Википедија

Душанов законик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Измена и стилско уређење текста.
Додате референце.
Ред 1:
[[Датотека:Dušan's Code, Prizren manuscript, 15th c.jpg|десно|мини|250п|Душанов законик, један од старијих преписа, Призренски препис из прве четвртине 16. века. Данас се налази у Народном музеју у Београду.]]
[[Датотека:Dusan-zak.jpg|десно|мини|150п|Хиландарски препис Душановог Законика из прве трећине или друге четвртине 15. века]]
'''Душанов законик'''<ref>[http://www.dusanov-zakonik.com/ Dusanov Zakonik], Приступљено 1. 4. 2013.</ref> (у старијим преписима се назива "'''''Закон благовјернагоблаговерног цара Стефана"''''') је најзначајнији правни извор српског средњовековног права уз [[Законоправило]]<ref>[http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon Номоканон — ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА], Приступљено 1. 4. 2013.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20110723211728/http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf Wayback Machine{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>[http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html miodrag petrovic — zakonopravilo sv.save.zip — 4shared.com — online file sharing and storage — download], Приступљено 1. 4. 2013.</ref> [[Свети Сава|Светог Саве]]. Он је такође и најзначајнији културни и правни споменик српске средњовековне државе.
 
Донет је на два државна сабора [[Властела у средњовековној Србији|властеле]] и црквених великодостојника. Први део Законика донет је на сабору одржаном на [[Спасовдан|Вазнесење Господње]], [[21. мај]]а [[1349]]. године у [[Скопље|Скопљу]], када је донето 135 чланова.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Соловјев| first = Александар|authorlink = Александар Соловјев| title = Историја словенских права - Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка|year=1998| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ| url = https://https://books.google.rs/books?id=H4ArAAAACAAJ&dq=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi19bC1-ZfpAhXMrIsKHRRaB9EQ6AEIJjAA}} стр. 197-198</ref>
 
Други део Законика донет је на сабору одржаном [[31. август]]а [[1354]]. године у [[Сер (град)|Серу]] и тада је допуњен са још 66 чланова, као допуна постојећим члановима или као нове одребдеодредбе због потребе да се регулишу новонастале правне ситуације.<ref>Александар Соловјев, "Постанак и значај Душанова законика", Београд, 2001. страна 35</ref>
 
Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на [[старосрпски|старосрпском]] језику.
Ред 15:
Душанов законик највише се бави [[државно право|државним правом]] – регулисањем односа међу сталежима и њиховом односу према цару, организацијом судства и судског поступка, ауторитетом судија, [[начело законитости|начелом законитости]], борбом против разбојника и лопова, кривичним правом, а најмање говори о грађанском праву.
 
У преписима Душанов законик никада се не јавља сам, већ на трећем месту после [[Скраћена Синтагма|Скраћене синтагме]] солунског калуђера [[Матија Властар|Матије Властара]] и Закон [[цар Јустинијан|цара Јустинијана]], који тако у потпуности регулишу правни живот средњовековне Србије.<ref>Стојан Новаковић, "Закон Стефана Душана цара српског", Београд, 2004. стр. 39</ref>
 
Душанов законик се сматра основним извором српског средњовековног права како за време владавине цара Душана, тако и после смрти цара Душана када је овај законик коришћен и примењиван од стране Срба под туђинском влашћу.
Ред 29:
Постојала су и два мања правна текста: Земљораднички закон и Закон цара Јустинијана преведена са грчког, који су регулисали односе земљорадника и нека питања о наслеђивању. Законску снагу су имале и повеље Душанових претходника.
 
Краљ, а потом [[цар Душан|цар Стефан Душан]] владао је од 1331-1355. године. Носио је прво титулу краља, а од [[1346]]. године титулу цара.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989| location = Београд| publisher = Вајат| url = https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}} стр. 155-168</ref>
 
Детињство је већим делом провео у Цариграду, где је његов отац [[Стефан Дечански]] био прогнан. 1320. године са оцем и породицом враћа се у Србију, а убрзо после смрти његовог деде [[краљ Милутин|краља Милутина]] Душанов отац, Стефан Дечански на празник Богојављења, 6. јануара 1322. године је крунисан за краља. Тада је Душан добио титулу младог краља и тако је званично постао престолонаследник.
 
