Историја Лужичких Срба — разлика између измена

Године 1919. А. Барт и Ј. Брил су учествовали у саставу чехословачке делегације на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској конференцији]],{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =6}} захтевајући стварања независне државе.{{sfn|Лаптева|p =20}} Позивајући се на „[[Четрнаест тачака|14 тачака]]” Вилсона, лужичкосрпски лидери су поставили захтев о самоопределењу.{{sfn|Семиряга|1955|p =38}} Министар спољних послова Чехословачке [[Едвард Бенеш|Е. Бенеш]] је подржао полагања Лужичких Срба на националну равноправност. За поткрепљење ових тежња Адолф Черни је направио карту Лужице.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =6}} У броју службеног издања ЛСНК-а — „''-{[[Serbske Słowo]]}-''” од 25. јануара 1919. године се саопштавало да „Лужички Срби предају решење своје судбине у руке [[Тројна антанта|Антанте]]. Лужички Срби немају намере ни да остају у саставу немачког савеза ни оснују заједно са Чесима једну републику… Они хоћу слободну лужичкосрпску државу. За овај захтев иступају Лужички Срби обеју конфесија”.<ref>{{cite book|first=К. В.|last=Шевченко|url=http://www.hist.bsu.by/images/stories/files/nauka/izdania/risi/7/Shevchenko.pdf|title=Политика Чехословакии в Лужицком вопросе в 1918—1919 гг.|edition=Российские и славянские исследования. Выпуск 7|location=Минск|publisher=БГУ|year=2012|pages=33}}</ref> 5. фебруара Е. Бенеш је покренуо [[лужичкосрпско питање]] пред [[Савет десеторице (1919)|Саветом десеторице]].{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =6}} 11. априла А. Барт и Ј. Брил ce поднели меморандум у име ЛСНК-а под називом „''-{[[Mémoire sur la question des Serbes de Lusace]]}-''”. С обзиром на ратна припремања немачке владе, меморандум је садржавао захтев припајања лужичкосрпског дела Лужице Чехословачкој (максимални програм) или стварања независне од Немачке републике у границама етнографске територије Лужичких Срба, који су биле оивичене [[Арношт Мука|А. Муком]] 1880. и 1884. године (минимални програм). Ипак у пројекту мировног уговора с Немачком у мају Лужички Срби се нису спомињали. 12. јуна А. Барт се обратио руководиоцима делегација земаља-победника с молбом указати у мировном уговору с Немачком услов о заштити националних мањина.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =7}}

2. октобра 1919. године при пресецању чехословачко-немачке границе А. Барт је био ухапшен. 21. јануара 1920. године Царевински суд у Лајпцигу је осудио А. Барта за „велеиздају” на три месеца затвора са издржавањем казне у тврђави у Померанији ([[Голењов]] — тадашњи Голнов). Државне инстанце Немачке су одлучиле да игноришу захтеве Лужичких Срба, и истовремено пазе на активност лужичкосрпског националног покрета. 20. јуна 1919. године чланови ЛСНК-а: [[Арношт Мука|А. Мука]], [[Михал Навка|М. Навка]], [[Јуриј Дучман|Ј. Дучман]], [[Божидар Добруцки|Б. Добруцки]], [[Петар Гантуш|П. Гантуш]], [[Јакуб Гицка (Старији)|Ј. Гицка]] (отац) и [[Јакуб Гицка (Млађи)|Ј. Гицка]] (син) су били осуђени у Бауцену за слање докумената у иностранство, и добили затворске и новчане казне. Лужички Срби и њихови пријатеља у иностранству су иступили за ослобођење А. Барта. 1. марта 1920. године чехословачки министар Е. Бенеш и немачки посланик у Прагу Самуел Сенгер склопили су споразум о ограничењу културне подршке Лужичких Срба од стране Чехословачке и превременом ослобођењу А. Барта. На овом послератни (политички) покрет Лужичких Срба се завршио.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =8}} 2. септембра 1920. године А. Барт је био ослобођен из затвора на основу амнестије.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =14}}

Почетком 1945. године Лужички Срби из Кроствица су створили [[Комитет Лужичких Срба]] ({{јез-глс|Komitej Łužiskich Serbow}}).{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =7}} 9. маја у Прагу је основан [[Лужичкосрпски национални комитет]] ({{јез-глс|Łužiskoserbski narodny wuběrk}}, ЛСНК), који је био наследник Лужичкосрпског националног комитета, образованог 1918. године.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =62}} На чело ЛСНК-а је стао светштеник [[Јан Циж-Хајничански|Јан Циж]], којег су Американци пустили из концлогора [[Логор Дахау|Дахау]].{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =8}} ЛСНК је почео агитацију за одвајање Лужице од Немачке.{{sfn|Гугнин|1997|p =157}} 10. маја 1945. године у Кроствицу је обновљена „[[Домовина (организација)|Домовина]]”.{{sfn|Serbske stawizny 2|2011|p =63}} На њено чело стао је [[Павол Недо|П. Недо]], којег је Црвена армија пустила из затвора у [[Потсдам]]у.{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =6}} Почетком септембра ЛСНК је преселио у Бауцен и ујединио се са „Домовином”. У Прагу је остало одељење ЛСНК-а{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =8}} под вођством [[Јуриј Циж|Јурија Цижа]].{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =9}} У меморандуму од 12. маја 1945. године Лужички Срби су поставили питање о „тесној сарадњи са суседном Чехословачком под заштитом победничког Совјетског Савеза”. У „Меморандуму Лужичких Срба — словенског народа у Немачкој, који моли за ослобођење и припајање Чехословачкој” од 1. јуна 1945. године се садржао предлог основати јединствену административну покрајину Лужице (површине око 10 хиљада км², са становништвом од 900 хиљада људи: „у границама суседне Чехословачке под заштитом Совјетског Савеза”).{{sfn|Семиряга|1955|p =53}} Влада Чехословачке морално и финансијски је подржала Лужичке Србе: у чехословачким градовима [[Варнсдорф]] и [[Чешка Липа]] је створена лужичкосрпска гимназија, организоване су лужичкосрпске радио-емисије и издавање лужичкосрпских текста у [[Румбурк]]у.{{sfn|Лаптева|p =27}} У јесен 1945. године је образован [[Лужичкосрпски национални савет]] ({{јез-глс|Łužiskoserbska narodna rada}}) на челу са Јаном Цижем,{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =8}} који се концентрисао на питањима спољне политике. Тражећи независност Лужице, Лужичкосрпски национални савет се обраћао с меморандумима [[Едвард Бенеш|Е. Бенешу]], Стаљину и Организацији уједињених нација.{{sfn|Лаптева|p =27}} У децембру 1945. године је образован лужичкосрпски [[Словенски комитет Лужичких Срба|Словенски комитет]].{{sfn|Nadźija na swobodu|2000|p =9}}