Википедија

Lojze Grozde — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 44:
=== Izveštaji povodom Lojzeove smrti ===
 
:Devedesetih godina, kada je povodom pedesetogodišnjice smrti [[Ljubljana|Ljubljanska]] [[nadbiskupija]] započela postupak za Lojzeovu beatifikaciju, su se pojavili u novinama protivrečni izveštaji o Lojzetovojokolnostima Lojzeove smrti; među ostalim je tek tada iznesena teza, da je Lojze nijedoduše bio mučenubijen, negoali samoda ubijennije bio mučen.
 
O mučenju govori ipak već prvi GrozdetovGrozdeov kratki životopisni sažetak, koji temelji na izvornom rukupisu, koga je posle pronalaska tela potpisalo nekoliko svedoka:. tajTaj spisak je kasnije OZNA odnela iz ljubljanskog biskupskog arhiva i nestalo munestao je bez traga.<ref>''Duhovni koledarček'' 1944, Sastavio župnik Gregor Mali, Ljubljana, Knjižice br. 239/240 od 1. decembra 1943. ppstr. 13.</ref> Slično opisuje mučenje takođe glavni Lojzeov životopisac profesor na teološkom fakultetu u [[Ljubljana|Ljubljani]] dr. [[Anton Strle]] <ref>[ https://revija.ognjisce.si/revija-ognjisce/27-obletnica-meseca/2627-svetniski-duhovnik-anton-strle]</ref>, koji je bio takođe Grozdetov vaspitač (prefekt) u Marijanišču. Zbog ovog životopisa je "zaradio" u "Novoj Jugoslaviji" pet godina strogog zatvora, jer se nije hteo ograditi od onoga, što je na temelju činjenica napisao u knjizi o Grozdeu ''"Mladec Kristusa Kralja"'' (1944). On tamo napominje, da:
<blockquote>''leš nije bio pokopan i da je posebna komisija odmah po nalaženju ustanovila na telu očite tragove silnog mučenja. Grozdetov leš je bio potpuno sačuvan i bez najmanjeg znaka truleži, iako je ležao već sedam nedelja napolju, gde je bila temperatura prilično iznad nule... Na nogama su bili dobro vidljivi znakovi mučenja: svi prsti su bili pri kraju prorezani; na rukama su se poznali otisci užeta, kojim je bio svezan, kad su ga mučili. Tačno se je videlo, da je bilo odrezano celo desno uho sa desnim licem tamo preko usnice do donje čeljusti. Sva lična koža je bila povučena zajedno s uhom sa lica. Takođe donja polovina levog uha je bila odrezana. Jednako je bilo izrezano desno oko; levo oko pak je bilo zabodeno oštrim predmetom tako, da je isteklo. Na glavi se je poznala oko osam santimetara duga i šest santimetara duboka zevajuća rana.'' Morao je to biti smrtni udarac tupim alatom, budakom ili motikom. Tako zapisnik, na kojem je potpisanih deset očevidaca Grozdetova trupla. Kako razaberemo iz dodatnog izveštaja, je bila velika rana također na levoj strani ispod čeljusti. Tamo skroz su mu, kako pripovedaju, odrezali jezik u korenu. Na nozi pod kolenom su se našli tragovi, da su mu rezali remene, na stopalu i tabanima je bila koža delomice skinuta.''<ref>Strle, A.: Slovenski mučenec Lojze Grozde. - Ljubljana, 1991; stranice 121 - 129. U prvom izdanju je knjiga izašla već godine 1944 pod naslovom ''Lojze Grozde, mladec Kristusa Kralja'', Ljubljana 1944.</ref></blockquote>
 
Politkomisar [[1. slovenska narodnoosvobodilna udarna brigada »Tone Tomšič«|brigade Toneta Tomšiča]] [[Dušan Majcen - Nedeljko]] pak je dobre dve sedmice nakon ubojstva Lojzeta Grozdeta [[Centralni komitet|Centralnom komitetu]] [[Komunistička partija Slovenije|Komunističke partije Slovenije]] poslao ovakav izveštaj:
 
