Социолингвистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
|||
Ред 10:
Вилијам Лабов се често сматра оснивачем социолингвистике. Посебно је познат по томе што је увео квантитативно проучавање језичке варијације и промене,<ref>Paolillo, John C. ''Analyzing Linguistic Variation: Statistical Models and Methods'' CSLI Press 2001, Tagliamonte, Sali ''Analysing Sociolinguistic Variation'' Cambridge, 2006</ref> чиме је социологија језика постала научна дисциплина.
Социолингвистика, такође може да проучава постепени прелаз појединачних вредности речи у контексту њихове [[семантика|семантике]] која се јавља у неким етничким, културним или друштвеним групама. На пример, руски лингвиста А.В. Алтинцев је проучавао семантику речи "љубав" (удмуртски идиом [[јидиш (језик)|јидиша]] ליב ) међу Ашкенази Јеврејима из Удмуртије и Татарстана. Успео је да направи градацију значења ове речи и установио је да је концепт љубави постепен прелаз појединачних вредности, где референтна тачка подиже вектор профила "држава – етнички идентитет – породица".<ref>Altyntsev A.V., "The Concept of Love in Ashkenazim of Udmurtia and Tatarstan", Nauka Udmurtii. 2013. № 4 (66), p. 127-132. (Алтынцев А.В., [http://snioo.ru/images/stories/nu-print/nu4662013.pdf "Чувство любви в понимании евреев-ашкенази Удмуртии и Татарстана".] {{Wayback|url=http://snioo.ru/images/stories/nu-print/nu4662013.pdf |date=20170321144214 }} Наука Удмуртии. 2013. №4. С. 127-132.) {{ru icon}}</ref>
== Референце ==
| |||