Мрдак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
Научно најверодостојније предање о пореклу Мрдака сачувао је од заборава Раде Шоров Мрдак из [[Никшић]]а (1920-1998), коју је објавио у својој књизи братство Мрдак – Мрдаковић. Раде Шоров Мрдак је легенду чуо од свога оца Михаила Шора Мрдака (1862-1942), сина Мијата Тодора Мрдака (1829-1907) из села Трешњице, у околини данашњег [[Мост на Ђурђевића Тари|моста на Ђурђевића Тари]]. Мијат Мрдак се доселио у [[Никшић]] 1875. године<ref>Историјски записи, књига II, свеска 3-4, септембар-октобар 1948, Цетиње, стр. 216. </ref>.
Према тој теорији, родоначелник братства је средњевековни српски властелин Брајило Маричић Крунослав, син Брње Маричића, који је основао [[Брњак]] у [[Рашка|Рашкој]]. Имао је брата Бранила који се прозвао Кастриот и од кога су Кастриоти<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 27 и 98.</ref>. О Брајилу се према легенди зна да је Брајило био барјактар у [[Маричка битка|Маричкој битки]] и да је име Брајило заменио са Мрдак. Погинуо у [[Косовска битка|Косовској битки]] 1389. године борећи се у одреду [[Иван I Кастриот|Ивана I Кастриоте]].
Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброг оца, за своје породично име узимају име Мрдак и селе се у [[Албанија|Албанију]] где ратују заједно са [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Ђурађом Кастриотом Скендербегом]] против [[Турци|Турака]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 20. и 21.</ref>. Једном приликом, Мрдаци су у Албанији пресрели одред [[Турци|Турака]] и уништили га. Пошто [[Турци]] нису успели да ухвате Мрдаке, они, да би им доскочили, рашире вест да су Мрдаци учествовали у завери против Кастриота. Мрдаци су због тога били приморани да се у два огранка одселе у [[Зета|Зету]] за време [[Балшићи|Балшића]]. Један огранак одлази у [[Кучи|Куче]] где се прозивају Радевићи, док се други огранак насељава у племе [[Лужани (село)|Лужане]], у место Сретња, долини реке Зете. Према легенди у Лужане се доселио [[Бијели Павле]] зет бана Лужанина Мрдака. Након нестанка Лужана због међусобних свађа, Вукосава, кћерка бана Мрдака, је предложила Бијелом Павлу да остане на њеном имању. У то време овај крај се зове Галићи и то име се појављује у неким хрисовуљама Ивана Црнојевића из 15. века. Од Бијелог Павла и кћерке [[Мрдак Лужанин|бана Лужанина Мрдака]] су настали [[Бјелопавлићи]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 34.</ref>.
| |||