Еразмо Дарвин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{БФ32020}}<br />{{Инфокутија Научник|датум_рођења={{датум рођења|1731|12|12}}|место_рођења=[[Елстон]]|држава_рођења={{застава|Енглеска}}|датум_смрти={{датум смрти|1802|4|18|1731|12|12}}|место_смрти=[[Дарби]]|држава_смрти={{застава|Енглеска}}|пуно_име=Еразмо Дарвин|награде=|познат_по=|држављанство=|институција=|слика=Erasmus Darwin, after Joseph Wright.jpg|име=Еразмо Дарвин}}'''Еразмо Дарвин''' (12. децембар 1731{{spaced ndash}}181731—18. април 1802) био је енглески [[лекар]], [[Природна филозофија|филозоф природних наука]], [[Физиологија|психолог]], [[аболициониста]], <ref name="SEAST">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TXv7KfkomI8C&pg=PA57&lpg=PA57|title=The Emperor's New Clothes: Biological Theories of Race at the Millennium|last=Graves|first=Joseph L|year=2003|isbn=978-0-8135-3302-5|page=57|access-date=18 September 2011}}</ref> [[проналазач]] и [[песник]].
 
{{Радови у току}}<br />
[[Датотека:Erasmus_Darwin,_after_Joseph_Wright.jpg|мини| ''Ерасмо Дарвин'' (1770; Музеј и уметничка галерија у Бирмингему ). ]]
'''Еразмо Дарвин''' (12. децембар 1731{{spaced ndash}}18. април 1802) био је енглески лекар, [[Природна филозофија|филозоф природних наука]], [[Физиологија|психолог]], [[аболициониста]], <ref name="SEAST">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TXv7KfkomI8C&pg=PA57&lpg=PA57|title=The Emperor's New Clothes: Biological Theories of Race at the Millennium|last=Graves|first=Joseph L|year=2003|isbn=978-0-8135-3302-5|page=57|access-date=18 September 2011}}</ref> [[проналазач]] и песник.
 
Рођен је у фамилији Дарвин–Веџвуд, којој су припадали и његови унуци [[Чарлс Дарвин]] и [[Френсис Галтон]]. Био оснивач Лунарне заједнице Бирмингема, дискусионе групе пионирских индустријалаца и природњачких филозофа.
 
== Рани живот и образовање ==
[[Датотека:Darwin_cutout.png|мини| Биста Еразма Дарвина, В.ЈЏ. Кофи, око 1795. |алт=]]
[[Датотека:Erasmus_Darwin_House.jpg|мини| Дарвинова кућа у ЛихфилдуЛичфилду, сада музеј посвећен његовом животу и раду. |алт=]]
Еразмо је рођен 1731. у [[Елстон]] Халу, [[Нотингамшир]], у близини [[Njuark (Engleska)|Њуарка]], у [[Енглеска|Енглеској]], као најмлађи од седморо деце. Родитељи су му били Роберт Дарвин из Елстона (12. август 1682 - 201682—20. новембар 1754.), правник и лекар, и Елизабет Хил (1702–97). Име [[Еразмо (вишезначна одредница)|Еразмо]] користиле су бројне породице и потиче од свогњеговог претка Еразма Ерла, обичног слуге, док је Енглеском владао [[Оливер Кромвел]] . <ref>Burke's ''Landed Gentry'', Darwin ''formerly of'' Downe, 1966</ref> Његова браћа и сестре били су:
 
* Роберт Дарвин (17. октобар 1724 – 41724—4. новембар 1816.)
* Елизабет Дарвин (15. септембар 1725 – 81725—8. април 1800.)
* Вилијам Алви Дарвин (3. октобар 1726 – 71726—7. октобар 1783.)
* Ана Дарвин (12. новембар 1727 – 31727—3. август 1813.)
* Сузана Дарвин (10. април 1729 – 291729—29. септембар 1789.)
* Чарлс Дарвин, ректор Елстона (28. септембар 1730 – 241730—24. маја 1805.)
 
Школовао се у [[Честерфилд|Честерфилд-]]<nowiki/>овој гимназији, а потом и на [[:en:St_John's_College,_Cambridge|Колеџу Св. Џон]] у [[Универзитет у Кембриџу|Кембриџу]] . [[Медицина|Медицинско]] образовање стекао је на Медицинском факултету [[Универзитет у Единбургху|Универзитета у Единбургу]]. Није познато да ли је икада стекао формални степен доктора медицине.
 
