира Ковиља]], професор Богословије Светог Арсенија у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. За веома кратко времевријеме, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагању епископавладике Фотија, поново је 2001. године отпочео рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.

ПослеПослије [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из 1699. намесник Филаделфијског епископавладике, под чијомчијим је јурисдикцијомнадлештвом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолеоодолио јој је па је био гоњен. Послије избеглиштваизбјеглиштва и боравка на [[Света гора|Светој Гори]] и Палестини, станионастанио се у манастиру Крки и ту је по у покојењу био сахрањен 1707.

Бројни крчки архимандритипрвопастири били су намесницинамјесници надлежних епископавладика, што је манастир Крку чинило и формалнимстварним духовним седиштем православних Далматинаца. Неки од њих су Никанор Рајевић, Никанор Богуновић.

Кроз своју дугу и историјску прошлост овај манастир је био преписивачкипреписивачко центарсредиште, духовно средиште и местомјесто договора Срба из Далмације.

По сопственој одлуци, генерал [[ВРС]] [[Славко Лисица]] је крштен у манастиру Крка 12. августа08. 1994. године у тадашњој Републици Српској Крајини. Крштено име му је Ледимир.

== РеференцеИзвори ==

[[Категорија:Манастири Книнске крајине|Крка]]