Властела у средњовековној Србији — разлика између измена

{{почетник|14|04|2020}}

 

'''Властела''' је представљала повлашћен сталеж у [[Средњовековна Србија|средњовековној Србији]]<ref name="referenca 1">{{cite book |last1=Шаркић |first1=Срђан |title=Правни положај властеле у средњовековној Србији |page=8 |url=http://zbornik.pf.uns.ac.rs/images/download/2010/2010-1/doi_10.5937_zrpfns44-0001.pdf |accessdate=26. март 2020.}}</ref>. Њени припадници су били разноврсног етничког порекла. Поред [[Срби|Срба]], често су то били [[Немци|Немци]], [[Грци]] и други.<ref name="referenca 2">{{cite book |last1=Мирковић |first1=Зоран |title=Српска правна историја |publisher=Универзитет у Београду- Правни факултет |page=37 |edition=треће |accessdate=26. март 2020.}}</ref> Поред властеле, повлашћен сталеж је чинило и [[свештенство у средњовековној Србији|свештенство]] док је било више категорија неповлашћеног становништва.

* Жарко Мерешић и Михајло Давидовић (1371)

* Стефан Мусић и Лазар Мусић,Мусини синови

* Цреп, (1380), војвода, управљао је Параћином, син жупана Вукослава

* Витомир (1380), војвода

* Ђурађ Зубровић, племић

* Влатко (1422), војвода, изасланик у Венецији у име деспота Стефана,

* Паскоје Соркочевић, ризнички челник

* Дамјан Ђурђевић,из Дубровника,саветник