Године 1756. Радиорадио је као лекар у Нотингему, али је тамо имао мало успеха, зато се наредне године преселио у [[Личфилд (Енглеска)|Личфилд]] да би покушао да тамо похађа праксу. Успех у новом окружењу му је обезбедило то што је, користећи нове методе лечења, излечио младића, чија се смрт чинила неизбежном. Дарвин је био изузетно успешан лекар више од педесет година у [[Мидландс|Мидландсу]]. [[Џорџ III]] га је позвао да буде краљевски лекар, али Дарвин је одбио. <ref name="Duffin Moody Gardner-Thorpe 2013 p. 336">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hGpIAgAAQBAJ&pg=PA336|title=A History of Geology and Medicine|last=Duffin|first=C.J.|last2=Moody|first2=R.T.J.|last3=Gardner-Thorpe|first3=C.|publisher=Geological Society|year=2013|isbn=978-1-86239-356-1|series=Geological Society London: Geological Society special publication|page=336|access-date=1 May 2019}}</ref> У Лихфилд-уЛичфилду, Дарвин је написао "дидактичку„дидактичку поезијупоезију”," развио свој систем [[Еволуција (биологија)|еволуције]] и изумео између осталог и механизам за управљање колицима, копир апарат и говорну машину.
 
== Лични живот ==
Два пута се женио и имао је 14 деце, укључујући и две ванбрачне кћери које је имао са радницом, и могуће да је имао најмање још једну ванбрачну ћерку.
 
Године 1757. Еразмо се оженио са Мери (Поли) Ховард (1740–1770). Имали су четири сина и једну ћерку, од којих су два детета (син и ћерка) умрли у првој години живота:
 
* Царлс Дарвин (1758–1778), ујак натуралисте Еразма Дарвина II (1759–1799)
* Елизабет Дарвин (1763, живела 4 месеца)
* Роберт Варинг Дарвин (1766–1848), отац натуралисте [[Чарлс Дарвин|Чарлса Дарвина ]]
* ВиллиамВилијам Алви Дарвин (1767, живео 19 дана)
 
Прва госпођа Дарвин је умрла 1770.
Линија 39 ⟶ 36:
* Мери Паркер млађа (1774–1859)
 
Касније су Сузана и Мери млађа основале [[Internat|интернат]] за девојчице. Године 1782. Мeри старија (гувернерка) се удала за Џозефа Деја (1745–1811), трговца из Бирмингема, и одселила се.
 
Еразмо је можда био отац детету удате жене, Луси Свифт, која је родила је 1771. године ћерку, такође звану Луси. КојојЊој су су Луси и и ВилиамВилијам Свифт, били званични родитељи, али постоји разлог да верују да је отац детета био Дарвин. <ref>{{Cite web|url=http://www.darwinproject.ac.uk/namedef-2106|title=Darwin Correspondence Project}}</ref> Луси млаћа удала се за Џона Хардкастела у [[Дарби|Дербију]] 1792. године, а њихова ћерка Мари удала се за доктора Франциса Бута .
 
Еразмо је 1775. упознао Елизабет Поле, ћерку Чарлса Колјир-аКолјира, другог грофа Портмореа и жену пуковника Едварда Пола (1718–1780); али док је била у браку, Дарвин је могао само да искаже своја осећања према њој искажесамо кроз поезију. Када је Едвард Поле преминуо, Дарвин је оженио Елизабет и преселио се код ње у Радбурн Хал, 6 километара западно од Дербија. Ово место и село су ових дана познати под називом Редбурн . Године 1782. године преселили су се у Фул Стрит у Дербију. Имали су четири сина и три ћерке:
 
* Едвард Дарвин (1782–1829)
* Френсис Ен Виолета Дарвин (1783-1874), удала се за Семуела Терција Галтона, родила је [[Френсис Галтон|ФренцсисФренсис ГалтонГалтона]]<nowiki/>а
* Ема Георгина Елизабет Дарвин (1784–1818)
* Сир Франсис Сахеверел Дарвин (1786–1859)
Линија 53 ⟶ 50:
* Хариет Дарвин (1790-1825), удала се за адмирала Томаса Џејмеса Малинга
 
Еразмова појава описана је детаљно и критички у његовим Биографским [[Мемоари|мемоарима]], које је штампао Месечни Магазин ([[Енглески језик|енгл]]. ''Monthly Magazine'') 1802. године. Еразмо је, како се описује, „биобио средњег„средњег раста, груб и ратоборан; црте су му биле грубе, а израз лица тежак,који није био ни на који начин експресиван. Његов лик, са слике господина Врајта, изгледао је веродостојно. У свом ходу и хаљини био је прилично неспретан и аљкав и често је ходао са језиком који му је висио из устауста”. "
 
