Стјепан Црнота — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 29:
У Венције се Стјепан Црнота као уважени мајстор, бавио сликањем реалистичких призора који су били иновација у тадашњем венецијанском сликарству.<ref>{{cite web |last =Trostmann|first =Teo|title=Slavni slikar s Raba proslavio se u Mlecima |url=http://www.hrvatski-fokus.hr/index.php/kultura/26364-stefano-cernotto-oliti-stjepan-crnota-ili-crnota |website=www.hrvatski-fokus.hr |accessdate=17. 4. 2020}}</ref>
 
Од његових се дела, насталих под утицајем [[Тицијан]]а и [[Паоло Веронезе|Паола Веронезеа]] истиче се слика: ''Изгон трговаца из храма'', у Дуждевој палати. Слика је настала на основу овог записа из [[Јеванђеље по Матеју|Јеванђеља по МатијиМатеју]]:{{цитат2|Исус уђе у Храм и протера све који су продавали и куповали у Храму. Мењачима испреврта столове и продавачима голубова клупе.<br>Каже им: „Писано је: Дом ће се мој звати Кућа молитве, а ви је правите разбојничком пећином.” <ref>МтЈеванђељу по Матеју: 21, 12-13</ref>|}}
 
Дуго времена, само су три слике приписане Црноти, које су настале као део пројекта Бонифација Веронезеа за кога је радио и [[Андрија Медућић]] (1510 до 1515 — 1563), познатији као Андрија из Задра. Пројект се односио на палату ''Camerlenghi''. За једну од слика касније је открено да није Бонифацијева већ Црнотина јер је хебрејским словима на амблему писало Стефано. У то доба су познати сликари имали велики број наруџби, и како би их реализовали у задатим роквима они су ангажовали мање умешне или нешто познатије уметнике у свој радионици, тако да је по том обичају настала и ова слика.