Средњовековни градови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{сређивање}}
'''Краљевски град''' је термин који означава средњовековни град који је владар даривао са специјалним привилегијама које су му гарантовале привилегован положај у средњовековном друштву и држави.
== Оснивање градова у средњовековним државама ==
У раном средњем веку, у већем делу Европе није било градова који су имали функцију производног и трговачког центра. Велика померања становништа (сеоба народа), ратова и болести су проузроковали разарање већине градова [[Римско царство|Римског царства]], прекид трговине и нагли пад производње робе. [[Рани средњи век]] карактерише аутархична привреда где је свако село, [[Феудализам|феуд]] и [[област]] производило све што је
У многим земљама је као мера унутрашње колонизације, владари
У средњем веку постојало је више типова градских самоуправа али
* властелински градови (на територији феудалца који је граду дао привилегије),
* црквени градови
* слободни краљевски градови.
У неким областима, неки градови су стекли довољну економску и војну моћ да се потпуно ослободе чиме су постајали градске републике. Неке од градских република су успеле и да освоје пространо суседно
== Оснивање градова од стране владара ==
У многим средњовековним државама, владари су рано
== Уређење градова ==
Мада су широм Европе постојале разне варијације, неке опште одлике о уређењу градова се могу одредити.
* [[
* [[Градски магистрати]] су чиновници градске управе који су бирани на одређен период ради вршења одређеног јавног овлашћења (контрола мера и тегова на тржници, писари, нотари, судије итд.)
* Одређену улогу су имале [[занатска удружења]] која су својим прописима уређивала приватан живот својих чланова као и делатност заната (мере, квалитет, цене, правила о ступању у занат, стицање назива калфа, мајстор итд.) Цех је био организација занатлија која је имала и нека јавна
== Градови у Угарској ==
После катастрофалне инвазије [[Монголи|
У Угарском краљевству су постојале три категорије градова:
* Слободни краљевски градови - сви краљевски градови (у [[18.
* Краљевске вароши - изузете из
* Тргови - били су под јурисдикцијом световног или црквеног поглавара али су становници били слободни и имали одређене привилегије одређене повељом коју им је даривао феудални господар. Управу и судство су попуњавали чиновници господара уз делимично учешће
Пошто је [[Хрватска]] била саставни део Угарске краљевине, уређење градова које је важило на територији Мађарске, важило је и у Хрватској. Слободни краљевски градови ([[Загреб]], [[Крижевци]], [[Вараждин]], [[Самобор]], [[Бихаћ]], [[Вуковар]], [[Копривница]], [[Книн]] итд.) на територији Хрватске су учествовали у раду славонских и хрватских сабора. Као и у Мађарској, имали су своје статуте, зидине, оружане снаге и нису подлегали под жупанијску власт. Становништво градова је било измешано и у Угарској и у Хрватској (Немци, Словени, Мађари) а у неким градовима (Загреб, Вуковар) је сваки етницитет био
На територији целог Угарског краљевства су такође постојали црквени и великашки градови, а понекад је оквиру истих зидина било две или три градске општине са посебним статутом и организацијом ([[Загреб]], [[Секешфехервар]]). Ови градови нису учествовали у раду државног сабора и обично су имали мању аутономију у односу на дародавца повеље.
Линија 47 ⟶ 46:
Градови су по повељама били аутономне заједнице које су биле устројене према градском статуту (обично копијом статута града [[Магдебург]]а), изузете од јурисдикције жупана и ослобођени плаћања локалних пореза и царина и имали су своје органе управљања као и своје судове. Градови су ради заштите били опасани зидовима и имали су своје оружане снаге.
Иако су градови уживали подршку владара (посебно [[Вацлав II Пшемисл]], [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]], [[Вацлава IV|Вацлав IV]], [[Јиржи Подјербрад]]) нису добили право
Своју политички утицај градови ће потпуно изгубити (као и чешки сталежи уопште) током катастрофалног [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] који је скоро уништио Чешку (опљачкано је око 500 градова) а уништење су избегли само католички [[Плзењ]] и [[Чешке Будјејовице|Бадвајз]] (који су такође били изузети од огромних пореза на [[пиво]] које су [[Хабзбуршка династија|
== Библиографија ==
|