Душану је отац на управу поверио приморске земље (Зету, Травунију и Хум) око 1325. године. Али Душан није само управљао тим областима, већ је врло брзо, уз наклоност свога оца Стефана Дечанског почео и да учествује у вршењу врховне власти у држави. Истакавши се као успешан војсковођа у [[битка код Велбужда|бици код Велбужда]] [[1330]]. године, већ следеће, 1331. године, по наговору локалне властеле, Душан свргава са власти свога оца и затвара га у [[Средњовековни град Звечан|тврђави Звечан]], где је Стефан Дечански и умро.<ref>Ђорђе Бубало и Петар Крестић, „Владари Србије – једанаест векова државотворства“, Београд, 2016. стр. 109-128</ref>
 
Исте године, на празник Мале Госпојине, Душана за краља крунише српски архиепископ Данило II. Како би решио сукобе са Бугарском и учврстио дугорочни мир, Душан се 1332. године оженио Јеленом, сестром [[бугарски цар Јован Александар|бугарског цара Јована Александра]], са којом је добио сина [[Стефан Урош V|Уроша]].
Ред 41:
Децембра 1345. године краљ Душан се у Серу проглашава за цара и самодршца Срба и Грка.
 
На Васкрс, [[16. априла]] [[1346]]. године на државном сабору у Скопљу, пошто је претходно архиепископа Јоаникија уздигао у ранг патријарха, уз присуство породице, црквене и световне властеле Стефан Душан је свечано крунисан за цара.<ref>Владимир Ћоровић, „Историја Срба“, Нови Сад, 2005. стр. 231</ref>
 
 
Ред 53:
На [[Спасовдан]], [[21. мај]]а [[1349]]. године на државном сабору у Скопљу проглашен је први део „Закона благоверног цара Стефана“ (познатијег као Душанов законик), у присуству цареве породице, српског [[патријарх Јоаникије|патријарха Јоаникија]], црквених великодостојника и властеле. Тада је донето 135 чланова.
 
Византијски зборници који су преведени у Србији највише говоре о грађанском, кривичном и црквеном праву, а најмање о државном праву и судском поступку. У својих 135 чланова Душанов законик се највише односи на државно право – регулише односе међу сталежима и њихове односе према цару, тј. регулише њихова права и обавезе према држави.<ref>Александар Соловјев, "Историја словенских права - Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка", Београд, 1998. стр.198</ref>
 
Половина законика се бави тим питањима, тако да неки научници сматрају Душанов законик за Устав средњовековне српске државе.<ref>Александар Соловјев,"Постанак и значај Душанова законика", Београд, 2001. страна 19</ref> Други чланови Законика садрже различите правне одредбе, као што су на пример: одредбе о судском поступку, који је слабо регулисан византијским зборницима, а доста су се разликовали српски и византијски судски поступак, затим одредбе кривичног права, док најмање говори о грађанском и црквеном праву, који су детаљно регулисани у византијским зборницима преведеним у Србији. Има и оних одредби које спадају у административно право (говоре о државној управи).
 
Иако се Душан у свом законодавном раду угледао на [[Константин Велики|цара Константина]] и [[Јустинијан I|цара Јустинијана]], његов Законик је самостално дело српског законодавца. Приликом састављања Законика цар Стефан Душан је користио српско обичајно право, право из повеља и међународних уговора, као и византијско право. За 60 чланова Законика је утврђено да су преузети из [[Василике|Василика]], тако што су прерађени и прилагођени тадашњим потребама српске царевине.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 26</ref>
 
 
Ред 81:
 
Известан систем може да се уочи у прва 83 члана Законика. После тога прописи нису систематизовани, осим неких изузетака где се мањи број одредаба односи на исти правни проблем.
 
 
'''Од 1 до 38. члана налазе се одредбе о правима и обавезама Цркве''', о њеном положају, надлежностима, обавезама према цару, судској власти... Ове одредбе јој додељују велике привилегије и имунитетна права.
Линија 92 ⟶ 93:
Законик такође садржи и многе одредбе о манастирима, о начину калуђерског живота, манастирским повластицама – које прописују да су манастири и цркве ослобођени свих давања и терета према држави, да имају искључиво право да суде зависном становништву које живи на њиховом имању, да је духовни суд потпуно независан. За разлику од световних судова који немају право да суде духовне парнице, црквени судови су могли да суде и неке световне предмете. Црквени судови суде и читавом свом клиру (свештенству).
 
