Википедија

Душанов законик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Исправљене граматичке грешке и преформулисане неке реченице.
Измена и стилско уређење текста.
Ред 58:
 
Иако се Душан у свом законодавном раду угледао на [[Константин Велики|цара Константина]] и [[Јустинијан I|цара Јустинијана]], његов Законик је самостално дело српског законодавца. Приликом састављања Законика цар Стефан Душан је користио српско обичајно право, право из повеља и међународних уговора, као и византијско право. За 60 чланова Законика је утврђено да су преузети из [[Василике|Василика]], тако што су прерађени и прилагођени тадашњим потребама српске царевине.
 
 
 
Законодавна делатност цара Стефана Душана после 1349. године није престала. Он је и после тога издавао разне [[повеље]] и законске наредбе.
 
У пролеће [[1354]]. године, на државном сабору за који се не зна тачно место где се одржао, али се претпоставља да је био [[Сер (град)|у граду Серу]], донет је и други део Законика, који је садржао још 66 чланова (од члана 136 до 201). Други део Законика донет је у облику новела. Тако је [[Душанов законик|Законик благоверног цара Стефана Душана]] садржао укупно 201 члан, иако се број чланова разликује у различитим преписима Законика.
 
Тако је [[Душанов законик|Законик благоверног цара Стефана Душана]] садржао укупно 201 члан, иако се број чланова разликује у различитим преписима Законика.
 
Одредбе другог дела Законика нису систематизоване као у првом делу. Неке од њих су допуна постојећих прописа, а неке регулишу нова правна питања.
 
Новине које доноси други део Душановог законика су: наглашена борба против разбојника и лопова, одредбе о поротном суђењу, јача се ауторитет судија и закона.
 
Начело законитости које се налази и у првом делу Законика, у другом делу је још наглашеније. Закон важи за све без изузетака, па чак и за самог цара и његову породицу.
 
Закон важи за све без изузетака, па чак и за самог цара и његову породицу. Овде је наглашено да је закон јачи и од самог цара.
 
Многе одредбе Законика односе се на судове и судски поступак, њихов ауторитет и ауторитет закона. Па је тако цар у члановима 171 и 172. прописао да царева наредба која је донета из срџбе или љубави није валидна, већ да судије искључиво морају да поступају и суде по закону, а не по царевим наредбама и по страху од цара.
Линија 79 ⟶ 74:
 
 
== Садржина и Систематизацијасистематизација Душановог Законика ==
 
Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима [[Стефан Душан]] директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права<ref>[https://web.archive.org/web/20090530034439/http://www.alanwatson.org/sr/kutak/vezbe/ekloga.pdf Wayback Machine{{Ботовски наслов}}]</ref>. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника [[Василике]] (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог зборника]]<ref>[http://www.constitution.org/sps/sps.htm S. P. Scott: The Civil Law], Приступљено 1. 4. 2013.</ref><ref>[http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ ::: The Roman Law Library (Last Update : July 20, 2012 )], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>.
 
Душанов законик садржи укупно 201 члан, од којих је 135 донето у првом делу, а 66 чланова у другом делу Законика.
Известан систем може да се уочи у прва 83 члана Законика, после тога прописи нису систематизовани, осим неких изузетака где се мањи број одредаба односи на исти правни проблем.
 
Известан систем може да се уочи у прва 83 члана Законика. После тога прописи нису систематизовани, осим неких изузетака где се мањи број одредаба односи на исти правни проблем.
'''Од 1 до 38. члана налазе се одредбе о правима и обавезама Цркве''', о њеном положају, надлежностима, обавезама према цару, судској власти...
Ове одредбе јој додељују велике привилегије и имунитетна права.
 
'''Од 1 до 38. члана налазе се одредбе о правима и обавезама Цркве''', о њеном положају, надлежностима, обавезама према цару, судској власти... Ове одредбе јој додељују велике привилегије и имунитетна права.
Поштовање вере и цркве је била прва дужност хришћанског владара, стога не чуди што прве одредбе Законика говоре баш о цркви, као најјачем културном носиоцу који је у свим средњовековним државама заузимала повлашћен положај.
Црква заузврат подржава цара, а њена подршка додатно ојачава његов ауторитет. За разлику од католичке цркве, где су често избијали сукоби између папе и владара око превласти, Православна црква је дозволила цару, као „чувару вере“ да утиче и на црквене послове, што му даје предност у владању.
Законик прописује и обавезан црквени брак, права Цркве да вернике кажњава духовним казнама, садржи одредбе о борби против католичанства и јереси, бори се против католичке пропаганде. Душанов законик прописује забрану католичке пропаганде, али је дозвољено исповедање католичке вере. Забрањено је православнима да прелазе у католике, кажњава се католички свештеник који преведе православног у католичку веру, а мешовит брак између православних и католика није дозвољен, осим уколико муж не пређе у православље. Јеретике прогања и кажњава телесним казнама. Забрањена је продаја православног роба иновернима.
 
