Башкортостан — разлика између измена

'''Башкортостан''', или званично '''Република Башкортостан''' ({{јез-рус|Республика Башкортостан}}, {{јез-башк|Башҡортостан Республикаһы}}), такође позната и као '''Башкирија''' ({{јез-рус|Башкирия}}), је [[Субјекти Руске Федерације|конститутивни субјект Руске Федерације]]<ref name="Конституция Российской Федерации" >{{Cite news |url=http://constitution.kremlin.ru/#article-65 |title= Конституция Российской Федерации '' |}}</ref> са статусом [[Руске републике|аутономне републике]] на простору [[Поволшки федерални округ|између Волге и Урала]]. Њен главни град је [[Уфа]].

Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]]. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија аутономна република у [[Русија|Русији]] са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и [[Удмуртија]] и [[Татарстан]]. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.

Ова република има веома јаке везе са суседном аутономном републиком, Татарстаном.<ref>[http://www.jstor.org/discover/10.2307/153563?uid=3739392&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=3737720&uid=4&sid=56217173473 Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану]</ref><ref>{{Cite web |url=http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 |title=Састанак два председника |access-date=16. 06. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140108020522/http://shaimiev.tatarstan.ru/eng/news/view/8377 |archive-date=08. 01. 2014 |url-status=dead }}</ref>

У Башкортостану су [[Руси]] најбројнији народ, док је по вероисповести највише [[сунизамСунизам|сунита]].<ref name="2010попис"/>

Назив републикеРепублике ''Башкортостан'' долази од титуларног народа [[Башкири]], који су, након [[Руси|Руса]] (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29%), и [[персијскиПерсијски језик|персијског]] постфикса ''-стан'' који означава земљу„земљу“. Башкири су народ [[Туркијски народи|туркијског]] порекла, традиционално [[сунизамСунизам|сунитски]] [[муслимани]].

Реч ''Башкир'' се први пут јавља у [[5. век|V веку]]у са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч ''баш-кир'' произилази од туркијских речи '''''баш''''' -прави– „прави“, главни„главни“ и '''''кор''''' (''корт'') -– племе„племе“, род„род“, што би Башкире означавало као „Главно племе“.

Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана [[Магна Хунгарија|„ВеликаВелика Хунгарија“Хунгарија]] (-{''Magna Hungaria''}-), завичај данашњег [[Мађари|мађарског народа]]. [[Ислам]] је продро међу Башкире у [[10. век]]у и до [[14. век]]а постао доминантна религија. [[Џингис-кан]] је око [[1220]]. завладао Башкортостаном. Под [[Монголи|монголском]] владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]]. Губернија у Уфи је основана [[1865]]. док је Аутономна Башкирска совјетскаСовјетска републикаРепублика настала [[1919]]. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: – Република Башкортостан.

Највећи део становништва су [[Сунизам|сунитски]] [[Ислам|муслимани]],<ref>[http://islamonline.com/news/articles/14/Bashkortostan-ripe-for-investment-Khamitov.html IslamOnline, Islamic News, Islamic Finance and Business - Bashkortostan ripe for investment: Khamitov{{Ботовски наслов}}]</ref> углавном [[Башкири]] и [[Татари]].

Већина [[Руси|Руса]], [[Чуваши|Чуваша]] и [[Украјинци|Украјинаца]] су [[Православље|православци]]. Већина Маријаца су [[Паганизам|пагани]]. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 [[Јевреји|Јевреја]], који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.<ref>« Башкортостански Јевреји добили центар », Светски конгрес Јевреја, 2008</ref>

Према званичном истраживању из 2012.<ref name="Арена">[http://sreda.org/arena Арена ‒ Атлас религија и националности у Русији]</ref> 30% становништва Башкортостана су [[муслимани]], 25,2% су [[Православље|православци]], 3% су [[хришћани]] који не припадају ниједној заједници, 1% припада [[Православна црква#Организација|некој од других]] [[Православна црква|православних цркава]], док су 2% становништва [[Родноверје|родноверни]], [[Маријска религија|маријски]] пагани или [[Тенгризам|тенгристи]]. Такође, 15% становништва је [[агностици]], 8% су [[Атеизам|атеисти]], а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.<ref name="Арена"/>