Поред права цркве, Законик садржи и њене обавезе, које су се огледале у бризи о сиромашнима и благом поступању са зависним становништвом које живи на манастирским и црквеним поседима.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Соловјев| first = Александар|authorlink = Александар Соловјев| title = Историја словенских права - Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка|year=1998| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ| url = https://https://books.google.rs/books?id=H4ArAAAACAAJ&dq=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi19bC1-ZfpAhXMrIsKHRRaB9EQ6AEIJjAA}} стр. 199-201</ref>
[[Датотека:Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek, Makedonija.jpg|десно|мини|Цар Душан, фреска из [[Манастир Лесново|манастира Лесново]], око [[1350]].]]
[[Датотека:Dusanova Srbija200.jpg|десно|мини|Србија у време цара Душана, око [[1350]].]]
Линија 98 ⟶ 99:
 
 
'''Од члана 39 до 63. Законик говори о правима и обавезама другог повлашћеног сталежа – о властели.''' Ове одредбе Законика им гарантују неприкосновеност баштине и разне друге повластице. Говоре о [[ппронијапронија|пронији]], обавезама према владару, поштовању судија и суда, итд.
 
Срби и Грци једнаки су пред законом, а баштина постаје наследна не само у директној линији, већ и у бочној (до 8. степена сродства), баш као и у Византији. Из Византије је преузето и правило да ћерка добија право да наследи оца после његове смрти.<ref>Александар Соловјев,"Постанак и значај Душанова законика", Београд, 2001. страна 26</ref> Ове одредбе предвиђају да властелин има право да ослободи свог роба ([[отроци|отрока]]), а можеиможе и да му суди. Баштине властеле ослобођене су свих давања, осим у случају војне обавезе када је властелин дужан да учествује и о свом трошку опреми одређен број људи који је био потребан цару за поход, као и у случају плаћања [[соће|соћа]] (пореза).
 
Све ове повластице је властела и раније уживала, само су оне сада потврђене и гарантоване законом. Повлашћен положај властеле највише се огледа у томе што је она имала бољу кривичноправну заштиту у односу на зависно становништво.
Линија 116 ⟶ 117:
'''Од члана 64 до 83. Законик се бави правима и обавезама зависног становништва'''. Поред одредби које забрањују претерану експлоатацију зависног становништва од стране њиховог господара, Законик прецизно регулише и обавезе зависног становништва према њиховом властелину. Имали су обавезу да господару раде одређен број дана у години (радна рента), као и да плаћају духовни бир свештеницима.
 
Строго се забрањује њихов прелазак на друга имања. Забрањују се зборови сељака на којима не присуствује властела. Зависном становништву се забрањује да пљачкају напуштена властеоска имања.<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Старчевић|first=Дубравка (уредник)|title=Душанов законик — закон благовереног цара Стефана, Бистрички препис|year=2002|publisher=ЕТХОС|location=Београд|isbn=978-86-84077-02-0|pages=}}</ref>
 
Законик предвиђа право зависног себра да тужи сваког господара, па и самог цара уколико му је учињена нека неправда.
Линија 122 ⟶ 123:
 
После 83. члана следе одредбе о градском сталежу и трговцима, о кривичној одговорности града и градске земље, о одговорности војника, итд.
 
 
'''Одредбе другог дела Законика''' нису систематизоване као што је то урађено у првом делу. Неке од њих су допуна постојећих прописа, а неке регулишу нова правна питања. Други део Законика садржи одредбе о борби против лопова и разбојника, о пороти, а велики број чланова односи се на судове, њихову организацију и надлежност, ауторитет судија и судски поступак (позивање на суд, расправа пред судом, о помоћним судским органима и извршењу пресуде).
Линија 127 ⟶ 129:
Овде је наглашено начело законитости, које предвиђа да је закон јачи и од самог цара.
 