Поштовање вере и цркве је била прва дужност хришћанског владара, стога не чуди што прве одредбе Законика говоре баш о цркви, као најјачем културном носиоцу који је у свим средњовековним државама заузимала повлашћен положај.
Законик такође садржи и многе одредбе о манастирима, о начину калуђерског живота, манастирским повластицама – које прописују да су манастири и цркве ослобођени свих давања и терета према држави, да имају искључиво право да суде зависном становништву које живи на њиховом имању, да је духовни суд потпуно независан. За разлику од световних судова који немају право да суде духовне парнице, црквени судови су могли да суде неке световне предмете. Црквени судови суде и читавом свом клиру (свештенству).
Поред права цркве, Законик садржи и њене обавезе, које су се огледале у бризи о сиромашнима и благом поступању са зависним становништвом које живи на манастирским и црквеним поседима.
 
Црква заузврат подржава цара, а њена подршка додатно ојачава његов ауторитет. За разлику од католичке цркве, где су често избијали сукоби између папе и владара око превласти, Православна црква је дозволила цару, као „чувару вере“ да утиче и на црквене послове, што му даје предност у владању.
 
Законик прописује обавезан црквени брак, права Цркве да вернике кажњава духовним казнама, садржи одредбе о борби против католичанства и јереси. Забрањује се католичка пропаганда, али је дозвољено исповедање католичке вере. Свим православним поданицима царства је забрањен прелазак у католичанство, а кажњава се католички свештеник који преведе православног у католичку веру. Мешовит брак између православних и католика није дозвољен, осим уколико муж не пређе у православље. Јеретике прогања и кажњава телесним казнама. Забрањена је продаја православног роба иновернима.
 
Законик такође садржи и многе одредбе о манастирима, о начину калуђерског живота, манастирским повластицама – које прописују да су манастири и цркве ослобођени свих давања и терета према држави, да имају искључиво право да суде зависном становништву које живи на њиховом имању, да је духовни суд потпуно независан. За разлику од световних судова који немају право да суде духовне парнице, црквени судови су могли да суде и неке световне предмете. Црквени судови суде и читавом свом клиру (свештенству).
 
Поред права цркве, Законик садржи и њене обавезе, које су се огледале у бризи о сиромашнима и благом поступању са зависним становништвом које живи на манастирским и црквеним поседима.
[[Датотека:Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek, Makedonija.jpg|десно|мини|Цар Душан, фреска из [[Манастир Лесново|манастира Лесново]], око [[1350]].]]
[[Датотека:Dusanova Srbija200.jpg|десно|мини|Србија у време цара Душана, око [[1350]].]]
 
 
'''Од члана 39 до 63. Законик говори о правима и обавезама другог повлашћеног сталежа – о властели''', о њиховим повластицама, баштини, [[ппронија|пронији]], обавезама према владару, поштовању судија и суда, итд.
Он им гарантује њихова права и обавезе, као и неповредивост баштине. Срби и Грци једнаки су пред законом, а баштина постаје наследна не само у директној линији, већ и у бочној (до 8. степена сродства), баш као и у Византији. Из Византије је преузето и правило да ћерка добија право да наследи оца после његове смрти. Ове одредбе предвиђају и да властелин има право да ослободи свог роба ([[отроци|отрока]]), може да му суди, а баштине властеле ослобођене су свих давања, осим у случају војне обавезе када је властелин дужан да учествује и о свом трошку опреми одређен број људи који је био потребан цару за поход, као и у случају плаћања [[соће|соћа]] (пореза).
 
