Калај — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Ред 154:
[[Рекристализационо жарење|Рекристализација]] из β-калаја у α-калај при нижим температурама се назива и ''калајна куга'' или ''музејска болест'', јер се јавља на калајним предметима који се зими чувају у музејима. Брзина преласка у алфа модификацију повећава се снижењем температуре, као и непосредним додиром металног калаја са сивом модификацијом. Ломљењем, савијањем релативно меког калаја, на примјер код калајних шипки, долази до карактеристичног шкрипавог звука, такозваног ''калајног вриска''. Звук настаје трењем β-кристалита један о други. Међутим, звук се јавља само код чистог калаја, док већ [[легуре]] калаја са и најмањим примесама других елемената немају ову особину, на пример мање количине олова и антимона онемогућавају настанак овог звука. Бета калај има спљоштену тетраедарску структуру као просторну структуру ћелије, из којег се додатно граде два једињења.
 
Калај се пресвлачи слојем оксида, који га штити од спољашњих утицаја, па је он врло отпоран. Концентрисане [[киселине]] и [[база (хемија)|базе]] га ипак нападају дајући гас [[водоник]]. Ипак [[калај(-{IV}-) оксид]] је инертан попут [[титанијум(-{IV}-) оксид]]а. Неплеменити метали, попут [[цинк]]а, редукују калај, те се при том елементарни калај ослобађа у виду сунђерасте супстанце или се ''залепи'' на цинк.
 
== Особине ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Калај