Војислав Нановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
Рођен је у [[Скопље|Скопљу]] 12. августа 1922. године, а када је имао пет година породица се преселила у [[Београд]]. У Београду је завршио основну школу и гимназију. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] положио је пријемни на Ликовној академији, али је завршио у новинарској школи, после које је радио у листу [[Политика (новине)|Политика]].<ref>{{cite web| title=Умро је редитељ Војислав Нановић | url=http://www.srpskilegat.rs/umro-je-reditelj-vojislav-nanovic-2/ | work=srpskilegat.rs | date=10. 8. 2019 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref> Од 1945. године био је шеф прве редакције [[Филмске новости|Филмских новости]].<ref>{{cite web| title=Vidan Nikolic: Cudotvorni mac - prvi srpski film po motovima narodnih bajki 2/14 | url=http://www.suedslavistik-online.de/02/nikolic.pdf | work=suedslavistik-online.de | date=22. 4. 2020 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref>
Након кратког времена, преко посла редактора филмских журнала, улази у филмску индустрију. На почетку је снимао углавном [[Документарни филм|документарне филмове]]. Нановићев први [[играни филм]] је био [[Бесмртна младост]], у ком је дебитовао [[Раде Марковић]]. После тога је снимио [[Чудотворни мач]] 1950. године, један од ретких српских и југословенских филмова из жанра фантастике, а који је стекао култни статус.<ref>{{cite web| title=Čudotvorni mač | url=https://mojtv.net/film/18691/cudotvorni-mac.aspx | work=mojtv.net | date=22. 4. 2020 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref> У наредној деценији постаје најпродуктивнији домаћи режисер и један од најзапаженијих аутора, који се огледао у готово свим филмским жанровима.<ref name="pulse">{{cite web| title=Iz istorije srpskog filma: Voja Nanović – poslednji pionir | url=https://pulse.rs/iz-istorije-srpskog-filma-voja-nanovic-poslednji-pionir/ | work=pulse.rs | date=22. 4. 2020 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref> Писац је сценарија за већину својих филмова, а упоредо са радом на играном филму реализује десетак документарних филмова, репортажа, рекламних и пропагандних филмова. Режирао је филмове као што су [[Фросина]] и [[Шолаја (филм)|Шолаја]], да би наредним филмовима као што је [[Три корака у празно]], најавио [[црни талас]]. Године 1958, реализује филм [[Погон Б]], док 1960. године реализује тада свој последњи дугометражни играни филм [[Боље је умети]].
Крајем
Разочаран таквом ситуацијом, 30. априла 1963. напушта Југославију и одлази у [[САД]].
У Америци у почетку обавља тешке физичке послове и похађа филмску школу, а потом ради послове монтажера. Радио је за тв компанију АБЦ, основао је сопствену филмску компанију и реализовао за америчко тржиште наменске пројекте а писао је сценарија и припремао пројекте за филмове које би реализовао по повратку у Југославију.▼
Оболевши од тешке болести крајем 70 - их напушта Америку и враћа се у Југославију где ради десетак наменских филмова које приказују лепоте државе и њене туристичке перспективе.▼
▲У Америци у почетку обавља тешке физичке послове и похађа филмску школу, а потом ради послове монтажера. Радио је за
▲Оболевши од тешке болести крајем
Био је ожењен [[Миланка Нановић|Миланком Младеновић]] (Нановић), која је монтирала готово све његове филмове, а после повратка из Америке касније се оженио Маријом Рајковић.<ref name="pulse"/> Добио је признање за допринос југословенској кинематографији „Плакета Југословенске кинотеке за заслуге” и награде УСУФ-а (Удружење самосталних уметника фотографије Србије) чији је био дугогодишњи председник.<ref>{{cite web| title=Људи с три ока (65): Војислав Нановић | url=https://www.vojvodjanskinovinar.rs/ljudi-s-tri-oka-65-vojislav-nanovic/ | work=vojvodjanskinovinar.rs | date=28. 6. 2019 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref> Преминуо је 10. августа 1983. године у време рада на документарном филму о граду у коме је провео највећи део свог живота (Слободарски Београд). Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду.<ref>{{cite web|url=http://web.arhiv.rs/develop/vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/c5d682d99fdce852c125713a007b67ae?OpenDocument|title=Вечне жизни двери|author=[[НИН]], Зора Латановић|date=23. 4. 2020 | accessdate=22. 4. 2020}}</ref>
|