Међународна свемирска станица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 53:
Први модул МСС, назван [[Зарја (модул МСС)|''Зарја'']], лансиран је 20. новембра 1998. године са [[Космодром Бајконур|космодрома Бајконур]] ракетом [[Протон (ракета-носач)|''Протон-К'']]. Овај руски модул садржао је погонски систем (мале ракетне моторе), систем за контролу оријентације, комуникациони и систем напајања (преко фотонапонских ћелија), али није садржао систем за одржавање животних услова који је био неопходан за људску посаду. Две седмице касније мисијом спејс-шатла [[СТС-88]] (орбитер ''Ендевор'') лансиран је пасивни амерички модул [[Јунити (модул МСС)|''Јунити'']]; овај модул спојен је са модулом ''Зарја'' уз помоћ роботске руке и астронаута током свемирске шетње. Модул ''Јунити'' опремљен је на предњем и задњем крају са два пресуризована адаптера за спајање ({{јез-енг|Pressurized Mating Adapter - PMA}}); један је исокришћен за спајање са модулом ''Зарја'', док је други остао слободан да се са њим може спојити шатл током мисије. У то време руска станица ''Мир'' и даље је имала сталну посаду, тако да фокус и даље није био на МСС која је наредне две године била без посаде. Коначно, 12. јула 2000. године ракетом ''Протон-К'' лансиран је руски модул [[Звезда (модул МСС)|''Звезда'']], сличан главном модулу станице ''Мир''. Овај модул ушао је у орбиту и попео се на одређену висину где су отворене фотонапонске ћелије; тиме је ''Звезда'' постала пасивна мета за ''Зарју'', која је својим ракетним моторима и аутоматским системом КУРС успешно спровела спајање. Недуго након тога главне команде пребачене су на рачунаре ''Звезде'' која од тада контролише орбиталну висину станице. Звезда је опремљена одајама за спавање, [[Свемирски нужник|тоалетом]], кухињом, системима за уклањање [[угљен-диоксид]]а из ваздуха, регулацију [[Влажност ваздуха|влажности ваздуха]] и генерацију [[кисеоник]]а, опремом за физичке вежбе као и опремом за комуникацију са контролорима на Земљи. Овим су стечени сви услови да на станицу дође прва посада.<ref>[http://spaceflight.nasa.gov/spacenews/factsheets/pdfs/servmod.pdf NASA Facts. The Service Module: A Cornerstone of Russian International Space Station Modules]. NASA. January 1999</ref><ref>{{cite web |url=http://science.ksc.nasa.gov/shuttle/missions/sts-88/mission-sts-88.html |title=STS-88 |publisher=Science.ksc.nasa.gov |accessdate=19 April 2011}}</ref>
Прва стална посада, [[Експедиција 1 (МСС)|''Експедиција 1'']], на станицу је стигла у новембру [[2000]]. године летелицом ''[[Сојуз ТМ-31]]''. Посаду су чинили космонаути [[Сергеј Крикаљов]] и [[Јуриј Гидзенко]] и астронаут [[Вилијам Шеперд|Вилијам „Бил” Шеперд]]. На крају првог дана експедиције, Бил је затражио дозволу да се као позивно име при комуникацији са Земљом користи ''„Алфа”'', назив који су он и Крикаљов преферирали у односу на помало дугачко ''„Међународна свемирска станица”''.<ref name=TIME-Nov2>{{cite news |url=http://www.time.com/time/arts/article/0,8599,59500,00.html |title=Upward Bound: Tales of Space Station Alpha |author=Brad Liston |date=2 November 2000 |work=Time |accessdate=5 August 2010}}</ref> Назив ''Алфа'' је током [[1990-е|1990-их]] у САД био радни назив за будућу орбиталну станицу, коју је НАСА планирала у сарадњи са својим партнерима.<ref name=GAO>{{cite web |url=http://archive.gao.gov/t2pbat3/151975.pdf |title=Space Station – Impact on the expanded Russian role of funding and research |date=21 June 1994 |publisher= |accessdate=9 August 2010}}</ref> Шепард је током конференције за новинаре пред лансирање подсетио на поморску традицију приликом поринућа новог пловила: „Већ хиљадама година људи су одлазили на пучину својим пловилима. Народ је ова пловила конструисао и изградио сопственим рукама; веровао је да ће њихово именовање донети добру срећу посади и омогућити им да без потешкоћа спроведу мисију до краја”.<ref name=SPACE-Nov2>{{cite web |url=http://www.space.com/missionlaunches/missions/exp1_alpha_001102.html |title=Expedition One Crew Wins Bid To Name Space Station Alpha |date=2 November 2000 |author=Todd Halvorson |publisher=Space.com |accessdate=9 August 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090523002234/http://www.space.com/missionlaunches/missions/exp1_alpha_001102.html |archivedate=23 May 2009}}</ref> Међутим, овај назив није наишао на одобравање код тадашњег директора [[Ракетно-космичка корпорација Енергија|РКК ''Енергије'']], Јурија Семенова, који је сматрао да је прва модуларна свемирска станица била ''Мир'', па би адекватан назив за МСС био ''Бета'' или ''Мир 2''.