Манастир Крка — разлика између измена

| епархија = [[Епархија далматинска|владичанство далматинско]]

'''Манастир Крка''' налази се у [[Далмација|Далмацији]], између [[Книн]]а и [[Шибеник]]а (3,5 km источно од [[Кистање|Кистања]]). СмјештенСмештен је у кланцукањону ријекереке [[Крка (Хрватска)|Крке]] и његова богомољацрква [[Архангел Михаил|Светог Арханђела Михаила]], подигнута је према предању у вријемевреме краља Милутина, на мјестуместу гдјегде је [[апостол Павле]] држао проповиједпроповед. У новије вријемевреме се претпоставља да је манастир саградила [[Јелена Немањић Шубић|Јелена Шубић]], сестра [[Стефанстефан Душан|цара Душана]] (помиње се [[1350]]. године), а дограђиван је [[1402]]. године.

У вријемевреме турских упада, који се одвијају од средине [[14.XIV вијек]]авека, године [[1480]]. Порушенпорушен је манастир [[Манастир Драговић|Драговић]], а [[1502]]. године опустошена је [[Манастир Крупа|Крупа]]. ИноциКалуђери из ових манастира нашли су уточиште у манастиру Крка.

Осим података да је манастир Крка био уписан на једној земљописнојгеографској карти коју је [[1530]]. године изградио Италијан ''Матео Пагано'', о манастирском животу с почетка [[16.XVI вијек]]авека нема других података.

Након поновне успоставе [[Пећка Патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1557]]. године, православном црквом у Далмацији управљали су дабробосанскедабробосански владикемитрополити. ВладикаМитрополит Гаврило Аврамовић поставио је [[1578]]. године настојатељаигумана манастира Крке за ''егзарха'' (управника) цјелокупнецелокупне далматинске православне цркве, која је у то вријемевреме била у порастуекспанзији. То постаје правило и у сљедећемследећем времену, тако да је од тада па до [[1810]]. године манастир Крка остаје средиштецентар православља у [[Далмација|Далмацији]].<ref>Љупче Мандић "Књига о Кистањама", стр 612.</ref>

[[Црква (грађевина)|БогомољаЦрква]] је правоугаоне основе с кубетом и дугом припратом неправилног облика. [[Олтар]]ски диодео је прошириван и остао је без полукружногполукружне [[апсида|сводаапсиде]]. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и [[гроб]]овима у поду. На њу се испод јужног дјеладела данашњегданашње великогвелике храмацркве ослања старија једнобродна црква подигнута свакако поред [[Испосница|испоснице]] која свједочисведочи да су се ту већ у [[17. вијеквек]]у [[аскеза|подвизавали]] православни иноцимонаси. БогомољаЦрква је више пута обнављана.

Међу првим првопастиримаархимандритима манастира Крке били су [[Никанор Богуновић Скочић]] (1735—1792) и [[Саватије Васиљевић]] (1755—1809).

Манастир Крка је за све вријемевреме свога постојања био најзначајнији духовнодуховни и културнокултурни средиштецентар православља у [[Далмација|Далмацији]]. Почетком 17.XVII вијекавека, у манастиру је основана најстарија српска школа за образовање свештеника. Данашња Богословија Св. Три Јерарха основана је 1966. године (са радом као двогодишња школа почела је 1964) заузимањем тада далматинског, а касније жичког епископа Стефана.

== Ризница манастира Крка ==

Ризница Кркеманастира Крка створенаформирана је самим оснивањем манастира и најбоље показује повијестисторију овог манастира. Она је своје богатство прикупљала током дугих вјековавекова, па су у њу стигле бројне драгоцјеностидрагоцености из разних дјеловаделова свијетасвета као што су [[Јерусалим]], [[Света гора|Света Гора]], српски крајеви, [[Венеција]] и царска [[Русија]]. ПосједујеПоседује преко 2000 изложакаекспоната и предмета из 15. и 16 вијекавека. ДрагоцјеностиДрагоцености манастира Крке, по броју, умјетничкојуметничкој изради и повијесномисторијском трајању убрајале су се у највриједнијенајвредније ризничке цјелинецелине Српске православне цркве, одмах послијепосле ризница манастира [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Дечани|Дечана]] и [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].

