Архиепископ и митрополит карловачки Прокопије — разлика између измена

Замонашио се на [[Петровдан]] 1835. године и добио ново име Прокопије. Радио је као учитељ у богословској школи 1835-1844. године. Митрополит Стефан Станковић га је произвео у архиђакона, а митрополит Јосиф Рајачић 1843. године за синђела и протосинђела. Изабран је 1846. године за архимандрита [[манастир Крушедол|Крушедола]] и на том положају остао до 1853. године када је посвећен (хиротонисан) за [[Арадска епархија|епископа арадског]]. Устоличење је обављено у саборној цркви Св. Јована у Араду, 2. јануара (по старом) 1854. године<ref>"Србски дневник", Нови Сад 13. и 27. јануар 1854. године</ref>, а трошак тог догађаја поднео је спахија [[Петар Чарнојевић]]. На том положају је он остао до 1873. године. Године 1863. у Араду је основано друштво за ширење просвете у румунском народу, на чијем је челу био као председник Ивачковић.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1863. године</ref> Када су се Румуни оделили од карловачке митрополије 1864. године, Прокопије је потпао под надлежност румунског митрополита. После смрти митрополита [[Андреј Шагуна|Андреја Шагуне]] ({{јез-рум|Andrei Şaguna}}) изабран је на румунском конгресу у Ердељу<ref>"Застава", Нови Сад 1873. године</ref>, за архиепископа сибињског и митрополита романског 1873. године. Столовао је у [[Сибињ (Румунија)|Сибињу]] 1873-1874. године.

 

== Референце ==