== Смрт ==
Изненада је преминуо 18. априла 1802., недељама након што се преселио у Бридсал Приори, северно од [[Дарби|Дербија]] . Месечни магазин из 1802. године, извештаваје извештавао да је „последњих неколико година др Дарвин био подложан упали у грудима и плућима; имао је врло озбиљан напад ове болести у току његовог последњег пролећа, уз помоћ хирурга се опоравио са великим потешкоћамапотешкоћама”. "
 
Еразмова смрт, у Биографским мемоарима, "Различито„Различито се објашњава: претпостављала је да ју је узроковала прехлада уз упалну грозницу. Доктор Фокс из Дербија сматра да је болест која је наступила била [[ангина пекторис]]; али др. Гарлике, из истог места, сматра да ово мишљење није довољно основано. Која год да је била болест, није немогуће да је кобни догађај убрзао насилни налет стреса при којем су га ујутру затеклистреса”. "
 
Његово тело је сахрањено у цркви Свих светихсветаца у Бридсал-уБридсалу .
 
Сећање на Еразма Дарвина је забележене на једном од серије споменика Мунстоне-а, у [[Бирмингем|Бирмингхаму]] .
 
== Научни рад ==
 
=== Ботаничка дела и Ботаничко друштво ЛихфилдЛичфилд ===
[[Датотека:Portrait_detail,_Erasmus_Darwin._Stipple_engraving_by_Holl,_1803,_after_J._Ra_Wellcome_V0006492_(cropped).jpg|мини| Еразмо Дарвин угравиран код Хола, 1803, по ЈЏ. Равлинсон-уРавлинсону |алт=]]
Формирао је 'Ботаничко друштво у Лихфилд-у'Личфилду, готово увек погрешно названоназивано Лихфиелд-овоЛичфилдово ботаничко друштво (упркос имену, састављеном од само тројице људи, Еразма Дарвина, сер БрукеаБрука Бутби- аБутбија и г. Џона Џексона, проктора[[Прокуратор|прокуратора]] Катедрале у Лихфиелд-у <ref group="notes">fl.&nbsp;1740s–1790s. Also Bookseller and Printer in Lichfield. When Darwin left Lichfield in 1781, Jackson took over his botanical garden. {{Harvard citation|Desmond|1994}} {{Harvard citation|Seward|1804}} His daughter, Miss Mary A(nn) Jackson of Lichfield {{Harvard citation|Britten|Boulger|1889}} (fl. 1830s–1840s), was a botanical illustrator, {{Harvard citation|Desmond|1994}} and author of ''Botanical Terms illustrated'' (1842) and ''Pictorial Flora'' (1840)</ref>Личфилду ) {{Sfn|Uglow|2002a}} {{Sfn|Uglow|2002b}} чији је циљ био да преводе дела шведског ботаничара [[Карл фон Лине|Карла Линеа]] са [[Латински језик|латинског]] на енглески језик. Требало им је седам година. Резултати су биле две публикације: ''Систем поврћа'' (између 1783. и 1785.), и ''Породице биљака'' ( из 1787.) У тим издањима, Еразмо је сковаоувео многе енглеске називе биљака које и данас користимо. {{Sfn|George|2014}}
 
Еразмо је тада написао песму ''„ЉубавЉубав биљака“биљака,'', која је била популарни приказ Линеових дела. Дарвин је такође написао ''Економија вегетације.'' Ова два дела су заједно објављена под називом ''Ботаничка башта'' . Међу осталим писцима на које је утицао били су Ана Севард и МариаМарија Џаксон .
 
=== ЗоономиаЗоономија ===
Еразмов најважнији научни рад, ''ЗоономиаЗоономија'' (1794–1796), садржи систем [[Патологија|патологије]] и поглавље о [[Генерација (биологија)|Генерацији]]. У последњем, предвиђао је неке ставове [[Žan Batist Lamark|Жан-Батисте Ламарка]], који су предсказали модерну теорију [[Еволуција (биологија)|еволуције]] . Дела Еразма Дарвина прочитао је и коментарисо његов унук, натуралиста [[Чарлс Дарвин]] . Еразмо Дарвин заснива своје теорије по угледу на Давид Хартлијеве психолошке теорије [[Асоцијализам|асоцијализма]] . <blockquote> </blockquote> У делу ''Зоономиа'' у коме пише о „три велика облика жеље“ иста за сваки организам: „пожуда, глад и сигурност“ Еразмо је очекивао опстанак најснажнијих. <ref name="Zoonomia">[http://www.gutenberg.org/files/15707/15707-h/15707-h.htm#sect_XXXIX Erasmus Darwin, ''Zoonomia'': Project Gutenberg text XXIX.4.8]</ref> Његова идеја да "најјача и најактивнија животиња треба да продужи врсту, што би требало да је унапреди<nowiki>''</nowiki> Данас се ово назива теорија преживљавања најјачих .
 