<blockquote>''Loše utiče na raspoloženje stanovništva takođertakođe justifikacija izdajica, ako nema baš opipljivog dokaza. To se je n. pr. pokazalo u Mirni, gde je palo dvoje izdajica kurira /jednoga je ubila straža pri pokusupokušaju bega/. Smrtna osuda drugoga je bila nekoliko preuranjena i izvršena iz preventivnih razloga. Inače je bilo dokazno, da je dotičnik član Katoličke akcije i našlo se je pri njemu cela gomila italijanskih propusnica, koje su mu dozvoljavale posetiti sve važnije belogardističke postojbine, ipak konkretnih dokaza, da prenosi izveštaje, nije bilo. Štab je bio kasnije primoran, da putem posebnog razglasa opravda stanovništvu, naročito u Št. Rupertu, potrebu smrtne osude. Pritom moram autokritički priznati, da sam se za slučaj premalo zanimao i nisam sprečio osudu, što bi mogao, da sam sarađivao u brigadnom sudu.''<ref>([[Milanka Dragar|Dragar, M.]]: Zvest križanemu. - Ljubljana, 2010). Na stranicistr. 349 je objavljen u Arhivu Slovenije o Grozdetu nađenipronađeni dokument: '''pismo, koje je pisao glavnoj partizanskoj komandi politkomisar Tomšičeve brigade Dušan Majcen-Nedeljko'''.</ref></blockquote>
 
Ipak penzionisani partizanski general [[Lado Kocijan]] u svojoj verziji, koja je u nastavcima izlazila u ''Dolenjskom listu'' devedesetih godina tvrdi, da je devedesetih godina otkrio, da postoje istorijski izvori i dokazi, koji su uvetovali smrtnu kaznu za Grozdeta (ipak ih nigde ne navodi). Kocijan dakle kaže:
<blockquote>''Grozdeta su na Mirni zajedno sa prijateljem uhvatili partizani Tomšičeve brigade. Njegov prijatelj im je pobegao. Grozdeta su odveli u gostionu pod gradom, gde je bio štab Tomšičeve brigade. Tamo su ga saslušavali. Nije bilo ništa kritičnoga. Verovali su mu, da je išao samo u posetu. ... Pažljiviji pak su postali, kad su kod njega našli nenaslovljeno pismo na župnika u Mirni. U pismu je njegov pošiljalac tražio, da mu mirenski župnik Jakob Širaj nabavi spisak partizana i aktivista. ... Za sud je bio Grozde belogardistički kurir i zato osuđen na smrt. Izmišljotina jeste, da su ga mučili tako, da su mu skinuli kožu sa tabana, odrezali jezik i prste. Ipak su partizani zagrebli truplo preplitko, zato su manje rane na njemu prouzrokovale šumske životinje, koje su ga ogrizle.''<ref>(Mladina.si, Tednik, br. 13, subota, 22. maj [[2010]], u članku ''(Ne)preverjeni mučenik)''</ref></blockquote>
 
Na tu tvrdnju odgovara cistercijanski pater [[Alojzij Ilc]], koji je u [[Brazil]]u godine [[2008]] upitao [[Jože Mestnik|Jožeta Mestnika]], nekadašnjeg zapovednika [[vaška straža|vaške straže]] u [[Stična|Stični]] u godini [[1942]], dali zna za kakvo pismo, koje bi neka poverio Lojzetu Grozdetu za mirenskoga župnika. Odgovorio je: »''Ne sećam se, da bi Grozdetu izručili bilo kakvo pismo.«'' <ref>Dragar, M.: Zvest križanemu. - Ljubljana, 2010. pp. 350.: Razgovor patra Alojzija Ilca i autorice, Stična, 30. ožujka 2008.</ref>
 
=== Pronalaženje ===
23. februara 1943. se je delomice raskrilo, šta se u stvari događalo sa đakom Grozdetom, kojega su usred noći mučili u Mirni, a bio je još i maloletan (jer tada se punoletnost sticala napunjenom 21. godinom). Školarci su brali u šumi visibabe i pronašli njegov leš. Na njemu su bili vidljivi tragovi mučenja, a leš je bio neistrunut. Prevezli su ga u obližnji Šentrupert, gdje je komisija načinila zapisnik. Grozdetov leš nije bio pokopan, a ipak bez najmanjeg znaka truleži, makar je ležao već sedam nedelja na slobodnom te je bila temperatura dosta iznad nule...
 
=== Sahrana ===
Ред 65:
 
== Beatifikacija u [[Celje|Celju]] ==
 
 
Povodom 50. godišnjice Grozdetove smrti je nadbiskupija Ljubljana počela crkveni postupak za priznanje njegova mučeništva te time za njegovo proglašenje blaženim i svetim. [[Papa Jovan Pavle II]] je o njemu prilikom prve posete u Sloveniji (16—19.V.1996) rekao: ''»Sluga Božji Lojze Grozde je samo jedna od bezbrojnih nevinih žrtava komunizma, koje visoko dižu palmu mučeništva kao neizbrisivu uspomenu i opomenu. Bio je Hristov učenik.«'' [[Papa Benedikt XVI]] pak je kazao, da sveci nisu prošlost, nego predstavljaju sadašnjost i budućnost Crkve i društva. U punoći su ostvarili ljubav u istini, koja je u hrišćanskom životu najviša vrednost; njihovi likovi su kao prizme, koje u različitim nijansama odasjavaju jedinstveno svetlo, koje je Hrist.
 