'''Од члана 39 до 63. Законик говори о правима и обавезама другог повлашћеног сталежа – о властели.''' Ове одредбе Законика им гарантују неприкосновеност баштине и разне друге повластице. Говоре о [[ппронија|пронији]], обавезама према владару, поштовању судија и суда, итд.
Све ове повластице је властела и раније уживала, само су оне сада потврђене и гарантоване законом. Повлашћен положај властеле највише се огледа тиме што је она више заштићена у кривичном праву. Изражена је [[правна неједнакост]] сталежа. За исто кривично дело различито су кажњавани припадници различитих сталежа, а разликује се и њихова кривичноправна заштита.
 
Законик предвиђа и обавезе властеле. Властела има обавезу ратовања и плаћање соћа, а такође и обавезу верне службе. За неверу властелину је следила смртна казна и конфискација целокупне имовине. Обавеза властелина крајишника је да чува границу од непријатеља и хајдука, а у случају нехата мора да надокнади штету.
Срби и Грци једнаки су пред законом, а баштина постаје наследна не само у директној линији, већ и у бочној (до 8. степена сродства), баш као и у Византији. Из Византије је преузето и правило да ћерка добија право да наследи оца после његове смрти. Ове одредбе предвиђају да властелин има право да ослободи свог роба ([[отроци|отрока]]), а можеи да му суди. Баштине властеле ослобођене су свих давања, осим у случају војне обавезе када је властелин дужан да учествује и о свом трошку опреми одређен број људи који је био потребан цару за поход, као и у случају плаћања [[соће|соћа]] (пореза).
Властела је дужна и има обавезу да се потчини закону, суду и судским наредбама, као и да поштује ауторитет судија.
 
Законик садржи и одредбе о обавези властелина да не сме претерано да експлоатише своје зависне сељаке, чиме цар Стефан Душан штити сељака од самовоље његовог господара.
Све ове повластице је властела и раније уживала, само су оне сада потврђене и гарантоване законом. Повлашћен положај властеле највише се огледа у томе што је она имала бољу кривичноправну заштиту у односу на зависно становништво.
 
Законик предвиђа и обавезе властеле. Властела има обавезу ратовања и плаћања соћа, а такође и обавезу верне службе. За неверу властелину је следила смртна казна и конфискација целокупне имовине. Обавеза властелина крајишника је да чува границу од непријатеља и хајдука, а у случају нехата мора да надокнади штету.
 
Властела је дужна да се потчини закону и суду, као и да поштује ауторитет судија. Властелин не сме претерано да експлоатише своје зависне сељаке - овом одредбом цар Стефан Душан штити сељака од самовоље његовог господара.
 
Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику.
 
У сваком случају, ситуација у Србији се разликовала од ситуације у [[Чешка|Чешкој]], где је у исто време. Тамо се властела отворено и успешно супротставила законодавном покушајуцар [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карла IV]] покушао да донесе законик. Одлучан отпор чешке велике властеле (панова) спречио је да Majestas Karolina буде усвојена у Сејму.
 
 
'''Од члана 64 до 83. Законик се бави правима и обавезама зависног становништва'''. Поред одредби које забрањују претерану експлоатацију зависног становништва од стране њиховог господара, Законик прецизно регулише и обавезе зависног становништва према њиховом властелину. Имали су обавезу да господару раде одређен број дана у години (радна рента), као и да плаћају духовни бир свештеницима.
Строго се забрањује сељацима да прелазе на друга имања, забрањују се зборови сељака којима не присуствује властела, а забрањује им се и да пљачкају напуштена властеоска имања.
Законик предвиђа и право зависног себра да тужи сваког господара, па и самог цара уколико му је учињена нека неправда.
 
'''Од члана 64 до 83. Законик се бави правима и обавезама зависног становништва'''. Поред одредби које забрањују претерану експлоатацију зависног становништва од стране њиховог господара, Законик прецизно регулише и обавезе зависног становништва према њиховом властелину. Имали су обавезу да господару раде одређен број дана у години (радна рента), као и да плаћају духовни бир свештеницима.
 
Строго се забрањује њихов прелазак на друга имања. Забрањују се зборови сељака на којима не присуствује властела. Зависном становништву се забрањује да пљачкају напуштена властеоска имања.
После 83. члана следе одредбе о градском сталежу и трговцима, о кривичној одговорности града и градске земље, о одговорности војника, итд.
 
Законик предвиђа право зависног себра да тужи сваког господара, па и самог цара уколико му је учињена нека неправда.
Други део Законика садржи одредбе о борби против крадљиваца и разбојника, о пороти, наглашено је начело законитости.
Велики број чланова односи се на судове, њихову организацију и надлежност, затим на ауторитет судија и судски поступак (позивање на суд, расправа пред судом, о помоћним судским органима и извршењу пресуде).
 