[[Датотека:Manastir Krka - Crkva Sv.arhanđela Mihaila.JPG|мини|лево|200п|ХрамЦрква Св. Архангела Михаила]]

Републички завод за заштиту споменика културе је објавио исправакревизију, очувањеконзервацију и заштитусанацију изобразбиикона из ризнице манастира Крка.

:Посебну цјелинуцелину у ризници представља збирка антиминиса. Они су углавном отиснути са дрворезних и бакрорезних плоча, а освећени од српских патријарха, надвладикамитрополита и владикаепископа од краја 17. до краја 19. вијекавека.

:У манастирској ризници биле су похрањене бројне првосвештеничкеархијерејске, свештеничке и ђаконске одоре украшене сребрним и златним нитнама. Међу црквеним текстилом посебно се издваја оковратникепитрахиљ [[Свети Сава|Светог Саве]] који је 1842. године купио у манастиру Студеници иноккалуђер Викентије Кнежевић.

* ''' ПриказиПортрети '''

:У манастиру Крка налазили суналазила се читавичитава просторигалерија умјетничких слика иуметничких приказипортрета црквених великодостојника распоређених у манастирској обједаваоницитрпезарији, салону, ризници итд. На приказимапортретима су представљени углавном настојатељиигумани и далматинскедалматински владикеепископи. Ту се налазио приказпортрет првопастираархимандрита Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године. Један од најстаријих приказапортрета јесте приказпортрет Ј. Болгарина из 1771. године.

„Црква никад није била против умјетностиуметности, нити то може бити, пошто је Бог као Створитељ свијетасвета и свемиракосмоса први и највећи умјетникуметник. Сликари и не чине ништа друго, него покушавају својом техником и својим сликарским умијећемумећем да открију и покажу ту љепоту“лепоту“, владикаепископ далматински Фотије.

* ''' ИзобразбеИконе '''

:Међу изобразбамаиконама овог манастира биле су бројна дјеладела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. вијекавека. Те изобразбеиконе су радови знаних и незнаних иконописаца међу којима су радови Георгија Михалика, Спиридона Рома, Вука Сударевића итд.

ИзобразбеИконе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.

[[Манастир]] поседује велику и богату књижницубиблиотеку створенуформирану још у вријемевреме настанка манастира. Један од првих пописа књижницебиблиотеке датира из 1844. године, а направио га је тадашњи првопастирархимандрит [[Стефан Кнежевић]]. Нови списакинвентар књижницебиблиотеке написан је 1965. године и тада је забиљеженозабележено преко 4000 књига подијељенихподељених у скупинегрупе: старе рукописне књиге, старе књигопечаћенештампане књиге, дјеладела из 18. вијекавека и дејладела обављена до 1850. године. Манастирска књижницибиблиотека такође посједујепоседује издања Српске књижевне задруге, издања [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], издања [[Матица српска|Матице српске]] итд. Посебно су заведени часописи, календари, новине, извјештајиизвештаји и књиге на страним језицима.

Од појединачних издања посебно треба истаћи више од 50 рукописних књига насталих у раздобљупериоду од 13. до 18. вијекавека. Међу рукописним црквеним књигама посебно је важно '''Мокропољско четворојеванђеље''', написано крајем 13. или почетком 14. вијекавека на пергаменту у духу старог српског језика.

У саставу књижницебиблиотеке налази се доста страних и изузетно вриједнихвредних књигопечаћенихштампаних књига. Међу таквим издањима налази се ОсмогласникОктоих књигопечаћенштампан на [[Цетиње|Цетињу]] [[1494]]. године коду књигопечатникаштампарији Божидара Вуковића, а ријеткостреткост представља Зборник [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]] књигопечаћенштампан 1536. године на пергаменту. Ова књига једини је познати зборник књигопечаћенихштампаних на пергаменту. Међу вриједнимвредним књигама налазе се и дјеладела [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Никодим Милаш|Никодима Милаша]], владикемитрополита српског Михајила Јовановића итд. Такође треба споменути Патерик из 1346. године, назван „бугарски“, на чијим корицама стоји запис: “''Сија Књига манастира Вилендара''“.