У делу ''Зоономија'' у коме пише о „три велика облика жеље“ иста за сваки организам: пожуда, глад и сигурност. Еразмо је очекивао опстанак најснажнијих.<ref name="Zoonomia">[http://www.gutenberg.org/files/15707/15707-h/15707-h.htm#sect_XXXIX Erasmus Darwin, ''Zoonomia'': Project Gutenberg text XXIX.4.8]</ref> Његова идеја да „најјача и најактивнија животиња треба да продужи врсту, што би требало да је унапреди”. Данас се ово назива теорија преживљавања најјачих .
Његов унук Чарлс Дарвин, је поставио је другачију и потпунију теорију природног одабира. Чарлсова теорија била је да је природна селекција као наследство промењених карактеристика боље прилагођених условима средине, се не мора нужно заснивати на "снази" и "активности" , јер би то иронично могло довести до пренасељености "најјачима" , што би довело до опстајања генетских својстава супротних од најјачих.
 
Његов унук Чарлс Дарвин, је поставио је другачију и потпунију теорију природног одабира. Чарлсова теорија била је да је природна селекција као наследство промењених карактеристика боље прилагођених условима средине, се не мора нужно заснивати на "снази"„снази” и "активности"„активности” , јер би то иронично могло довести до пренасељености "најјачима" „најјачима”, што би довело до опстајања генетских својстава супротних од најјачих.
Еразмо је био упознат са ранијим прото-еволуцијским размишљањим Џејмеса Бурнетуа, лорда Монбода, и цитирао га у свом раду " ''Храм природе"'' из 1803. године ''.''
 
Еразмо је био упознат са ранијим прото-еволуцијским размишљањим Џејмеса БурнетуаБурнета, лорда Монбода, и цитирао га у свом раду " ''Храм природе"'' из 1803. године ''.''
 
=== Песма о еволуцији ===
Еразмо Дарвин понудио је први погледпреглед на својусвоје теоријутеорије еволуције, у облику питања на крају фусноте својојсвоје популарнојпопуларне песмипесме ''Љубав биљака'' (1789), која је објављена током 1790-их у неколико издања каопопут ''Ботанички врт'' ([[Енглески језик|енгл]]. ''The <blockquote>Botanic Garden'').
</blockquote> Последња Еразмова песма ''"Храм природе'' " објављена је постхумно 1803. Првобитно је била насловљена ''Порекло друштва'' . Сматра се његовим најбољим песничким делом. Уу којој се он усредсређује се на сопствену концепцију [[Еволуција (биологија)|еволуције]] . Песма прати напредак живота од [[Mikroorganizam|микроорганизама]] до цивилизованог друштва. Песма садржи одломак који описује борбу за егзистенцију . <ref>{{Cite journal|last=Zirkle|first=Conway|author-link=Conway Zirkle|date=25 April 1941|title=Natural Selection before the 'Origin of Species'|journal=[[Proceedings of the American Philosophical Society]]|volume=84|issue=1|pages=71–123|issn=0003-049X|jstor=984852}}</ref>
<br />
</blockquote> Последња Еразмова песма ''"Храм природе'' " објављена је постхумно 1803. Првобитно била насловљена ''Порекло друштва'' . Сматра се његовим најбољим песничким делом. У којој се он усредсређује се на сопствену концепцију [[Еволуција (биологија)|еволуције]] . Песма прати напредак живота од микроорганизама до цивилизованог друштва. Песма садржи одломак који описује борбу за егзистенцију . <ref>{{Cite journal|last=Zirkle|first=Conway|author-link=Conway Zirkle|date=25 April 1941|title=Natural Selection before the 'Origin of Species'|journal=[[Proceedings of the American Philosophical Society]]|volume=84|issue=1|pages=71–123|issn=0003-049X|jstor=984852}}</ref>
 
[[Вилијам Вордсворт|Вордсворт]] је обожавао његову поезију. Док је [[Семјуел Тејлор Колриџ|Колериџ]] био веома критичан, пишући: "Апсолутно„Апсолутно ми је мука од Дарвинове песме"песме”. {{Sfn|Uglow|2002b}} Често се позивао на Еразмова интересовања за науку;, на пример [[Ботаника|ботанике]] и [[Парна машина|парне машине]] .
 
