Историја Лужичких Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 278:
У Лужици се населило неколико хиљада религиозних емиграната из Француске, Чешке и других земаља.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=228}} У Берлину је компоновао црквену музику [[Јохан Кругер|Ј. Кругер]] (ум. 1662).{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=221}} [[Јан Хојнан|Ј. Хојнан]], који је служио као парох у Доњој Лужици, на „захтев пријатеља и домовини у корист” 1650. године написао је прву граматику на лужичкосрпском језику „''-{[[Linguae Vandalicae ad dialectum Cotbusiani formandae aliquis Conatus]]}-''”. Међутим овај рукопис није био издат.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=219—220}} Отприлике у то време ректор из Калауа [[Јуро Ермелиус|Ј. Ермелиус]] саставил је први лужичкосрпски буквар.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=220}} Године 1679. у Прагу је била издата лужичкосрпска граматика језуита из Витихенауа [[Јкуб Ксавер Тицин|Ј. К. Тицина]] под називом „Основи лужичкосрпског језика, који се зове такође вандалски”.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =65}}
[[Михал Френцел|М. Френцел]] је превео Нови завет на горњолужичкосрпски jезик и разрадио лужичкосрпски правопис. Године 1697. М. Френцел предао је своје књиге заједно с писмом руском цару [[Петар Велики|Петру I]], који је путовао у Холандију кроз Саксонију.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =64}} Френцел је поздрављао цара као владара људи „који на нашем лужичкосрпском или [[Словенски језици|сарматском]] језику говоре и који су наша браћа”. Френцел изразио је радост што је Петар ушао у Дрезден — „град који су подигли Лужички Срби”.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=253}} Син М. Френцела, [[Абрахам Френцел|А. Френцел]] је био историчар и сорабиста.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =65}} Пољак [[Јохан Готлиб Фабрициус|Ј. Б. Фабрициус]] је служио као свештеник у Доњој Лужици, и, научивши лужичкосрпски језик, преводио религиозне књиге на котбуско наречје. Фабрициус је основао у Карену (сада градска четврт Котбуса) лужичкосрпску штампарију, где 1706. године издао „Мали Катехизис”, а 1709. године — Нови завет.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =64, 65}} Године 1706. у Прагу је основана [[Лужичка семинарија]] која била је предодређена за студирање лужичкосрпске омладине.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =65}} У 18. веку подручје око Котбуса се претворило у центар доњолужичког књижевог језика. Током гоњења на лужичкосрпски језик за време пруског краља [[Фридрих Вилхелм I|Фридриха Вилхелма I]], Фабрициус је подржавао очување лужичкосрпских школа на подручју Котбуса. Године 1716. лужичкосрпски студенти [[Лајпцишки универзитет|Лајпцишког универзитета]] основали су „[[Лужичкосрпско проповедничко друштво]]”.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =64, 65}} У првој половини 18. века на лужичкосрпском језику су се појавиле песме световног садржаја, укључујући и између ученика [[губен]]ске гимназиjе. Светован песник био је парох у [[Нешвиц]]у [[Јуриј Мењ|Ј. Мењ]] (ум. 1785).{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=278}} Техничким достигнућима се прославио „саксонски Архимед” [[
Парох при лужичкосрпској цркви у Котбусу [[Јан Богухвал Резак|Ј. Б. Резак]] скупљао је лужичкосрпске рукописе и штампане књиге, који су касније предате Котбуској гимназији. Такву литературу скупљао је такође парох у [[Малшвиц]]у [[Петр Поних|П. Поних]], чији рад су наставили синови, а после њихове смрти фондови су припали лајпцишком Лужичкосрпском проповедничком друштву.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=276}} Године 1779. у Герлицу је основано „[[Горњолужичко друштво наука]]”, чији су чланови били немачки и лужичкосрпски научници. Године 1782. [[Јан Горчански|Ј. Горчански]] издао је књигу „Размишљања горњолужичког Србина о судбини свог народа…”. Уметник [[Хајнрих Теодор Вела|Х. Т. Вела]] jе цртао пејзаже, међу којима су биле Кавкаске планине.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =69}} Како сорабиста показао се евангелистички свештеник [[Хадам Богухвал Шерах|Г. Б. Шерах]]. Црквени живот у Лужици развијао је бискуп [[Јакуб Јан Јозеф Воски из Беренштама|Ј. Воски]]. Свештеник у Радибору [[Јан Михал Валда|Ј. М. Валда]] је састављао религиозне песме.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =70}} Песник [[Јуриј Мењ|Ј. Мењ]] у песми „Лужичкосрпског језика могућности и величање у поетској песми” приказао је богатство и лепоту лужичкосрпског језика.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =71}} У 18. веку на лужичкосрпском језику било је издато око 200 књига.{{sfn|Семиряга|1955|p =26}}
| |||