Цар Душан је извршио целокупну реорганизацију судства. Увео је институцију [[порота|пороте]], која је бројала 6, 12 и 24 поротника у зависности од кривичног дела. Постојали су црквени суд, патримонијални – властелински суд, државни судови, владаочев суд – највиши суд у земљи, аутономни судови – у приморским градовима Будви и Котору и мештовити судови који су судили у међусобним споровима између Срба и странаца.
 
После 83. члана следе одредбе о градском сталежу и трговцима, о кривичној одговорности града и градске земље, о одговорности војника, итд.
У току судског поступка коришћена су бројна доказна средства. Најјачи доказ било је хватање кривца на делу или проналажење предмета кривичног дела или средства којим је кривично дело извршено код окривљеног. Поред тога ту су били и сведоци, међу којима и пристав – помоћни судски орган, који сведочи о низу правних чињеница и његовом исказу се поклањало пуно поверење, затим јавне и приватне исправе, признање и заклетва.
У Србији је постојао и божји суд (ордалије) и то у само два облика – котао (мазија) и железо.
 
'''Одредбе другог дела Законика''' нису систематизоване као што је то урађено у првом делу. Неке од њих су допуна постојећих прописа, а неке регулишу нова правна питања. Други део Законика садржи одредбе о борби против лопова и разбојника, о пороти, а велики број чланова односи се на судове, њихову организацију и надлежност, ауторитет судија и судски поступак (позивање на суд, расправа пред судом, о помоћним судским органима и извршењу пресуде).
Има доста и прописа кривичног права, док је најмање прописа о грађанском праву.
У кривичном праву Законика, кривична дела се деле према објекту, тј. добру које се штити, с тога она могу бити:
 
Овде је наглашено начело законитости, које предвиђа да је закон јачи и од самог цара.
 
Цар Душан је извршио целокупну реорганизацију судства. Увео је институцију [[порота|пороте]], која је бројала 6, 12 и 24 поротника у зависности од кривичног дела. Постојали су црквени суд, патримонијални – властелински суд, државни судови, владаочев суд као највиши суд у земљи, аутономни судови у приморским градовима Будви и Котору и мешовити судови који су судили у међусобним споровима између Срба и странаца.
1) кривична дела против државе и феудалног поретка (невера, непокоравање владаочевим наредбама, неплаћање соће – пореза, насиље над сељацима, фалсификовање повеља, тајно ковање новца, бекство меропаха, збор себара и освета меропаха),
 
У току судског поступка коришћена су бројна доказна средства. Најјачи доказ било је хватање кривца на делу или проналажење предмета кривичног дела код окривљеног или средства којим је оно извршено. Поред тога ту су били и сведоци, међу којима и пристав – помоћни судски орган, који сведочи о низу правних чињеница, чијем се исказу поклањало пуно поверење, затим јавне и приватне исправе, признање и заклетва. Постојао је и божји суд (ордалије), у два облика - котао (мазија) и железо.
 
Законик садржи доста одредби кривичног права, док је најмање прописа о грађанском праву.
 
У кривичном праву Законика, кривична дела се деле према објекту, тј. добру које се штити, с тога она могу бити:
 
 
1) кривична дела против државе и феудалног поретка (невера, непокоравање владаочевим наредбама, неплаћање соћа – пореза, насиље над сељацима, фалсификовање повеља, тајно ковање новца, бекство меропаха, збор себара и освета меропаха),
 
2) кривична дела против судства (самосуд, престој – неодазивање на уредан судски позив, одбој – одбијање извршења судске пресуде, увреда судије)
Линија 143 ⟶ 146:
5) кривична дела против имовине (крађа и разбојништво, паљевина, потка и попаша).
 
Душанов законик познаје колективну и индивидуалну кривичну одговорност. Разликује убиство из нехата и убиство са умишљајем, али и убиство из самоодбране, код ког се искључује кривичноправна одговорност.
 
