Лика — разлика између измена

У античко доба подручје Лике насељава [[Илири|илирско]] племе [[Јаподи]]. Њих је у [[1. век|I вијеку]] прије нове ере покорила [[Римско царство|римска]] војска, али су и даље задржали своју племенску аутономију, бавећи се [[номадизам|номадским]] [[сточарство]]м. Романизација овог простора је била само површна, јер је [[Антички Рим|Римљанима]] било најважније осигурати путне комуникације. До већих промјена долази распадом царства и сеобама народа, кад се на личко подручје досељавају [[Словени|словенска]] племена (Срби и Хрвати). Они успостављају своју управну организацију, оснивајући племенске жупе Гацку, Крбаву и Лику. Постоје теорије да су након устанка [[Људевит Посавски|Људевита Посавског]] у слабо насељену Лику франачки владари преселили знатан број [[Евроазијски Авари|Авара]], који су се касније стопили с Хрватима. С развојем и јачањем хрватске државе, долази до пораста становништва и већег степена друштвене организације, а с тим и до подјеле старих родовских жупа у Лици. Тако настају нове жупе Бужане, Хотуча, Лапац, Пласе и друге. О порасту значења Лике унутар Угарског краљевства говори и оснивање Крбавске бискупије [[1160]]. године, са сједиштем прво на [[Мрсињ]]у изнад Коренице, а затим на Удбини. Материјални остаци из тог раздобља су незнатни, јер су већину цркви и утврђења уништили [[Турци]]. Доказ тадашњег степена развоја је и постојање штампарије у [[Косињ]]у крајем [[15. век|15. вијека]].

 

 

Након протјеривања Турака, [[Хабзбуршка монархија]] ју је ставила под непосредну власт своје дворске Коморе, а затим [[1714]]. године под управу [[Карловац|Карловачког]] генералата. Тако је Лика дошла у састав [[Војна крајина|Војне крајине]] у чијем ће саставу остати све до њеног укидања [[1881]]. године.