Цар Душан је извршио целокупну реорганизацију судства. Увео је институцију [[порота|пороте]], која је бројала 6, 12 и 24 поротника у зависности од кривичног дела. Постојали су црквени суд, патримонијални – властелински суд, државни судови, владаочев суд као највиши суд у земљи, аутономни судови у приморским градовима Будви и Котору и мешовити судови који су судили у међусобним споровима између Срба и странаца.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Тарановски| first = Теодор|authorlink = Теодор Тарановски| title = Историја српског права у Немањићкој држави|year=1996| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ| url = https://https://books.google.rs/books?id=qBboAAAACAAJ&dq=%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjDhpS0_JfpAhUo2aYKHe58A6kQ6AEIJjAA}} стр. 675-782</ref>
 
У току судског поступка коришћена су бројна доказна средства. Најјачи доказ било је хватање кривца на делу или проналажење предмета кривичног дела код окривљеног или средства којим је оно извршено. Поред тога ту су били и сведоци, међу којима и пристав – помоћни судски орган, који сведочи о низу правних чињеница, чијем се исказу поклањало пуно поверење, затим јавне и приватне исправе, признање и заклетва. Постојао је и божји суд (ордалије), у два облика - котао (мазија) и железо.
Линија 144 ⟶ 146:
4) кривична дела против личности (убиство, телесна повреда, силовање, увреда – речју и делом)
 
5) кривична дела против имовине (крађа и разбојништво, паљевина, потка и попаша).<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 61-70</ref>
 
Душанов законик познаје колективну и индивидуалну кривичну одговорност. Разликује убиство из нехата и убиство са умишљајем, али и убиство из самоодбране, код ког се искључује кривичноправна одговорност.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Тарановски| first = Теодор|authorlink = Теодор Тарановски| title = Историја српског права у Немањићкој држави|year=1996| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ| url = https://https://books.google.rs/books?id=qBboAAAACAAJ&dq=%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjDhpS0_JfpAhUo2aYKHe58A6kQ6AEIJjAA}} стр. 376-381</ref>
 
Највеће новине су ипак у погледу казни. У Душановом законику је преузет суров византијски систем телесних и смртних казни. Честа казна је новчана глоба (вражда), а честе имовинске казне су биле казна конфискације имовине и расељавање села, као колективна казна за зависно становништво. Такође су честе и смртне казне – вешањем или спаљивањем. Законик познаје и телесне казне, у које спада батинање, казне сакаћења (одсецање ушију, носа, језика, руку), ослепљивање – само у два случаја, смуђење косе и браде, док је жигосање сматрано као начин евиденције преступника, а не као телесна казна. Постојала је и казна затвора, тј. бацања у тамницу.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} стр. 62-63</ref>
 
Строгост визанитијскогвизантијског права ублажена је правом на азил – уточишта на царевом или патријарховом двору или цркви.
 
Једино цар има право помиловања. Он може олакшати казну или је опростити, што је такође преузето из византијског права.
Линија 164 ⟶ 166:
== О издањима Душановог законика ==
 
Прва вест о препису Душановог законика потиче од митрополита [[Јован Рајић|Јована Рајића]] који га спомиње у својој ''Историји''. Њему су морали бити познати и преписи које су израђивали гимназијалци у [[Сремски Карловци|Карловцима]], али пошто су то били скорашњи преписи са очигледним обележјем скорашњости, нису му уливали поверења. Издавач ''Историје'' [[Стефан Новаковић]] је, без Рајићевог знања, прикључио његовом делу и један препис Душановог законика, који се налазио у поседу браће Текелија. Ово издање је рађено на основу лошег преписа, али је оставило велики утисак у тадашњем ученом свету. Њега је на немачки превео [[Јохан Кристијан Енгел]] [[1801]]. Иако Енгел није добро познавао српски језик, па му је и превод врло лош, пробудио је интересовање код широког круга читалаца учене Европе. У потрази за другим преписима Душановог законика прво је пронађен Раковачки препис, који је објавио [[Георгије Магарашевић]], а које је дало основу за даље проучавање других преписа.
 
Словак [[Павел Јосеф Шафарик]] је [[1831]]. описао три преписа Душановог законика (раковачкиРаковачки, раваничкиРаванички и ходошкиХодошки). Ускоро је штампао Законик на ћирилици и латиници, као и немачки превод Раковачког преписа, са извесним допунама из Ходошког. Ово издање је послужило [[Стојан Новаковић|Стојану Новаковићу]] као узор за проучавање нових откривених преписа Душановог законика. До средине [[19. век]]а знало се за десет преписа. Нови полет у проучавању Законика је донело откривање Призренског преписа. Стојан Новаковић је [[1870]]. штампао Душанов законик према овом препису, али не у распореду какав је затекао, већ га је сложио у ''логички ред'', чиме је само отежао његово проучавање, а своје издање учинио практично неупотребљивим. Срећом, [[Теодор Зигељ]] је већ [[1872]]. штампао Душанов законик на основу истог преписа. То је било одлично издање за оно време. Призренски препис ће дуго остати главна основа за утврђивање текста Законика. [[Тимотеј Флорински]] је [[1888]]. написао обимно дело о Душановом законику, у коме је штампао Законик према Струшком препису уз опширне коментаре.
 
Стојан Новаковић је [[1898]]. штампао своје друго издање Законика, поново према Призренском препису, уз додатак 12 чланова из Раковачког, али и са многим допунама из других преписа (које је сматрао мање вредним од Призренског). Теже разумљиве чланове дао је у слободном преводу. Ово његово издање је до данас остало основа за проучавање, па се увек понавља број чланова и ред којим су поређани, јер су се бројеви повезали са прописима. Последње је издање [[Nikola Radojčić|Николе Радојчића]] из [[1960]], који се усредсредио на реконструкцију текста, која ће бити ближа оригиналу.
Линија 174 ⟶ 176:
== Преписи Душановог законика ==
 
Оригинал Законика благоверног цара Стефана није сачуван. Претпоставља се да је његов текст био исписан на дугачком свитку са висећим златним царским печатом.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}} страна 27</ref>
 
Науци је до сада познато 25 рукописа (преписа) Душановог законика, од којих је 24 рукописа сачувано до данас. Они су настали у периоду од 14 до 19. века. [[Руднички (Београдски) препис]] изгорео је у пожару Народне библиотеке, који се тамо чувао [[6. април]]а [[1941]]. године, када је Немачка бомбардовала Београд.
Линија 216 ⟶ 218:
После његове смрти и распада земље потпуна примена законика престаје, али постојање великог броја преписа Законика потврђује да су се неке његове одредбе и даље наставиле да важе. То потврђују повеље [[Стефан Урош V|цара Уроша]] из 1356 и 1357. године, где се он позива на Законик, а вероватно га је свечано и потврдио на сабору у пролеће 1357. године.
 
Под османском влашћу Душанов законик је коришћен у окриљу цркве, а примењиван је и у неким областима које су сачувале аутономију под туђинском влашћу (Паштровићи, Грбаљ).<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}} стр. 40-41</ref>
 
 
Линија 228 ⟶ 230:
Овим Закоником цар је хтео да и новоосвојеним грчким областима олакша прелаз под српску хегемонију. Закоником је загарантовао и потврдио сва права и повластице грчких градова, властеле и цркве које су они раније добили од византијских царева.
 
Цар Стефан Душан желео је да донесе један целовит, јединствен правни зборник који ће важити на читавој територији царства. Желео је да створи јединствен правни зборник и правни систем који ће важити једнако за све у његовој царевини, како за Србе, тако и за Грке и све странце. Он је желео да његова држава буде правна монархија у којој ће закон бити јачи од самовоље појединаца и сталешких борби.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Соловјев| first = Александар|authorlink = Александар Соловјев| title = Историја словенских права - Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка|year=1998| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ| url = https://https://books.google.rs/books?id=H4ArAAAACAAJ&dq=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi19bC1-ZfpAhXMrIsKHRRaB9EQ6AEIJjAA}} стр. 207-208</ref>
 
Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт.
Линија 234 ⟶ 236:
Одредбе Душановог Законика показују високо развијену правну свест.
 
Душанов законик има велики значај не само као правни, већ и као културни споменик и један од најзначајнијих историјских и правних извора српског средњовековног права.
 
Законик благоверног цара Стефана Душана најзначајнији је правни споменик српског средњовековног права, помоћу којег је успостављен јединствен правни систем на територији читавог царства, које су насељавали различити народи, како Срби и Грци, тако и странци.
 
Најзначајније студије у проучавању Душановог законика писали су Стојан Новаковић, [[Александар Соловјев]], Димитрије Богдановић, Стојан Новаковић и други.<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Старчевић|first=Дубравка (уредник)|title=Душанов законик — закон благовереног цара Стефана, Бистрички препис|year=2002|publisher=ЕТХОС|location=Београд|isbn=978-86-84077-02-0|pages=}} стр. 8</ref>
 
 
Линија 256 ⟶ 258:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989| location = Београд| publisher = Вајат| url = https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* Милош Благојевић, „Србија у доба Немањића“, Београд, 1989.
* Димитрије Богдановић Димитрије, „Историја српског народа – Душаново законодавство“ (прва књига), Београд, 1981.
* {{Cite book|ref=harv| last=Бубало| first = Ђорђе| last2=Крестић| first2= Петар| title = Владари Србије - једанаест векова државотворства|year=2016| location = Београд| publisher = Младинска књига| url = https://https://books.google.rs/books?id=pGh2AQAACAAJ&dq=%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%B1%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BE&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj0pOLv9pfpAhWElosKHdCWDQQQ6wEIKzAA}}
* Ђорђе Бубало и Петар Крестић, „Владари Србије – једанаест векова државотворства“, Београд, 2016.
* {{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}}
* Љубомирка Кркљуш, „Правна историја српског народа“, Београд, 2012.
* {{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}}
* Зоран Мирковић, „Српска правна историја“, Београд, 2019.
* Стојан Новаковић Стојан, „Законик Стефана Душана цара српског 1349-1354“, Београд, 2004.
* [[Александар{{Cite book|ref=harv| last=Соловјев|А. В.first = Александар|authorlink = Александар Соловјев]],| title = „ИсторијаИсторија словенских права –- Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка“,Грка|year=1998| location = Београд,| 1998.publisher = Службени лист СРЈ| url = https://https://books.google.rs/books?id=H4ArAAAACAAJ&dq=%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE+%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi19bC1-ZfpAhXMrIsKHRRaB9EQ6AEIJjAA}}
* Соловјев Александар В. Соловјев, „Постанак и значај Душанова законика“, Београд, 2001.
*{{Cite book|ref=harv|last=Соловјев|first=Александар|title=Постанак и значај Душанова законика|year=2001|publisher=Досије|location=Београд|isbn=86-81563-63-7|pages=}}
* А.Соловјев В. СоловјевАлександар, Изабрани споменици српског права од 12. to 15. века 1926.
* {{Cite book|ref=harv|last=Старчевић|first=Дубравка (уредник)|title=Душанов законик — закон благовереног цара Стефана, Бистрички препис|year=2002|publisher=ЕТХОС|location=Београд|isbn=978-86-84077-02-0|pages=}}
* А.Соловјев В. СоловјевАлександар, Изабрани споменици српског права од 12. to 15. века 1926.
* {{Cite book|ref=harv| last=Тарановски| first = Теодор|authorlink = Теодор Тарановски,| „Историјаtitle = Историја српског права у Немањићкој држави“,држави|year=1996| location = Београд,| 2002publisher = Службени лист СРЈ| url = https://https://books.google.rs/books?id=qBboAAAACAAJ&dq=%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80+%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjDhpS0_JfpAhUo2aYKHe58A6kQ6AEIJjAA}}
* Тарановски Т. Тарановски, Душанов законик и Душаново царство, Нови Сад, 1926.
* Владимир Ћоровић Владимир, „Историја Срба“, Нови Сад, 2005.
* Зигелъ Т. Зигелъ, Законикъ Стефана Душана. С. Петербургъ 1870.
* Флоринский Т. Флоринский, Памятники законодатльной дъятельности Душана Царя Сербовъ и Грековъ. Киевъ 1888.
* Радојчић Н. Радојчић, Душанов законик, Београд, 1953.
* Богданивић Д. Богданивић, Душаново законодавство, Београд
* Марковић Б. Марковић, Душанов законик, Београд, 1986.
*
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Душанов_законик”