Највеће новине су ипак у погледу казни. У Душановом законику је преузет суров византијски систем телесних и смртних казни. Честа казна је новчана глоба (вражда), а честе имовинске казне су биле казна конфискације имовине и расељавање села, као колективна казна за зависно становништво. Такође су честе и смртне казне – вешањем или спаљивањем. Законик познаје и телесне казне, у које спада батинање, казне сакаћења (одсецање ушију, носа, језика, руку), ослепљивање – само у два случаја, смуђење косе и браде, док је жигосање сматрано као начин евиденције преступника, а не као телесна казна. Постојала је и казна затвора, тј. бацања у тамницу.
Душанов законик познаје колективну и индивидуалну кривичну одговорност. Разликује убиство из нехата и убиство с умишљајем, али и убиство из самоодбране, код ког се искључује кривичноправна одговорност.
 
Строгост визанитијског права ублажена је правом на азил – уточишта на царевом или патријарховом двору или цркви.
Највеће новине су ипак у погледу казни. У Душановом законику је преузет суров византијски систем телесних и смртних казни. Честа казна је новчана глоба (вражда), а честе имовинске казне су биле казна конфискације имовине и расељавање села, као колективна казна за зависно становништво. Такође су честе и смртне казне – вешањем или спаљивањем. Законик познаје и телесне казне, у које спада батинање, као и казне сакаћења (одсецање ушију, носа, језика, руку), ослепљивање – само у два случаја, а постоји и казна затвора – тј. бацање у тамницу.
 
Строгост визанитијског права ублажена је правом на азил – уточиште на царевом или патријарховом двору или цркви.
Једино цар има право помиловања. Он може олакшати казну или је опростити, што је такође преузето из византијског права.
 
ПоредИзражена израженеје правне[[правна неједнакости,неједнакост]] усталежа. ЗаконикуЗа јеисто билокривично дело различито су кажњавани припадници различитих сталежа, а разликује се и предвиђенихњихова казникривичноправна заштита. И поред тога Законик је предвиђао казне за тешка кривична дела, која су важила за све, без обзира на сталешку припадност.
 
Законик садржи прописе о трговцима и варошанима, од којих су већину чинили странци (Дубровчани, Саси, Которани, романско становништво, византијско становништво), али су они обично имали своје статуте, тако да им цар Стефан Душан даје велике повластице – зајемчена им је потпуна слобода трговине и кретања.
 
Закон се налази изнад самог цара, сви су обавезни да га поштују укључујући и цара и његову породицу, а свака судска пресуда или царска одлука која је у супротности са Закоником сматра се ништавом. Принцип највишег ауторитета закона који стоји изнад цара преузет је из Византије, односно из римско-византијског права.
 
Линија 160 ⟶ 164:
== О издањима Душановог законика ==
 
Прва вест о препису Душановог законика потиче од митрополита [[Јован Рајић|Јована Рајића]] који га спомиње у својој ''Историји''. Њему су морали бити познати и преписи које су израђивали гимназијалци у [[Сремски Карловци|Карловцима]], али пошто су то били преписи са очигледним обележјем скорашњости, нису му уливали поверења. Издавач ''Историје'' [[Стефан Новаковић]] је, без Рајићевог знања, прикључио његовом делу и један препис Душановог законика, који се налазио у поседу браће Текелија. Ово издање је билорађено на основу лошег преписа, али је оставило дубоквелики утисак у тадашњем ученом свету. Ово издањеЊега је превео на немачки превео [[Јохан Кристијан Енгел]] [[1801]]. Иако Енгел није добро познавао српски језик, па му је и превод врло лош, пробудио је интересовање код широког круга читалаца учене Европе. У потрази за другим преписима Душановог законика прво је пронађен раковачкиРаковачки препис, који је објавио [[Георгије Магарашевић]]., Иа ово издање је било лоше, аликоје је дало основу за даље проучавање других преписа.
 
Словак [[Павел Јосеф Шафарик]] је [[1831]]. описао три преписа Душановог законика (раковачки, раванички и ходошки). Ускоро је штампао Законик на ћирилици и латиници, као и немачки превод раковачкогРаковачког преписа, са извесним допунама из ходошкогХодошког. Ово издање је послужило [[Стојан Новаковић|Стојану Новаковићу]] као узор за проучавање нових откривених преписа Душановог законика. До средине [[19. век]]а знало се за десет преписа. Нови полет у проучавању Законика је донело откривање Призренског преписа. Стојан Новаковић је [[1870]]. штампао Душанов законик према овом препису, али не у распореду какав је затекао, већ га је сложио у ''лођичкилогички ред'', чиме је само отежао његово проучавање, а своје издање учинио практично неупотребљивим. Срећом, [[Теодор Зигељ]] је већ [[1872]]. штампао Душанов законик на основу истог преписа. То је било одлично издање за оно време. Призренски препис ће дуго остати главна основа за утврђивање текста Законика. [[Тимотеј Флорински]] је [[1888]]. написао обимно дело о Душановом законику, у коме је штампао Законик према струшкомСтрушком препису уз опширне коментаре.
 
