Википедија

Војислав Нановић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 24:
Рођен је у [[Скопље|Скопљу]] 12. августа 1922. године, а када је имао пет година породица се преселила у [[Београд]]. У Београду је завршио основну школу и гимназију. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] положио је пријемни на Ликовној академији, али је завршио у новинарској школи, после које је радио у листу [[Политика (новине)|Политика]].<ref>{{cite web| title=Умро је редитељ Војислав Нановић | url=http://www.srpskilegat.rs/umro-je-reditelj-vojislav-nanovic-2/ | work=srpskilegat.rs | date=10. 8. 2019 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref> Од 1945. године био је шеф прве редакције [[Филмске новости|Филмских новости]].<ref>{{cite web| title=Vidan Nikolic: Cudotvorni mac - prvi srpski film po motovima narodnih bajki 2/14 | url=http://www.suedslavistik-online.de/02/nikolic.pdf | work=suedslavistik-online.de | date=22. 4. 2020 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref>
 
Након кратког времена, преко посла редактора филмских журнала, улази у филмску индустрију. На почетку је снимао углавном [[Документарни филм|документарне филмове]]. Нановићев први [[играни филм]] је био [[Бесмртна младост]], у ком је дебитовао [[Раде Марковић]]. После тога је снимио [[Чудотворни мач]] 1950. године, један од ретких српских и југословенских филмова из жанра фантастике, а који је стекао култни статус.<ref>{{cite web| title=Čudotvorni mač | url=https://mojtv.net/film/18691/cudotvorni-mac.aspx | work=mojtv.net | date=22. 4. 2020 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref> У наредној деценији постаје најпродуктивнији домаћи режисер и један од најзапаженијих аутора, који се огледао у готово свим филмским жанровима.<ref name="pulse">{{cite web| title=Iz istorije srpskog filma: Voja Nanović – poslednji pionir | url=https://pulse.rs/iz-istorije-srpskog-filma-voja-nanovic-poslednji-pionir/ | work=pulse.rs | date=22. 4. 2020 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref> Писац је сценарија за већину својих филмова, а упоредо са радом на играном филму реализује десетак документарних филмова, репортажа, рекламних и пропагандних филмова. Режирао је филмове као што су [[Фросина]] и [[Шолаја (филм)|Шолаја]], да би наредним филмовима као што је [[Три корака у празно]], најавио [[црни талас]]. Године 1958, реализује филм [[Погон Б]], док 1960. године реализује тада свој последњи дугометражни играни филм [[Боље је умети]].
1958 године реализује филм [[Погон Б]] док 1960 године реализује тада свој последњи дугометражни играни филм [[Боље је умети]].
 
Крајем 50 [[1950е|1950- их]], један ревизионистички талас у култури доводи у питање потребу друштва за филмовима какве је до тада стварао Воја Нановић. Овај талас критике је пре свега оспоравао вредност његових филмова, те му је практично било онемогућено даље бављење филмом.
Разочаран таквом ситуацијом, 30. априла 1963. напушта Југославију и одлази у [[САД]].
 
У Америци у почетку обавља тешке физичке послове и похађа филмску школу, а потом ради послове монтажера. Радио је за тв компанију АБЦ, основао је сопствену филмску компанију и реализовао за америчко тржиште наменске пројекте а писао је сценарија и припремао пројекте за филмове које би реализовао по повратку у Југославију.▼
Оболевши од тешке болести крајем 70 - их напушта Америку и враћа се у Југославију где ради десетак наменских филмова које приказују лепоте државе и њене туристичке перспективе.▼
 
▲У Америци у почетку обавља тешке физичке послове и похађа филмску школу, а потом ради послове монтажера. Радио је за твТВ компанију [[American Broadcasting Company|АБЦ]], основао је сопствену филмску компанију и реализовао за америчко тржиште наменске пројекте а писао је сценарија и припремао пројекте за филмове које би реализовао по повратку у Југославију.
▲Оболевши од тешке болести крајем 70 [[1970е|1970- их]] напушта Америку и враћа се у Југославију где ради десетак наменских филмова које приказују лепоте државе и њене туристичке перспективе.
 
Био је ожењен [[Миланка Нановић|Миланком Младеновић]] (Нановић), која је монтирала готово све његове филмове, а после повратка из Америке касније се оженио Маријом Рајковић.<ref name="pulse"/> Добио је признање за допринос југословенској кинематографији „Плакета Југословенске кинотеке за заслуге” и награде УСУФ-а (Удружење самосталних уметника фотографије Србије) чији је био дугогодишњи председник.<ref>{{cite web| title=Људи с три ока (65): Војислав Нановић | url=https://www.vojvodjanskinovinar.rs/ljudi-s-tri-oka-65-vojislav-nanovic/ | work=vojvodjanskinovinar.rs | date=28. 6. 2019 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref> Преминуо је 10. августа 1983. године у време рада на документарном филму о граду у коме је провео највећи део свог живота (Слободарски Београд). Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду.<ref>{{cite web|url=http://web.arhiv.rs/develop/vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/c5d682d99fdce852c125713a007b67ae?OpenDocument|title=Вечне жизни двери|author=[[НИН]], Зора Латановић|date=23. 4. 2020 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Војислав_Нановић”