Изабела Баварска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 91:
Изабела је уклоњена са политичке сцене. Наставила је да живи у резиденцији Сен Пол, са другом супругом свог брата, [[Катарина од Аленкона|Катарином од Аленкона]]. Умрла је 1435. године.<ref>Adams (2010), 36</ref>
==Репутација и заоставштина==
Изабелу су историчари у прошлости оцењивали као безобзирног, слабог и неодлучног вођу. Модерни историчари данас сматрају да је Изабела играла необично активну улогу у политици свог времена, далеко активнију него што је то било уобичајено за француске краљице. Изабела је била приморана да на себе преузме одговорност због Шарлове болести. Њени критичари прихватили су искривљена тумачења њене улоге у вези са преговорима са Енглезима, који су резултирали склапањем споразума у Троу, као и гласинама о њеној љубавној вези са војводом Орлеанским.<ref>Famiglietti (1992), 194</ref> Гибонс пише да је задатак краљице био да обезбеди наследника престола и да се брине о свом мужу. Историчари су раније писали да Изабела ни у једном погледу није била успешна, те да је још једна у низу негативаца у историји.<ref>Gibbons (1996), 57–59</ref> Гибонс пише да је чак и њен физички изглед неизвестан; њени прикази варирали су у зависности од тога да ли је требала бити приказана као добра или као зла.<ref>Gibbons (1996), 56</ref>
Говорило се да је Изабела била лоша мајка, оптужена за "инцест, издају, лажи и расипништво".<ref>Gibbons (1996), 55</ref> Адамс пише да су Изабелу поново преиспитали историчари крајем 20. века, ослобађајући је многих оптужби, које су нарочито истакнуте у Гибонсовом раду. Надаље, Адамс признаје да је веровао у наводе против Изабеле, све док и сам није продро у суштину савремених хроника. Тамо је пронашао мало доказа који су говорили негативно о краљици, осим неких гласина, чија је истинитост упитна. <ref>Adams (2010), xviii, xiii–xv</ref>
Након појаве краљеве болести, уврежено мишљење оног времена било је да је Шарлова ментална болест и неспособност да влада последица Изабелиног чаробњаштва.<ref>Adams (2010), 7</ref> Појавиле су се гласине да је 1380-тих година двор био препун чаробњаштва. Валентина Виконти, Лујева супруга, приморана је 1397. године да напусти Париз, јер је била оптужена да практикује магију. На двор лудог краља долазили су шарлатани са обећањима о лековима. Састављани су спискови са оптуженима за бацање чини против краља. На свим списковима појављивало се Изабелино и Лујево име. <ref>Veenstra (1997), 45, 81–82</ref>
Изабела је оптуживана да је неумерено трошила новац на скупоцене хаљине, украшене драгуљима и на скупе плетене фризуре.<ref>Tuchman (1978), 504</ref> Године 1406. појавио се сатирични памфлет на коме су били пописани наводни Изабелини љубавници.<ref>Gibbons (1996), 65–66</ref> Оптужена је, такође, и да је Француску водила у грађански рат, због неспособности да подржи једну фракцију. Описана је као Немица "празне главе". Историчари 18. и 19. века описивали су Изабелу као "прељубницу, расипницу, сплеткароша...". Помиње се у популарној књизи Лујзе де Каралио (1758-1822) о "лошим краљицама" пре [[Марија Антоанета|Марије Антоанете]]. Датум њеног венчања за Шарла (17. јул 1385.) убрајан је међу најстрашније датуме француске историје.<ref>Adams (2010), 58–59</ref> Њена наводна веза са војводом Орлеанским предмет је књиге [[Маркиз де Сад|Маркиза де Сада]] "Histoire secrete d'Isabelle de Baviere, reine de France" из 1813. године.<ref>Qtd. in Adams (2010), 61</ref> Ипак, сам Маркиз де Сад признао је да су његове оптужбе неосноване.<ref>Adams (2010), 61</ref>
==Деца==
| |||