»Rim je odredio, stvar je završena«, kaže izvještaj, koji su u sredu, [[19. maj]]a, preko papinske nuncijature u SlovenijiLjubljani predali novomeškome biskupu Andreju Glavanu. Tamo je odobreno, da se proglašenje blaženim obavi u Celju. [[27. mart]]a [[2010]]. je stigla iz [[Rim]]a vest, da je papa Benedikt XVI odobrio dekret o mučeništvu LojzetaLojzea Grozdeta i primio u audijenciju prefekta Kongregacije za postupke svetaca, nadbiskupa salezijanca Angela Amata; potvrdio je objavu dekreta o Grozdetovu mučeništvu.

Time je danadata dozvola za svečanu [[beatifikacija|beatifikaciju]], koja se obavila [[13. jun]]a na Prvom slovenačkom euharistijskomevharistijskom kongresu u [[Celje|Celju]]. Mučenik Lojze Grozde je bio dakle službeno proglašen blaženim za vreme svete mise. U Papino ga je ime proglasio državni tajnik salezijanac [[kardinal]] [[TarcizijoTarčizio Bertone]]. Na celjskom stadionu je prisustvovalo svečanosti okoizmeđu 30 do 40 hiljada vernika. Naglašeno

Na tom kongresu i na beatifikaciji je naglašeno, neka bude nedeljna misa u središtu hrišćanskoga života, kao što je bila u životu mladoga LojzetaLojzea, kojemu je bila po njegovim rečima "Evharistija - sunce života".<ref>Sveta misa odnosno liturgija, povezana sa svetim pričešćem, je bila središte njegove pobožnosti; smemo takođe reći, da je bilo to za njega središte života. U programu, kako si ga je postavio u svojim zadnjim duhovnim vežbama od 24. do 28. jula [[1942]]., ima zapisanu lozinku: "Sveta Evharistija, sonce mojega življanje!" /»Sveta Evharistija, sunce moga života!«/ u: Strle, Slovenski mučenec Lojze Grozde, XIV. poglavlje: »Sonce življenja«. ppstr. 97.</ref> Tako nije slučajno, da je bio baš za vreme Evharistijskog slavlja službeno upisan u nebeski spisak blaženih.« Lojze se je evharistijski nadahnjivao takođe pri krčkom biskupu [[Anton Mahnič|Antonu Mahniču]].
 
== Pesnik, koji naslućuje svoju smrt ==
 
Godine [[1991]]. je izašla iz štampe neke vrste četvoro-logija o Grozdetu sa naslovom ''Slovenački mučenik Lojze Grozde''. U njoj je najpre biografija, koju je verno prema izjavama mnogih svedoka te iz vlastitih iskustava te uspomena napisao LojzetovLojzeov vaspitač, koji ga je i najbolje poznavao, prefekt u zavodu Marijanišče, doktor [[Anton Strle]]. To je ponovno štampanje izdanja iz godine [[1944]]. prošireno sa ocenama [[Taras Kermauner|Tarasa Kermaunera]] <ref>Taras Kermauner *13.IV.1930 Ljubljana +11.VI.2008; slovenački literarni istoričar, filozof, esejist, kritik i dramaturg. Sin oca komuniste je celog života tragao za istinom te bio uvek u opoziciji do vlasti, pa i svojih prijatelja. Osamdesetih godina se približio [[katolicizam|katolicizmu]] te tražio smisao života u Bogu (Taras Kermauner – in memoriam, Kermauner.net).</ref>, kratkim uspomenama Pogačara i izborom pesama, koje je pripremila istoričarka Berta Golob. Po štampanju knjige »Mladić Hrista Kralja« (Mladec Kristusa Kralja, Ljubljana 1944) su vlasti Strleta za pet godina zatvorile te mu pridodale još tri godine oduzimanja građanskih prava.<ref>Družina 23, 6.VI.2010 ppstr. 24, Anton Štrukelj: Strle in Grozde</ref>

Strle opisuje, ''"kako su Lojzeta bolele nesreće, koje su druga za drugom dolazile nad narod"'' za vreme (građanskog) rata. Ipak ''"malodušnost u LojzetovuLojzeovu srcu nije imala mesta."'' To pokazuje i pesma "Bolni sonet" iz godine 1942<ref>Slovenski mučenec Lojze Grozde, Ljubljana 1991. pp. 68; cela pesma je na ppstr. 187.</ref>:
{| class="wikitable"
|-
Линија 88 ⟶ 93:
|}
 
:[[Janez Pogačar]], koji je LojzetaLojzea lično poznavao, jer je kod njih služila Lojzeova tetka Ivanka, je napisao "Sitne uspomene". U njima potvrđuje, da Lojze nije hteo uzeti oružje u ruke i da je zbog toga morao progutati mnogošta.<ref>Sakupljali su se tamni oblaci. Počelo je ubijanje nevinih ljudi, naročito u okolini Ljubljane i na Dolenjskom. Devetnaestogodišnji Lojze se je upitao, dali nije po savesti pozvan i dužan, da se umeša u taj metež možda takođe oružjem, ako će biti potrebno. Sećam se, da je na pitanje moje sestre odlučno odvratio: "Ja nisam za to." "Zašto pak si?" je sestra vrtela u njega. Ali je Lojze šuteo. (Slovenski mučenec Lojze Grozde. ppstr. 178).</ref>
 
:Istoričarka [[Berta Golob]] je pripremila izbor Grozdetovih pesama po tematici: raspoloženjske, verske i ljubavne pesme. O njemu kao pesniku kaže Kermauner: ''"Grozde se pokaže i u pesmama takav, kakvoga je ocrtao Strle u knjizi Mladić Hrista Kralja (Mladec Kristusa Kralja, Ljubljana 1944). Grozdetova ambicija nije: biti pjesnikpesnik; takva je [[France Balantič|Balantičeva]]. Grozde hoće biti svetac."''<ref>Slovenski mučenec Lojze Grozde, strana 166.</ref>▼
Istina je doduše, da su smrt slutili takođe i drugi pesnici; na primer Srečko Kosovel, Dragotin Kette, Josip Murn-Aleksandrov kod Slovenaca, Đuro Sudeta (1903-1927) kod Hrvata ili [[Branko Radičević]] (1824–1853) kod Srba. Branka je pratila misao na smrt sa tolikom sigurnošću, da je tome posvetio jednu celu pesmu: »Kad mlidijah umreti«. I stvarno je umro mlad, tek sa dobrih 29 godina. Imamo takvih slutnji i kod velikih pesnika drugih naroda: oni smrt nisu samo slutili, nego su mladi i umrli. Ipak se ovdje radi o očekivanju smrti, koju donosi bolest – a najčešće tada još neizlečiva tuberkuloza (TBC).▼
 
Imamo takvih slutnji i kod velikih pesnika drugih naroda: oni smrt nisu samo slutili, nego su mladi i umrli. Ipak se ovdje radi o očekivanju smrti, koju donosi bolest – a najčešće tada još neizlečiva tuberkuloza (TBC).
▲:Istoričarka [[Berta Golob]] je pripremila izbor Grozdetovih pesama po tematici: raspoloženjske, verske i ljubavne pesme. O njemu kao pesniku kaže Kermauner: ''"Grozde se pokaže i u pesmama takav, kakvoga je ocrtao Strle u knjizi Mladić Hrista Kralja (Mladec Kristusa Kralja, Ljubljana 1944). Grozdetova ambicija nije: biti pjesnik; takva je [[France Balantič|Balantičeva]]. Grozde hoće biti svetac."''<ref>Slovenski mučenec Lojze Grozde, strana 166.</ref>
U Grozdetovu slučaju pak se radi ne samo o slutnji smrti, nego o predviđanju (svoje) krvavo-nasilne i okrutne smrti već godinama unapred. Neverovatno su si slični sa Balantičem ([[1921]].– [[1943]].) u tamnoj slutnji, da smrt nije više daleko. U tome pak je FrancetuFranceu Balantiču i LojzetuLojzeu Grozdetu još najbliži [[Ivan Goran Kovačić]] (1913–1943) sa svojom poemom »[[Jama]]«. Slično je slutio i opisivao svoju skoru i krvavu smrt i mađarski pesnik Mikloš Radnoti.([[1909]].–[[1944]].) <ref>Mikloš je kao Mađar jevrejskog podretla bio za vreme rata na prinudnom radu u [[bor]]skim rudnicima, zatim je umro na ubrzanom maršu u SZ Mađarskoj.</ref> Kao što je Grozdetovo i Balantičevo delo izašlo u štampi tek posthumno, tako je bilo i sa Goranom (Jama), Miklošem i Brankom.▼
▲Istina je doduše, da su smrt slutili takođe i drugi pesnici; na primer Srečko Kosovel, Dragotin Kette, Josip Murn-Aleksandrov kod Slovenaca, Đuro Sudeta (1903-1927) kod Hrvata ili [[Branko Radičević]] (1824–1853) kod Srba. Branka je pratila misao na smrt sa tolikom sigurnošću, da je tome posvetio jednu celu pesmu: »Kad mlidijah umreti«. I stvarno je umro mlad, tek sa dobrih 29 godina. Imamo takvih slutnji i kod velikih pesnika drugih naroda: oni smrt nisu samo slutili, nego su mladi i umrli. Ipak se ovdje radi o očekivanju smrti, koju donosi bolest – a najčešće tada još neizlečiva tuberkuloza (TBC).
▲U Grozdetovu slučaju pak se radi ne samo o slutnji smrti, nego o predviđanju (svoje) krvavo-nasilne i okrutne smrti već godinama unapred. Neverovatno su si slični sa Balantičem ([[1921]].– [[1943]].) u tamnoj slutnji, da smrt nije više daleko. U tome pak je Francetu Balantiču i Lojzetu Grozdetu još najbliži [[Ivan Goran Kovačić]] (1913–1943) sa svojom poemom »[[Jama]]«. Slično je slutio i opisivao svoju skoru i krvavu smrt i mađarski pesnik Mikloš Radnoti.([[1909]].–[[1944]].) <ref>Mikloš je kao Mađar jevrejskog podretla bio za vreme rata na prinudnom radu u [[bor]]skim rudnicima, zatim je umro na ubrzanom maršu u SZ Mađarskoj.</ref> Kao što je Grozdetovo i Balantičevo delo izašlo u štampi tek posthumno, tako je bilo i sa Goranom (Jama), Miklošem i Brankom.
:Navedimo na primer jednu Grozdetovu pesmu već iz četvrte škole, kad je imao samo četrnaest godina:
{| class="wikitable"
Линија 113 ⟶ 120:
|}
 
Neka slutnja, da će mlad morati umreti, i takođe o načinu te smrti – ga je stalno pratila, što se izražava u mnogim njegovim pesmama. Ako smemo verovati Strletovu životopisu, gde spominje nalaze komisije, je bila ova LojzetovaLojzeova tamna slutnja više nego utemeljena.
 
=== Simbol ===
 
[[Taras Kermauner]] je u propratnoj besedi ka životopisu [[Anton Strle|Antona Strleta]] o Grozdetu zapisao: »Grozde ujedinjuje [[Irenej Friderik Baraga|Baragovu]] revnost i apostolat, [[Janez Frančišek Gnidovec|Gnidovčevu]] askezu i patnju, [[Blaženi Anton Martin Slomšek|Slomšekov]] dar za organizaciju i samosvest... Simbolizuje sve mučeništvo, koje su podneli hrišćanski i katolički Slovenci za vreme Drugog svetskog rata i po njemu poradi svoje pripadnosti veri... Morali bi vratiti njegovu ličnost u opštu svest o herojima, koji su bili toliko godina slavljeni i gurani u prvi plan kao jedini podobni. Danas nama je za uzor potreban baš takav čovek kao Grozde - mučenik, svetac. Ne čovek agresivne vojne akcije, koji misli, da će Boga uvažiti oružjem i tuđom krvlju... Ne plašim se zapisati, da spada Grozde među najveće mlade Slovence; da je upravo njegovo držanje smerodavno i sadržajem najvrednije.«'' <ref>Slovenski mučenec Lojze Grozde, strana 135. »Popratna reč« [[Taras Kermauner|Tarasa Kermaunera]] ima podnaslov: »Lojze Grozde - uzor također današnjim Slovencima«</ref>''
 
== Film i TV ==
* [http://tvslo.si/predvajaj/moj-glas-zliva-se-v-prosnjo-dokumentarna-oddaja/ava2.64839128// ] ''Moj glas zliva se v prošnjo (Moj glas izleva se u molitvu)'' – Dokumentarna emisija-[[film]] na [[RTV]] [[Slovenija]]-1 Prvi program. Nastupa takođe [[beograd]]ski [[nadbiskup]] i [[mitropolit]] msgr. [[Stanislav Hočevar]].
 
== Zbirka slika ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Lojze_Grozde”