=== Образовање жена ===
Последње две стране Дарвиновог ''планаПлана за спровођење женског образовања у интернатима'' (1797) садрже листу књига, извињење за рад и оглас за "Школу„Школу госпођице Паркер"Паркер”. <ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/planforconductof00darwrich|title=A plan for the conduct of female education, in boarding schools, private families, and public seminaries.|last=Darwin|first=Erasmus|date=1798|publisher=Philadelphia: : Printed by John Ormrod, no. 41, Chesnut-Street.|others=University of California Libraries}}</ref>
 
Оглас за школу у Ешбурну, (Дербишир), објављену на последњој страници, је она на чије чело је поставио, своје две ванбрачне ћерке Сузану и Мери.
 
Еразмо је изразио жаљење што квалитетно образовање у Великој Британији у његово време није био доступно женама,. идејеИдеје [[Џон Лок|Лока]], [[Жан Жак Русо|Русоа]] и Генлис-аГенлиса су утицале на организацијуразвој његових идеја. Бавећи се образовањем девојака из средње класе., Еразмо је тврдио да су романтични романи неедукативни и да би једноставност пре требало да траже у одевању. Он тврди да би било боље да се младе жене школују у школама, а не приватно код куће и да треба да уче одговарајуће предмете. Ови предмети укључују [[Физиономија|физиономију]], физичку вежбу, ботанику, [[Хемија|хемију]], [[Минералогија|минералогију]] и [[Природна филозофија|експерименталну филозофију]] . Требало би да се упознају са уметношћу и производњом кроз посете локацијамаместима попут Калбрукдале и Веџвуд-овеВеџвудове фабрике керамике; требало би да науче како да рукују новцем и уче савремене језике. Ова образовна филозофија заузела је став да мушкарци и жене имају различите способности, вештине, интересе и сфере деловања, при чему је женско образовање дизајнирано да подржи и служи мушким постигнућима и финансијским успесима, и да их ослободи од свакодневне одговорности за децу и кућних послова. <ref>[[Dictionary of National Biography|DNB]] entry for Erasmus Darwin. Oxford.</ref> У том времену, овај програм се може тумачити као унапређујући утицај у смислу да је жена барем могла да учи о "мушком свету", мада јој још увек није било дозвољено да у њему и учествује. Текст је написан седам година након потврде о правима жена од стране [[Мери Вулстонкрафт]], која је имала централни аргумент да жене требају бити образоване на рационалан начин како би им се пружила прилика да доприносе друштву.
 
Ова образовна филозофија заузела је став да мушкарци и жене имају различите способности, вештине, интересе и сфере деловања, при чему је женско образовање дизајнирано да подржи и служи мушким постигнућима и финансијским успесима и да их ослободи од свакодневне одговорности за децу и кућне послове <ref>[[Dictionary of National Biography|DNB]] entry for Erasmus Darwin. Oxford.</ref> У том времену, овај програм се може тумачити као унапређујући утицај у смислу да је жена барем могла да учи о „мушком свету”, мада јој још увек није било дозвољено да у њему и учествује. Текст је написан седам година након потврде о правима жена од стране [[Мери Вулстонкрафт]], која је имала централни аргумент да жене требају бити образоване на рационалан начин како би им се пружила прилика да доприносе друштву.
Неке жене из Еразмове ере добиле су значајно образовање и учествовале у ширем свету. Пример је Сузана Вригхт, која је одрасла у Ланкширу и постала америчка колонисткиња која је повезана са Мидландс просветитељством. Није познато да ли су се Еразмо и Сузана Вригт лично познавали, мада су дефинитивно имали много заједничких познаника. Друге жене које су стекле значајно образовање за које је Дарвин дефинитивно познавао биле су Мариа Џексон и Ана Севард, које су учествовале у ширем свету (иако понекад анонимно) .
 
Неке жене из Еразмове ере добиле су значајно образовање и учествовале у ширем свету. Пример је Сузана ВригхтВригт, која је одрасла у Ланкширу и постала америчка колонисткиња која је повезана са Мидландс просветитељством. Није познато да ли су се Еразмо и Сузана Вригт лично познавали, мада су дефинитивно имали много заједничких познаника. Друге жене које су стекле значајно образовање за које је Дарвин дефинитивно познавао биле су МариаМарија Џексон и Ана Севард, које су учествовале у ширем свету (иако понекад анонимно) .
 
== Лунарно друштво ==
Датуми који су овде наведени представљају године кад се у којима се Еразмо спријатељио са овим људима,. ониОни су заузврат постали чланови Лунарног друштва које је постојало од 1765. до 1813. године.
 
