Кинематографија Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 34:
}} Мање успешни филмови који су уследили, изнедрили су нове звезде — ''[[Салаш у малом риту (филм)|Салаш у малом риту]]'' [[Славко Штимац|Славка Штимца]], а ''[[Бошко Буха (филм)|Бошко Буха]]'' [[Драган Бјелогрлић|Драгана Бјелогрлића]]. Након Титове смрти 1980. успех жанра почео је да бледи, како су се партизански спектакли полако стапали са жанром ратног филма, драме и комедије. Последње значајно остварење, које се може сматрати и ратном драмом, било је ''[[Игмански марш (филм)|Игмански марш]]'' из 1983. Иста година симболично се узима и за крај партизанског филма, када је у биоскопима изашао ''[[Велики транспорт]]'', и срео не само паљбу коју су по њему осули филмски критичари, већ и празне пројекционе сале.<ref name="JuricaPavičić" /> Мотив Другог светског рата остварио је нове домете у жанру ратне комедије осамдесетих.
Како истичу поједини хроничари и филмски критичари, Тито, не само да је био филмофил са кућним биоскопом у свакој резиденцији, већ је, попут [[Лењин|Лењина]], придавао велику важност филмској уметности, и не само као медијуму кроз који се може комуницирати са народом, већ и као огледалу културног развоја државе.<ref name="JuricaPavičić">{{cite web |last1=Павичић |first1=Јурица |title=Југословенски филмови |url=http://juricapavicic.com/en/page/texts |website=ЈурицаПавичић |accessdate=1. мај 2020.}}</ref> Упркос својој вољи, а на наговоре редитеља, Тито се у филмовима појављивао што је мање могао, јер би, како су они веровали, тај ниво пропаганде начинио штету филму ако се тежи међународном интересовању и иностраном тржишту. Његово мистично, ''вантелесно'' присуство, којим ће се касније бавити филмови ''[[Тито и ја]]'' и ''[[Три карте за Холивуд]]'', у филмовима је често било наглашавано папирима са његовим наређењима, његовим ишчекивањем, његовом тек сашивеном униформом, и на друге начине.<ref name="JuricaPavičić" />
===1960—1969: Комедија===
| |||