Стојан Новаковић је [[1898]]. штампао своје друго издање Законика, поново према Призренском препису, уз додатак 12 чланова из Раковачког, али и са многим допунама из других преписа (које је сматрао мање вредним од Призренског). Теже разумљиве чланове дао је у слободном преводу. Ово његово издање је до данас остало основа за проучавање, па се увек понавља број чланова и ред којим су поређани, јер су се бројеви повезали са прописима. Последње је издање [[Nikola Radojčić|Николе Радојчића]] из [[1960]], који се усредсредио на реконструкцију текста, која ће бити ближа оригиналу.
 
Стојан Новаковић је [[1898]]. штампао своје друго издање Законика, поново према призренском препису, уз додатак 12 чланова из раковачког, али и са многим допунама из других преписа (које је сматрао мање вредним од призренског). Теже разумљиве чланове дао је у слободном преводу. Ово његово издање је до данас остало основа за проучавање, па се увек понавља број чланова и ред којим су поређани, јер су се бројеви повезали са прописима. Последње је издање [[Nikola Radojčić|Николе Радојчића]] из [[1960]], који се усредсредио на реконструкцију текста, која ће бити што ближа оригиналу. Његов превод је одличан.
 
 
Линија 170 ⟶ 175:
 
Оригинал Законика благоверног цара Стефана није сачуван. Претпоставља се да је његов текст био исписан на дугачком свитку са висећим златним царским печатом.
 
До данас је науци познато 25 рукописа (преписа) Душановог законика, од којих је 24 рукописа сачувано до данас. Они су настали у периоду од 14 до 19. века. [[Руднички (Београдски) препис]] изгорео је у пожару Народне библиотеке [[6. април]]а [[1941]]. године, када је Немачка бомбардовала Београд, који се тамо чувао.
Науци је до сада познато 25 рукописа (преписа) Душановог законика, од којих је 24 рукописа сачувано до данас. Они су настали у периоду од 14 до 19. века. [[Руднички (Београдски) препис]] изгорео је у пожару Народне библиотеке, који се тамо чувао [[6. април]]а [[1941]]. године, када је Немачка бомбардовала Београд.
 
Преписи Законика потичу из различитих времена и места, а и међусобно се разликују. Десет преписа припада тзв. старијој редакцији (временски су ближи времену доношења оригинала), а петнаест припада тзв. млађој редакцији (временски су удаљенији од времена настанка оригинала, обично су настали у 18 и 19. веку).
 
У најстарије преписе спадају:
 
*[[Струшки препис]], који потиче с краја 14. века,
*у 15. веку настали су: Атонски, [[Бистрички препис|Бистрички]], Барањски, [[Хиландарски препис|Хиландарски]], Ходошки, [[Студенички препис|Студенички]] и [[Призренски препис]], који су настали у 15. веку.
 
У млађе преписе спадају:
 
*У 17. веку настали су Раванички, [[Раковачки препис|Раковачки]], Софијски, Руднички, Борђошки, Теклијин и Стратимировићев рукопис, који су настали у 17. веку,
*У 18. веку настају Ковиљски, ПаштровскиПаштровићки, Патријаршијски, Карловачки и Грбаљски, који потичу из 18. века,
*а у 19. веку Јагићев, Богишићев и Попиначки препис, који датирају из 19. века.
 
Од старијих преписа, најзначајнији је за науку [[Призренски рукопис]], насатаонастао крајем 15. века. Сматра се да је он препис са оригинала, а послужио је 1898. године [[Стојан Новаковић|Стојану Новаковићу]] за издање Душановог законика.
 