Пре 1765:
Линија 106 ⟶ 107:
 
* [[Džosaja Vedžvud|Џозаја Веџвуд]], грнчар 1765
* Др. ВилиамВилијам Смол, 1765. године, научни радник, раније професор природне филозофије на Колеџу Вилиама и Мери, где је [[Томас Џеферсон]] био угледни ученик
* Рихард Ловел Еџворт, 1766, проналазач
* [[Џејмс Ват]], 1767., унапређивач парног мотора
* Џејмес Кеир, 1767., пионир хемијске индустрије
* Томас Деј, 1768., ексцентрик и писац
* Др ВилиамВилијам Витеринг, 1775, (смрт др. СмолСмо-а оставила је простор за лекара у групи.)
* [[Џозеф Пристли]], 1780, експериментални хемичар и откривач многих материја.
* СамуелСамjуел Галтон, 1782., квекер, произвђачпроизвођач оружијаоружја заинтересован за науку, заузео је Еразмово место након што се Еразмо преселио у Дерби.
 
Дарвин је такође успоставио доживотно пријатељство са [[Бенџамин Френклин|Беџамином Френклином]], који су подржавали америчку[[Америчка револуција|Америчку]] и француску[[Француска револуција|Француску револуцију]]. Лунарно друштво било је средство као интелектуална покретачка сила енглеске [[Индустријска револуција|индустријске револуције]].
 
Чланови Лунарног друштва, а посебно Еразмо, [[Аболиционизам|противили су се трговини робовима]], .Којукоју је критиковао у ''Ботаничкој башти'' (1789–1791), и у делима ''„Љубав биљака“'' (1789), ''„ЕкономијаЕкономија вегетације“вегетације'' (1791) и ''Фитологији“Фитологији'' (1800). <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/b22014597|title=Phytologia, or the philosophy of agriculture and gardening|last=Darwin|first=Erasmus|date=1800|publisher=J. Johnson|edition=1st|location=London|page=[https://archive.org/details/b22014597/page/77 77]}}</ref>
 
== Остале активности ==
Поред Лунарног друштва, ЕрасмусЕразмо Дарвин је припадао утицајном Филозофском друштву Дербија, као и његов зет Самуел Фокс (видипогледати породично стабло доле). Експериментисао је са употребом ваздуха и гасова за ублажавање инфекција и карцинома код пацијената. У Клифтону је 1799. основана Пнеуматска установа ради клиничког тестирања ових идеја. Водио је истраживање о формирању облака, које је објавио 1788. године. Такође је инспирисао [[Роберт Велдон|Роберта Велдона]] за УгљаниУгаљни канал Сомерсет Каисонлок?* .
 
[[Мери Шели]] у свом представљању издања ''[[Франкенштајн или модерни Прометеј|ФранкенсштајнФранкенсштајна]]'-а'' из 1831. године, наводи неке неодређене „експерименте др. Дарвина“ који су јој били инспирација за њену новелу .<ref>Shelley, Mary. [http://www.gutenberg.org/files/42324/42324-h/42324-h.htm "Introduction" ''Frankenstein'' (1831 edition)] Gutenberg<br />"Many and long were the conversations between Lord Byron and Shelley, to which I was a devout but nearly silent listener. ... They talked of the experiments of Dr. Darwin, (<u>I speak not of what the Doctor really did</u>, or said that he did, but, as more to my purpose, of what was then spoken of as having been done by him,) who preserved a piece of vermicelli in a glass case, till by some extraordinary means it began to move with voluntary motion." [underlining added]</ref>
 
=== Космолошка нагађања ===
У савременој литератури космолошке теорије о [[Велики прасак|великом праску]] и великом лому датирају из 19. и 20. века. Међутим, Еразмо Дарвин је нагађао о њима још у ''Ботаничкој башти, Песми у два дела: 1. део, Економија вегетације, 1791:'' <ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.201899|title=A Thousand and One Gems of English Poetry|date=1896|publisher=Routledge|editor-last=Charles Mackay}}</ref>
 
Дарвин је био проналазач неколико уређаја, од којих није ниједан патентирао. Веровао је да ће то штетити његовом угледу као лекару, и охрабривао је пријатеље да патентирају сопствене модификације његовог дизајна. {{Sfn|Smith|2005}}
 
