Стјепан Црнота — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Стјепан Црнота''' (итал. ''Stefano Cernotto'', '''Раб''', крај 15. векаВенеција, 1548) био је в…
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{проширити}}
'''Стјепан Црнота''' (итал. ''Stefano Cernotto'', '''Раб''', крај [[15. век|15. века]] — [[Венеција]], [[1548]]) био је венецијански сликар хрватскога порекла, о чијем животу није било ништа познато до открића архивских докумената из 1902. године, у којима се појављује са различитим именом Црнота или Чрнота и са различитим варијацијама презимена, али најчешће као ''Cernotis'' или ''Zernotis''.
{{Уметник
| име = Стјепан Црнота
| слика =
| опис_слике =
| датум_рођења = [[14. јун]] [[1931]].
| место_рођења = [[Раб]]
| држава_рођења = [[Хрватска]]
| датум_смрти = [[1548]]
| место_смрти = [[Венеција]]
| држава_смрти = [[Италија]]
| школа =
| поље =
| правац_традиција =
| утицаји_од =
| утицао_на =
| значајна_дела =
| боја = #CCCC99
| потпис =
}}
'''Стјепан Црнота''' (итал. ''Stefano Cernotto'', '''Раб''', крај [[15. век|15. века]] — [[Венеција]], [[1548]]) био је венецијански сликар хрватскога порекла, о чијем животу није било ништа познато до открића архивских докумената из 1902. године, у којима се појављује са различитим именом Црнота или Чрнота и са различитим варијацијама презимена, али најчешће као ''Cernotis'' или ''Zernotis''.<ref>{{cite web |title=Stefano Cernotto oliti Stjepan Crnota ili Črnota |url=http://www.hrvatski-fokus.hr/index.php/kultura/26364-stefano-cernotto-oliti-stjepan-crnota-ili-crnota |website=www.hrvatski-fokus.hr |accessdate=17. 4. 2020}}</ref>
 
== Живот и каријера ==
Рођен је на острву Рабу, тада под влашћу Венеције, с краја 15. века. У Венецији је стварао 1530-тих година, као већ изграђенога сликара. О томе постоје подаци из 1530. године, по којима је у Венецији као признати сликар плаћао неки порез за своју супругу Марину, и подаци из 1533. године када је дао пуномоћје свом брату свештенику по имену Героламо (Јероним!) којим га овлашћује за извршног и законског заступника.
 
Како је 1548. године у записнику „десетине” (ваљда црквене?) супруга Марина уписана као удовица, може се препоставити да је Стјепан Црнота преминуо пре 1548. године.
== Ликовно стваралаштво ==
У Венције се Стјепан Црнота као уважени мајстор, бавио сликањем реалистичких призора који су били иновација у тадашњем венецијанском сликарству.<ref>{{cite web |title=Slavni slikar s Raba proslavio se u Mlecima У: Stefano Cernotto oliti Stjepan Crnota ili Črnota |url=http://www.hrvatski-fokus.hr/index.php/kultura/26364-stefano-cernotto-oliti-stjepan-crnota-ili-crnota |website=www.hrvatski-fokus.hr |accessdate=17. 4. 2020}}</ref>
 
Од његових се дела, насталих под утицајем [[Тицијан]]а и [[Veronese|Веронесеа]] истиче се слика: ''Изгон трговаца из храма'', у Дуждевој палати.
Линија 12 ⟶ 32:
Дуго времена, само су три слике приписане Црноти као део пројекта Бонифација Веронезеа за кога је радио и Андрија Скиавоне (Славен), познатији као Мелдола из Задра. Пројект се односио на палату Цамерленгхи. За једну се слику се касније открило се да није Бонифацијева већ Црнотина јер је хебрејским словима на амблему писало Стефано. У то доба су познати сликари имали велики број наруџби, и како би их реализовали у задатим роквима они су ангажовали мање умешне или нешто познатије уметнике у свој радионици.
 
Бонифацио Веронезе вероватно није био у блиском сродству с великим [[Паоло Веронезе|Паолом Веронезе]]ом, њихов исти надимак значи Вероњанин (из Вероне). Паоло се презивао Цалиари а Бонифацио де Питати. Данас знамо за педесетак Цернотиних радова. Многи радови су били приписивани [[Франческо Везалијус|Францеску ВеселијуВезалију]] (брату великог сликара Тицијана) као и Полидору де Ланциано(у), човеку из Абруза који је такође радио за Бонифација Веронесеа, Тициана и његовог брата Францеска. Постоји евиденција по којој је Црнота радио за великога Тициана 1520. године и да је највероватније био његов шегрт, пре него што је могао да буде Веронезеов.
 
== Извори ==