<ref>{{cite web |url=http://www.spaceref.com/news/viewpr.html?pid=5913 |title=Interview with RSC Energia's Yuri Semenov |publisher=Space.com |date=3 September 2001 |accessdate=22 August 2010}}</ref><ref>{{cite web |url=http://english.ruvr.ru/2001/03/29/100146.html |title=Interview with Yuri Semenov, general designer of Space Rocket corporation Energy |date=21 March 2001 |publisher=[[Глас Русије]] |accessdate=5 October 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120318121311/http://english.ruvr.ru/2001/03/29/100146.html |archive-date=18 March 2012 |url-status=dead}}</ref>
Експедиција 1 отпочела је тачно између мисија шатла СТС-92 и СТС-97. Током ове две мисије на станицу су додати први сегменти [[Греда (МСС)|''Греде'' МСС]] који су садржали опрему за бољу комуникацију са контролорима на Земљи, пренос [[Телевизија|ТВ слике]], и значајно проширење енергетских капацитета станице путем нових, великих фотонапонских ћелија. У наредне две године наставило се са изградњом станице. Руском ракетом [[Сојуз-У (ракета-носач)|''Сојуз-У'']] лансиран је модул [[Пирс (модул МСС)|''Пирс'']] који је служио за спајање летелица ''Сојуз'' и ''Прогрес'', али и као комора из које су могле да се спроводе свемирске шетње. Орбитери ''Дискавери'', ''Атлантис'' и ''Ендевор'' су током мисија доставили нове модуле - лабораторију [[Дестини (модул МСС)|''Дестини'']] и хипобаричну комору [[Квест (модул МСС)|''Квест'']], канадску роботску руку ''Канадарм2'' као и још неколико сегмената ''Греде''.
Изградња је обустављена након [[Катастрофа спејс-шатла Колумбија|несреће орбитера ''Колумбија'']] (фебруар 2003. године) у којој је погинуло свих седам чланова посаде. Истрага је трајала две године током којих није било летова шатла. Коначно, састављање станице настављено је 2005. мисијом [[СТС-114]] орбитера ''Дискавери''. У наредних годину дана шатловима је достављено још сегмената ''Греде'', међу којима су други и трећи сет фотонапонских ћелија, па је тиме енергетски капацитет станице довољно појачан да је могло да се дода још пресуризованих модула. Лансирани су чвор за логистику [[Хармони (модул МСС)|''Хармони'']] и европска лабораторија [[Колумбо (модул МСС)|''Колумбо'']]. Убрзо након њих лансирана су и прва два модула велике јапанске лабораторије [[Кибо (модул МСС)|''Кибо'']]. У марту 2009. године мисија [[СТС-119]] доставила је четврти и последњи сет фотонапонских ћелија, чиме је ''Греда'' МСС била комплетирана. У јулу исте године достављен је трећи део лабораторије ''Кибо'' (екстерна платформа), а након њега лансиран је руски модул [[Поиск (модул МСС)|''Поиск'']]. Трећи чвор за логистику - [[Тренквилити (модул МСС)|''Тренквилити'']], ласниран је у фебруару 2010. мисијом [[СТС-130]], са са њим и [[Купола (модул МСС)|''Купола'']], док је у лето исте године лансиран руски модул [[Расвјет (модул МСС)|''Расвјет'']]. Ово је једини руски модул који је ласниран америчким шатлом, у замену за лансирање модула ''Зарја'' (руском ракетом) чију су изградњу финансирале [[САД]].<ref>{{cite web |url=http://www.russianspaceweb.com/iss_mim1.html |title=Mini-Research Module 1 (MIM1) Rassvet (MRM-1) |publisher=Russianspaceweb.com |accessdate=12 July 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110825094354/http://www.russianspaceweb.com/iss_mim1.html |archivedate=25 August 2011}}</ref> Последњи пресуризовани модул америчког сегмента станице, [[Леонардо (модул МСС)|''Леонардо'']], лансиран је у фебруару 2011. орбитером ''Дискавери'' ([[СТС-133]]).<ref>{{cite web |url=http://www.nasa.gov/mission_pages/shuttle/shuttlemissions/sts133/main/index.html |title=STS-133 |publisher=NASA |accessdate=1 September 2014}}</ref> Мисијом [[СТС-134]] достављен је детектор [[Елементарна честица|елементарних честица]] -{''AMS''}- ({{јез-енг|Alpha Magnetic Spectrometer}}), инструмент којим ће научници трагати за [[антиматерија|антиматеријом]] у [[Космичко зрачење|космичким зрацима]].<ref>{{cite web |url=http://www.nasa.gov/mission_pages/shuttle/shuttlemissions/sts134/main/index.html |title=STS-134 |publisher=NASA |accessdate=1 September 2014}}</ref>
== Занимљивости ==
| |||