Српска војска у средњем веку — разлика између измена

===== Италијани и Шпанци =====

О Италијанима у српској служби говори један натпис у [[Тревизо|Тревизу]] из године 1304. Ту се каже како је -{Franciscus de Salomone}-, брат тамошњега епископа Кастелана де Саломоне (1309—1322), произведен за витеза од стране краља [[Краљ Милутин|Уроша II]]. [[Нићифор Григора]] помиње у српској војсци, на војном походу против Бугара 1330, 1000 коњаника ""Келта"", а Кантакузин 300 оклопника ""Аламана"". Али, то не беху ни Француза ни Немци, него Шпанци. У дубровачким архивским књигама јављају се тада "''Хуан Мартино де Понте из Шпаније, војник краља Србије и Приморја''" ({{јез-лат|Johannes Martino de Ponte de partibus Yspanie, constabilis regis Servie et Maritime regionis}}), као и "'' војник Педро Боргоњон, војник Педро Семино, Педро Лопез и Родриго де Спура из [[Арагон]]а''" ({{јез-лат|Petrus Borgognonus constabilis, Petrus Seminus constabilis, Petrus Lopez et Lodricus de Spura de Aragonia}}).<ref name="КЈ7"/>

===== Немци =====

Папско изасланство затекло је, 1355, на двору цареву 300 Немаца ({{јез-лат|Teutonici}}), племића и најамника, под командом једнога капетана, чије се име не помиње, али који је био веран присталица римске цркве. Сем ове телесне страже, било је и неколико одреда Немаца као гарнизона у важним местима. Цар Кантакузин посео је, као бегунац на српском двору, 1343, град Бер, праћен краљевим немачким најамницима ({{јез-грч|Γερµανοι}}). Када је, седам година доцније, 1350, освојио Бер за себе, затекао је онде још увек исти одред. Пошто се град предао, допустио је он Немцима да оду из града у пуној ратној опреми, обдаривши их уз то, док су Срби отпуштени били без оружја и коња.<ref name="КЈ7"/>