На сјевероисточномсевероисточном дјелуделу имања манастира налази се један простор у стијенистени, тј ранохришћанска подземна гробљакатакомба са доста гробова. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и гробовима у поду гдјегде је по предању Свети апостол Павле проповиједаопроповедао Христову науку. На гробљу манастира Крка свој мир нашли су многи некадашњи настоајтељиигумани, иноцимонаси и владикеепископи, а у свједочанствимасведочанствима се сазнаје како је манастир Крка био забиљежен узабележен земљописнојгеографској карти коју је 1530. године израдио Матеј Пагано.

Од свог настанка манастир Крка је духовно, културно средиште свих Срба у [[Далмација|Далмацији]]. Богословска школа отворена је још давне 1615. године и познатопозната је као првопрва училиштешкола за свештена лица у српском народу. ОвоОва училиштешкола позната као Богословија [[Света три јерарха|Света Три Јерарха]] током времена се затварала, премјешталопремештала па поново отварала, у зависности од политичких и војних прилика у земљи. Једно вријемевреме богословија је била премјештенапремештена у [[Задар]]. Након кратког раздобљапрекида она је обновила свој рад 1962. године, а од 2001. године поново ради у овом манастиру. ПодлогеТемељи за новоподигнуту зграду богословије освештени су 1985. године на дан Архангела Михаила. У подлогутемељ нове зграде узидан је по камен из [[Манастир Пећка патријаршија|Пећке Патријаршије]], манастира Крке, [[Манастир Крупа|Крупе]], [[Манастир Драговић|Драговића]] као и далматинских градова: [[Шибеник]]а, [[Задар|Задра]] и [[Бенковац|Бенковца]]. ГумникаАвгуста 2015. године, прослављено је 400 година постојања Богословије. Архијерејску литургију служио је поглаварпатријарх Иринеј, уз присуство 11 владикаепископа.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/2010905/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D1%80%D0%BA%D0%B0.html РТС: Четири века богословије манастира Крка]</ref>

ВладикеЕпископи [[Стефан Боца]] (1958—1978) и [[Николај Мрђа]] (1978—1992) веома су значајни јер у њихово вријемевреме, после Другог свјетскогсветског рата слиједиследи духовна обнова манастира Крка. Године 1999. за владикеепископа далматинског устоличенхиротонисан је свештеноинокјеромонах Фотије из [[Манастир Ковиљ|манастира Ковиља]], професор Богословије Светог Арсенија у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. За веома кратко вријемевреме, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагању владикеепископа Фотија, поново је 2001. године отпочео рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.

ПослијеПосле [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из 1699. намесник Филаделфијског владикеепископа, под чијимчијом је надлештвомјурисдикцијом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолиоодолео јој је па је био гоњен. Послије избјеглиштваизбеглиштва и боравка на [[Света гора|Светој Гори]] и Палестини, настаниостанио се у манастиру Крки и ту је по у покојењу био сахрањен 1707.

Бројни крчки првопастириархимандрити били су намјесницинамесници надлежних владикаепископа, што је манастир Крку чинило и стварнимформалним духовним седиштем православних Далматинаца. Неки од њих су Никанор Рајевић, Никанор Богуновић.

Кроз своју дугу и историјску прошлост овај манастир је био преписивачкопреписивачки средиштецентар, духовно средиште и мјестоместо договора Срба из Далмације.

По сопственој одлуци, генерал [[ВРС]] [[Славко Лисица]] је крштен у манастиру Крка 12. 08.августа 1994. године у тадашњој Републици Српској Крајини. Крштено име му је Ледимир.

== ИзвориРеференце ==

[[Категорија:Манастири Книнске крајине|Крка]]