Стефан Немања — разлика између измена

'''Стефан Немања''' (понекад ''Стеван''; {{Јез-црсл|Стѣфань}}; око [[1113]] — [[13. фебруар]] [[1199]]{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|}} или [[13. фебруар]] [[1200]]{{sfn|Павловић|1970|p=66. Сава I Немањић као годину смрти његовог оца уписао је 1200. и мањи део историчара пише да је то година смрти Стефана Немање}}) био је [[велики жупан]] [[Рашка|Рашке]] и родоначелник владарске [[немањићи|династије Немањића]], која је у једном периоду владала делом тадашње Србије у средњем веку.

Повукао се са власти и замонашио на сабору [[1196]], а за свог наследника је одредио средњег сина [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] (велики жупан 1196—1217, краљ [[1217]] — [[1228]]), у договору са византијским царем [[Алексије III Анђел|Алексијем III]] (1195—1203), чијом ћерком [[Evdokija Anđel|Евдокијом]] је СтефанПрвовенчани био ожењен.{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Немања Први“ и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Први“, „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. [[Стефан|„Стефан“]] је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.}} Преминуо је као '''монах Симеон''' у манастиру Хиландар, а његове [[мошти]] су [[1208]]. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.

Немања је преминуо у дубокој старости, у манастиру Хиландар [[13. фебруар]]а [[1199]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|ИСН I|1981|p=}} или [[1200]]. године<ref name="Поповић">[[Павле Поповић]], ''„[[:s:Година смрти Немањине|Година смрти Немањине]]“''</ref>. Према хришћанском предању, у тренутку његове смрти просторију је обасјала светлост. Следеће године га је Светогорски сабор [[канонизација|канонизовао]] као светог ''Симеона Мироточивог'', јер су његове [[мошти]] точиле [[смирна (смола)|миро]]. Његов син Сава је [[1208]]. године пренео његове посмртне остатке у Рашку, да би над њима измирио своју старију браћу СтефанаПрвовенчаног и Вукана који су се борили око власти. Његове мошти су тада положене у његову задужбину [[Манастир Студеница|Студеницу]], поред оца, у којој се и данас налазе десно од олтара у саркофагу.

Само богумилство је било веома раширено међу народом у Рашкој и Босни.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, а његово ширење међу [[племство|властелом]] довело је Немањине акције против њих{{sfn|ИСН I|1981|p=}}. Он је сазвао [[Сабор против богумила у Рашкој|државни сабор]] на коме је требало да се донесе одлука даљим мерама против њих. На њему се део властеле успротивио било каквој акцији против њих.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, али је на крају ипак донета одлука да се они прогнају из земље и казне{{sfn|ИСН I|1981|p=}}. Богумили су се оружјем супротставили одлукама сабора.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}, тако да је Немања против њих повео ''прави [[крсташки ратови|крсташки рат]]''.{{sfn|Станојевић|1910|p=}} у коме је богумилство уништено. Они су већином протерани из државе{{sfn|ИСН I|1981|p=}}, имовина им је попаљена и одузета{{sfn|ИСН I|1981|p=}}, док је део њих остао у земљи прикривајући своју веру.{{sfn|Станојевић|1910|p=}}. Немањин син СтефанПрвовенчани, овим речима описује рад свог оца против богумила: