Стефан Радослав — разлика између измена

Радослав је био син [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], српског великог жупана и краља (1196-1228) и [[Евдокија Анђео|Евдокије]], ћерке [[Византијско царство|византијског]] цара [[Алексије III Анђел|Алексија III]]. Брак СтефанаПрвовенчаног{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Немања Први“ и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Први“, „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. [[Стефан|„Стефан“]] је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.}} и Евдокије закључен је након [[Битка на Морави (1190)|битке на Морави]] 1190. године и склапања мира између Србије и Византије, када се на месту византијског цара налазио Евдокијин стриц [[Исак II Анђео]]. Радослав је могао бити рођен у годинама након тога. Радослав је наводно имао две сестре: [[Комнина Немањић|Комнену]], коју је отац СтефанПрвовенчани удао за албанског принца [[Димитрије Прогони|Димитрија Прогонова]], а она се потом преудала за грчко-албанског старешину [[Гргур Камона|Грегорија Камонаса]].<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 302.</ref> Друга неименована сестра се наводно удала за севастократора [[Александар Асен|Александра Асена]]. [[Георгије Акрополит]] сматра да је Александар био син бугарског владара [[Јован Асен I|Јована Асена I]]. Не може се са сигурношћу потврдити да ли је [[Коломан II Асен|Коломан II Бугарски]] њихов син. Радослав је имао и тројицу браће: [[Владислав Немањић|Владислава]], [[Урош I Немањић|Уроша]] и [[Предислав Немањић|Предислава]].

Теодор је био веома предузимљив и амбициозан. Не обраћајући пажњу на заклетву коју је дао Ласкарису, он се трудио да прошири Епирску деспотовину на рачун Солуна, али је његов крајњи циљ био да освоји Цариград и обнови Византијско царство, на чије чело би сам дошао. Како би имао одрешене руке за рат на истоку, Теодор је најпре морао учврстити северне границе Епира, на којима су се налазила албанска племена и српска држава. Кнежевина Арбанон се већ налазила у сфери епирског утицаја, који је порастао када је њен владар, Димитрије Прогони (умро 1215.) оставио кнежевину својој удовици Комнини, која се следеће године преудала за грчког магната Григорија Камону. У политици према Србији, Теодор је напустио Михаилове планове за ширење ка Зети и уместо тога склопио савез са српским жупаномвеликим Стефаномжупаном НемањићемПрвоенчаним (1196-1228).

=== Преговори Теодора и СтефанаПрвовенчаног ===

СтефанПрвовенчани је још 1216. године покушао оженити свога сина Радослава ћерком Теодоровог претходника Михаила, Теодором. [[Димитрије Хоматијан]], [[Охридска архиепископија|охридски]] архиепископ, ставио је забрану на склапање овог брака због блиског сродства (седмог степена). У писму Димитрија Хоматијана великом жупану СтефануПрвовенчаном помиње се долазак Стефановихсрпских [[Властела|великаша]] у Охрид, где су од [[Јована Каматира]] (Хоматијановог претходника) покушали да добију сагласност архиепископа за склапање брака Радослава и [[Теодора Комнина|Теодоре]]. Испоставило се да је Радослав Стефанов син Првовенчаног из брака са Евдокијом, због чега српски великаши сагласност нису могли добити. Хоматијан у писму даје и хронолошку одредницу ових преговора. Он помиње да је посланство дошло у Охрид претходне, дакле 1215. године.<ref>Миљковић (2015), 268</ref>

Истовремено долази до склапања брака Комнине и Камоне. Законитост брака оспорио је епископ Кроје, али га је признао Димитрије Хоматијан. СтефанПрвовенчани је следеће године покушао да се ожени Маријом, ћерком преминулог Михаила, али је и овај брак наишао на неодобравање цркве (пети степен). СтефанПрвовенчани се убрзо затим оженио Аном Дандоло, ћерком Млечанина Рајнера Дандола<ref>Ласкарис (1997), 40</ref>.

СтефанПрвовенчани се на крају ипак успео ородити са епирском династијом Анђела. Његов најстарији син Радослав оженио се Теодоровом ћерком. Старија историографија је женидбу Радослава и [[Ана Анђелина Комнина Дукина|Ане]] погрешно датовала. [[Доментијан]] га погрешно смешта у време после смрти Стефана Првовенчаног. <ref>Миљковић (2015), 270</ref> [[Константин Јиречек]] је сматрао да је до брака дошло 1224. године.<ref>Јиречек (1952), 171</ref> [[Михаило Ласкарис]] је датовао склапање брака у период између 1223. и пролећа 1224. године. <ref>Ласкарис (1997), 40-42</ref>. У новије време доказано је, захваљујући писму митрополита Нафпакта, [[Јован Апокавк|Јована Апокавка]], да је до брака дошло крајем 1219. или почетком 1220. године. <ref>Кисас (1978), 132-139</ref><ref>Историја српског народа (1994), 307</ref> Свакако је брак закључен пре ускршњег поста који је почео 9. фебруара 1220. године. Раније, можда 1218. године, је била склопљена веридба.<ref>Ферјанчић, Максимовић (1998), 17</ref> Радослав је Ани поклонио веренички прстен. Свадба се требала одржати у Прилепу или у Скопљу или "у неком од пограничних градова". Радослав је са Аном био у истом степену крвног сродства као и са Теодором. Међутим, брак је сада био потребан и његовом тасту Теодору, како би уредио односе са Србијом и добио одрешене руке за рат на истоку. <ref>Миљковић (2015), 270-271</ref> Приметно је ћутање Димитрија Хоматијана који је недуго раније био врло гласан против [[Свети Сава|Савиног]] устоличења за српског архиепископа.

== Савладарство СтефанаПрвовенчаног и Радослава ==

Питање савладарства СтефанаПрвовенчаног и Радослава више пута је претресано у науци. Институција савладарства постојала је и у Србији. Тек око 1268. године уводи се посебна титула "[[Млади краљ титула у средњовековној Србији|младог краља]]" коју је краљ Урош преузео од [[Угарско краљевство (1000–1526)|Угарске]], уз одређене измене, доделивши се своме сину [[Драгутин Немањић|Драгутину]]. Међутим, савладарство је у Србији постојало и раније. Постоји више доказа за тврдњу да је Радослав био очев савладар, најраније од 1220. године. Сматра се да је Стефан Првовенчани због лошег здравља, али и због брака Радослава и Ане, поставио сина за наследника. Најпре је Радослав као краљ поменут на две Жичке повеље, исписане на зиду Стефановете задужбине Првовенчаног. На првој повељи Радослав је поменут као Стефанов "намесник", узПрвовенчаног. истицањеУ дадругој јеповељи онсе биоистиче очеви првенац.да Наје другојРадослав повељипрви син, а натпис је следећи: "ПоЈа, по милостиБожјом Божјојмилошћу венчани краљ Стефан и с превазљубљеним сином својим Радославом првенцем, кога и благословисмо да буде краљ читаве ове државе". <ref>Бубало (2009), 205</ref>{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=48}} Доментијан помиње Радослава као "сапрестолника отачаства свога", а одређене алузије на савладарство СтефанаПрвовенчаног и Радослава могу се наћи и у [[Теодосије (монах)|Теодосијевом]] делу. <ref>Бубало (2009), 206-210</ref>

Растко Немањић је провео у Хумској земљи две године, пре него што је отишао на Свету гору да се замонаши. У Хуму га је наследио велики кнез [[Петар Мирослављевић|Петар]] кога је, према Мавру Орбинију, изабрала хумска властела. Петар је протерао удовицу [[Мирослав Завидовић|Мирослава Завидовића]] и њиховог малолетног сина [[Андрија Мирослављевић|Андрију]]. Стефан Немања I је стао у заштиту права свога нећака Андрије, док је Петар потражио помоћ угарског краља. Последица је упад угарског херцега [[Андрија II Арпадовић|Андрије]] у Хумску земљу 1198. године, у време када се и монах Симеон (Стефан Немања) повукао на [[Света Гора|Свету гору]]. Андрија у својој титулатури 1198. и 1200. године наводи, између осталог и да је "господар Хума". Херцег Андрија се није дуго задржао у Хумској земљи, већ се повукао остављајући Петра као представника угарских интереса на овим територијама. Услед рата са братом [[Вукан Немањић|Вуканом]], СтефанПрвовенчани није могао активније учествовати у рестаурацији власти Мирослављевих потомака у Хуму. Тек 1207. године СтефанПрвовенчани је покренуо поход на Хум. У бици у Бишћу код Благаја Петар је одлучно поражен и приморан на повлачење у предео између Неретве и Цетине и признао врховну власт српског краља. Његове територије су подељене. Према Мавру Орбину, Андрија је добио Стон са Пељешцем, Приморје и Попово, док је Источни Хум добио Стефанов син Радослав Немањић син Првовенчаног. Тома Архиђакон пише да су Сплићани изабрали Петра за свог господара у борбама против [[Шубићи|Шубића]]. Он је Сплитом владао до своје смрти (почетак 1227. године). Наследио га је брат [[Тољен II|Тољен]], док је Сплитом овладао [[Гргур Шубић]]. <ref>Мишић (1994), 50-52</ref>

Након очеве смрти, Радослав је био крунисан од стране стрица архиепископа [[Свети Сава|Саве I]] у Жичи.{{sfn|Стара српска књижевност, I|p=239. „Венча га на краљевство, да буде сапрестолник отачаства свога, и да се зове венчани краљ Радослав”}}{{sfn|Стојановић|1927|p=68-69}} Према кратком запису у [[Данилов зборник|Даниловом зборнику]]: „Овај Радослав краљ био је краљ у отачаству своме [српској земљи] шест година”. {{sfn|Логос|2017|p=170}} У старијојсрпској историографији преовладавалодео јеистраживача мишљењемисли да је Стефан Првовенчани умро 24. септембра 1227. године.{{sfn|Марковић|2009|p=13-15}} <ref>Ковачевић (1879), 362-366</ref> Оваква претпоставка заснива се на Даниловим и вестима Мавра Орбина. Међутим,Други данасдео се верујемисли да годину Стефанове смрти треба померити унапред, односно да је СтефанПрвовенчани умро 1228. године, 24. септембра, односно да је Радослав владао од 1228. до 1234. године. <ref>Историја српског народа (1994), 308</ref>

Краљ Радослав је више пута наглашавао своју повезаност са византијском царском династијом. По мајци, Радослав је био потомак [[Династија Анђела|династије Анђела]], која је владала Царством у годинама пре пада Цариграда. Радославов таст Теодор употребљавао је равноправно сва три царска презимена (Анђео, [[Династија Комнина|Комнин]], [[Династија Дука|Дука]]). Још је Радославов отац СтефанПрвовенчани покушавао да се родбински повеже са потомцима византијских Анђела, што објашњава његову упорност да сина ожени ћерком епирског владара Теодора или његовог претходника Михаила. На вереничком прстену кога је Радослав поклонио Ани стоји следећи натпис: "(Ово је) веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога, Ано из рода Комнина, у руке га прими."<ref>Максимовић (2009), 143</ref> Такође, на новцу краља Радослава стајало је презиме "Дука". Пред крај владавине, 4. фебруара 1234. године, Радослав је издао повељу на којој се потписао на [[Византијски грчки|грчком језику]] као "Стефан Дука". <ref>Максимовић (2009), 144</ref>