Код [[сисари|сисара]], инхалација при одмарању се примарно одвија путем контракције [[Дијафрагма|дијафрагме]]. Она је од гореодозго засвођена мишићна плоча која раздваја грудни кош од трбушне шупљине. Кад се она контрахује плоча се поравна, (i.e. покреће се надоле као што је приказано на слици) чиме се повећава запремина прсне шупљине. Контрахујућа дијафрагма гура трбушне органе надоле. Дно карлице спречава трбушне органе да се крећу у том правцу, док гибки садржај абдомена узрокује да се стомак испупчује према напред и према странама, пошто се релаксирани трбушни мишићи не одупиру том кретању. Ово потпуно пасивно испупчивање трбуха (и скупљање током издисаја) током нормалног дисања понекад се назива „абдоменалним дисањем“, мада је то заправо „дијафрагматично дисање“, које није видно изван тела. Сисари једино користе њихове трбушне мишиће током присилнох издисања, а ника при било којој форми удисања.
Како се дијафрагма контрахује, [[грудни кош]] се симултано увећава путем повлачења ребара нагоре [[Интеркостални мишећ|интеркосталним мишићима]]. Сва ребра нагнута надоле од задњег дела ка напред; а најнижа ребра су осим надоле нагнута ка споља од средишље линије. Стога се величина грудног коша може повећати на исти начин као и антеро-постериорно растојање путем пумпног кретања.
