Грофовија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 1:
'''Грофовија''' ({{јез-њем|grafschaft/grāveschaft}},<ref>{{cite web|title=Graf­schaft, die|url=http://www.duden.de/rechtschreibung/Grafschaft|work=http://www.duden.de|language={{de}}}}</ref> од ''-{graf}-'' — [[гроф]], висока и насљедна племићка титула<ref>{{cite web|title=граф|url=http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84&Submit=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8|work=http://www.vokabular.org|language={{sr}}}}</ref>) подручје је којим су током [[средњи вијеквек|средњег вијека]] као [[монарх]]ови [[вазал]]и владали грофови.
 
== Историја ==
 
Коријени грофовија налазе се још крајем [[Римско царство|Римског царства]] као '''''-{comitatus}-'''''. За вријеме раног [[средњи век|средњег вијека]] самостално су се прошилили на простору бивше римске провинце [[Римска Галија|Галије]]. Њихова територија се често подударала са римским административним јединицама цивитас ({{јез-лат|civitas}}).<ref name=enzy>{{cite web|url=http://www.enzyklo.de/Begriff/Grafschaft|title = ''Grafschaft''|publisher =enzyklo|language = {{de}}}}</ref> [[Франци]] су развојем феудализма преузели тај облик управе и проширили га по читавој континенталној Европи. Каролинзи су дуж својих граница ради одбране територије спајали по неколико грофовија у марке.<ref>{{cite web|title=grofovija|url=http://www.hrleksikon.info/definicija/grofovija.html|work=http://www.hrleksikon.info|accessdate=22. 4. 2016|language={{hr}}}}</ref>
 
У [[Свето римско царство|Светом римском царству]], бројни царски грофови ({{јез-њем|Reichsgrafen}}) владали су својим грофовијама готово потпуно суверено све до [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815]]. Након њега су настојали сачувати своје привилигије, прогуравајући чланове својих породица у [[Дијета (скупштина)|Дијете]] и осигуравши тако дјеломични имунитет пред судом.
Ред 9:
У дијеловима Европе гдје племство није имало велике феуде грофови су још дуго задржали одређене феудалне привилегије над земљом и селима у својој грофовији, као што је право на сељачке услуге, до повремених накнада за кориштење шума, млинова, бунара и пашњака.
 
Та права су се временом смањивала, па су у великој мјери прекинута прије или током [[19. век|19. вијека]].
 
== Види још ==