* Хоризонтална [[Вјетрењача|ветрењача]] коју је дизајнирао за [[Džosaja Vedžvud|Џосаја Веџвуда]] (који би био други деда Чарлса Дарвина, погледајте породично стабло испод).
* [[Кочија]] која не може да се преврне (1766).
* Управљачки механизам за његову [[Кочија|кочију]], данас познат као Акерманова веза, који су аутомобили усвојили 130 година касније (1759). {{Sfn|Smith|2005}}
* Говорна машина, која је била механички гркљан израђен од дрвета, свиле и коже и изговарала је неколико звукова тако добро „да је заварала све који су је чули али нису могли да је виде“ (код Клифтона 1799). <ref name="EDH">{{Cite web|url=http://www.erasmusdarwin.org/2013/01/project-update-the-speaking-machine/|title=Project Update: The Speaking Machine|date=9 January 2013|website=Erasmus Darwin House|archive-url=https://web.archive.org/web/20150324115010/http://www.erasmusdarwin.org/2013/01/project-update-the-speaking-machine/|archive-date=24 March 2015|access-date=23 February 2015}}</ref>
* Каналска жичара за барже.
* Минутна вештачка птица. {{Sfn|Smith|2005}}
* Копир машина (1778).
* Разне машине за посматрање временских прилика.
 
=== Ракетни мотор ===
У белешкама из 1779. године, Дарвин је направио скицу једноставног [[Ракетни мотор|ракетног мотора]] на смеши водоника и кисеоника, са коморама за гориво повезаним цевима и пумпама на издужену комору за сагоревање и наставак коморе са проширењем, што је концепт који ће бити виђен тек један век касније. <ref>[https://www.revolutionaryplayers.org.uk/rocket-motor-p-82/ Rocket motor. P.82. (photograph of 1779 sketch)] ''revolutionaryplayers.org.uk'', accessed 14 November 2018</ref> <ref>[https://books.google.com/books?id=oFEgCLEqOmkC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false J.G.Crowther, New Scientist 12 Dec 1963 p.690 Book Reviews including Desmond King-Hele: 'Erasmus Darwin, 1731–1802'] ''books.google.com'', accessed 14 November 2018</ref>
 
== Главне публикације ==
 
* Еразмо Дарвин, ''Ботаничко друштво из ЛихфилдаЛичфилда.'' ''Систем поврћа, према њиховим класама, редовима ... преведен из 13. издања Линеа 'Система Вегетабилиум'' . 2 свеска, 1783, ЛихфилдЛичфилд, Ј. Џексон, за Лигх и Сотеби, Лондон.
* Еразмо Дарвин, ''Ботаничко друштво из ЛихфилдаЛичфилда.'' ''Породице биљака са својим природним карактерима.'' ''.'' ''.'' ''Преведено из последњег издања Лиеове Генера Плантарум'' . 1787, ЛихфилдЛичфилд, Ј. Џексон, за Ј. Џонсон, Лондон.
* Еразмо Дарвин, ''Ботанички врт, Први део, Економија вегетације'' . 1791 Лондон, Ј. Јохнсон.
* Други део, Љ''убав биљака'' . 1789, Лондон, Ј. Јохнсон.
Линија 158 ⟶ 159:
== Појављивања ==
 
* Чарлс Шефилд, аутор који је у облику тешке научне фантастике, написао низ прича у којима је Дарвин био на сличан начин као и [[Šerlok Holms|Шерлок Холмс]] . Ове приче су сакупљене у књизи ''Чудесни Др. Дарвин'' .
* Дарвиново противљење [[Ропство|ропству]] у поезији заинтересовало је Бенџамина Цифаниа. То је инспирисало оснивање [https://web.archive.org/web/20070815213429/http://www.infection.bham.ac.uk/BPAG/Dub/dub.html Геномик Дуб КоллецтиваКолектива], на чијем албуму су цитати Еразма "Рас" Дарвина, његовог унука [[Чарлс Дарвин|Чарлса Дарвина]] и [[Хајле Селасије]] .
* Заборављање Еразмових нацрта за ракету главни је заплет у причи [[Стивен Бакстер|Стивена Бакстера]] о алтернативним свемирима, ''Манифолд: Ориџин'' .
* Фразе из Дарвинове песме Ботанички врт користе се као наслови поглавља у ''Бечком порнографу који је'' написао Левис Крофтс .
* Британски песник ЈХ ПриннеПрине преузео је псеудоним ЕрасмусЕразмо В. Дарвин за билтене "биљно„биљно време"време” на страницама ''Бен Њувс'' (1972).
* Зграда на универзитету Нотингема Трент Клифтон Кампуса добила је име по њему., Тото је центар за наставу науке, академске канцеларије и студијски простор.
* Еразмо Дарвин појављује се као лик у роману Сергеја Лукианенка "Лукјањенка ''Нови сат"'' као мрачниМрачни други и пророк који живи уна имању Регент Парк .
 
== Очуване куће ==
КућаДом Еразмау Дарвина,Личфилду његов дом у Лихфиелд-у,је сада је музеј посвећен Еразму Дарвину и његовом животном делу. Школа у оближњем ЧасетаунуЧајстауну недавно је претворена удобила статус академије и сада је позната као Академија Еразма Дарвина .
 
== Радови ==
 
* ''Darwin, Erasmus. (1794–96). ''Zoonomia''. J. Johnson (reissued by Cambridge University Press, 2009; {{ISBN|978-1-108-00549-4}})''
* ''{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=NA4DUxL5_YQC|title=The collected letters of Erasmus Darwin|date=2007|publisher=Cambridge Univ. Press|isbn=978-0-521-82156-8|editor-last=King-Hele|editor-first=Desmond|location=Cambridge|ref=harv|access-date=7 March 2015|last=|first=|year=|pages=}}''
 
== Додатак ==
 
* Кућа Еразма Дарвина - Музеј Еразма Дарвина у месту Лихилд у Стафордширеу
* Еволуцијске идеје ренесансе и просвећења
* Историја еволуционе мисли
 
== Напомене ==
{{Извори|група=notes}}
 
== Референце ==
{{Извори|30em}}
 
== ИзвориЛитература ==
 {{refbegin|30em}}
* {{cite journal|last1=Britten|first1=J|last2=Boulger|first2=GS|date=1889|title=Biographical Index of British and Irish Botanists|url=https://books.google.com/books?id=b9lCAAAAYAAJ|journal=Journal of Botany, British and Foreign|volume=27|accessdate=7 March 2015|ref=harv}}
Линија 197 ⟶ 189:
* {{cite book|url=https://books.google.com/?id=CYSGOQAACAAJ|title=The lunar men: five friends whose curiosity changed the world|last1=Uglow|first1=Jenny|date=2002a|publisher=Farrar, Straus & Giroux|isbn=978-0-374-19440-6|location=New York|ref=harv|authorlink=Jenny Uglow|accessdate=12 March 2015}}
 
=== BiographiesБиографије andи criticismкритике ===
 
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=fV5YB9M2cGIC|title=Erasmus Darwin : sex, science, and serendipity|last1=Fara|first1=Patricia|date=2012|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-958266-2|location=Oxford|ref=harv|authorlink=Patricia Fara|accessdate=12 March 2015}}
* {{cite journal|last1=George|first1=Sam|date=30 January 2014|title=Carl Linnaeus, Erasmus Darwin and Anna Seward: Botanical Poetry and Female Education|journal=Science & Education|volume=23|issue=3|pages=673–694|bibcode=2014Sc&Ed..23..673G|doi=10.1007/s11191-014-9677-y|ref=harv|author-link1=Samantha George}}
Линија 215 ⟶ 208:
== Спољашње везе ==
 
* [http://www.erasmusdarwin.org/ Кућа Еразма Дарвина, ЛицхфиелдЛичфилд]
*[https://www.gutenberg.org/ebooks/authors/search/?query=Darwin,+Erasmus WorksРадови byЕразма Erasmus DarwinДарвина на пројекту Гутенберг]
*[https://archive.org/search.php?query=%28%28subject%3A%22Darwin%2C%20Erasmus%22%20OR%20subject%3A%22Erasmus%20Darwin%22%20OR%20creator%3A%22Darwin%2C%20Erasmus%22%20OR%20creator%3A%22Erasmus%20Darwin%22%20OR%20creator%3A%22Darwin%2C%20E%2E%22%20OR%20title%3A%22Erasmus%20Darwin%22%20OR%20description%3A%22Darwin%2C%20Erasmus%22%20OR%20description%3A%22Erasmus%20Darwin%22%29%20OR%20%28%221731-1802%22%20AND%20Darwin%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29 Радови Еразма Дарвина, или радови о њему на сајту] ''Internet Archive''
* Works by or about Erasmus Darwin у интернет архиви
* [https://web.archive.org/web/20060308154827/http://www.revolutionaryplayers.org.uk/home.stm Револуционарни''Revolutionary играчаPlayers'' сајт]
* [https://web.archive.org/web/20050306082045/http://pages.britishlibrary.net/charles.darwin3/erasmus.html "''Предговор и " претходно обавештење"'' Чарлс Дарвин] у Ернст Краусе, ''ЕрасмусЕразмо Дарвин'' (1879)
* [http://asteria.fivecolleges.edu/findaids/mountholyoke/mshm003_main.html Писмо од Еразма Дарвина др Вилијам пропада у колеџ Моунт-ХолиокВилијаму]
[[Категорија:Енглески песници]]
[[Категорија:Умрли 1802.]]