Од рукописа који припадају тзв. млађој редакцији, најзначајнији је [[Раковачки препис]], настао 1700. године у једном од фрушкогорских манастира, који садржи 196 чланова, од којих 15 чланова не постоји ни у једном другом препису. Такође, он је једини рукопис који садржи и цареву повељу о законодавном раду из 1346. године.
Линија 193 ⟶ 200:
== Однос Душановог законика и византијског права ==
 
У Душановом законику уочава се велики утицај византијског права, које се потврђује чињеницом да је 60 чланова Законика директно преузето из [[Василике|Василика]]. Пример за то су чланови 171 и 172, који говоре о томе да су цареве наредбе које су у супротности са Закоником ништаве и да судије треба да суде искључиво по закону, а не по царевој наредби.Овим члановима регулише се принцип највишег ауторитета закона, тј. начело законитости , које је и изнад самог цара.
 
Овим члановима регулише се принцип највишег ауторитета закона, тј. начело законитости , које је и изнад самог цара.
Из византијског права преузет је суров систем телесних и смртних казни.
 
И поред великог утицаја византијског права, Душанов законик је самостално дело српског законодавца.
 
 
 
Линија 202 ⟶ 211:
 
Цар Стефан Душан умро је брзо након доношења Законика, већ [[1355]]. године.
 
Нема много података о примени Душановог законика после његове смрти. Са сигурношћу се може тврдити да је он био примењиван за време његове владавине.
 
После његове смрти и распада земље потпуна примена законика престаје, али постојање великог броја преписа Законика потврђује да су се неке његове одредбе и даље наставиле да важе, што потврђују повеље [[Стефан Урош V|цара Уроша]] из 1356 и 1357. године, где се он позива на Законик, а вероватно га је свечано и потврдио на сабору у пролеће 1357. године.
После његове смрти и распада земље потпуна примена законика престаје, али постојање великог броја преписа Законика потврђује да су се неке његове одредбе и даље наставиле да важе. То потврђују повеље [[Стефан Урош V|цара Уроша]] из 1356 и 1357. године, где се он позива на Законик, а вероватно га је свечано и потврдио на сабору у пролеће 1357. године.
Под османском влашћу Душанов законик је коришћен у окриљу цркве, код изборних судова у грађанским стварима, а примењиван је и у неким областима које су сачувале аутономију под туђинском влашћу (Паштровићи, Грбаљ).
 
Под османском влашћу Душанов законик је коришћен у окриљу цркве, а примењиван је и у неким областима које су сачувале аутономију под туђинском влашћу (Паштровићи, Грбаљ).
 
 
 
Линија 211 ⟶ 224:
Душанов законик има за циљ очување друштвене равнотеже међу сталежима, због тога се цар Душан труди да што прецизније дефинише права и обавезе свих поданика царства.
 
Душан у свом Законику регулише односе између сталежа, какозаконом утврђује бињихова права и обавезе појединих сталежа били тачно утврђени и прописани законом, као и њихов однос према држави, и дакако би се обезбедило поштовање закона и судова.
 
Овим Закоником цар је хтео да и новоосвојеним грчким областима олакша прелаз под српску хегемонију. Закоником је загарантовао и потврдио сва права и повластице грчких градова, властеле и цркве које су они раније добили од византијских царева.
 
Цар Стефан Душан желео је да донесе један целовит, јединствен правни зборник који ће важити на читавој територији царства. Желео је да створи јединствен правни зборник и правни систем који ће важити једнако за све у његовој царевини, како за Србе, тако и за Грке и све странце. Он је желео да његова држава буде правна монархија у којој ће закон бити јачи од самовоље појединаца и сталешких борби.
 
Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт.
 
Овим Закоником цар је хтео да и новоосвојеним грчким областима олакша прелаз под српску хегемонију, а Закоником је загарантовао и потврдио сва права и повластице грчких градова, властеле и цркве које су они раније добили од византијских царева.
Цар Стефан Душан желео је да донесе један целовит, јединствен правни зборник који ће важити на читавој територији царства. Желео је да створи јединствен правни зборник и правни систем који ће важити једнако за све у његовој царевини, како за Србе, тако и за Грке и све странце. Он је желео да његова држава буде правна монархија у којој ће закон бити јачи од самовоље појединаца и од сталешких борби.
Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави.
Одредбе Душановог Законика показују високо развијену правну свест.
 
Душанов законик има велики значај не само као правни, већ и као културни споменик и један од најзначајнијих историјских и правних извора српског средњовековног права.
 
Законик благоверног цара Стефана Душана најзначајнији је правни споменик српског средњовековног права, помоћу којег је успостављен јединствен правни систем на територији читавог царства, које су насељавали различити народи, како Срби и Грци, тако и странци.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Душанов_законик”