Руси у Републици Српској — разлика између измена

нема резимеа измене
== Историјат ==
Долазак руског народа на територију данашње [[Република Српска|Републике Српске]] веже се за крај [[19. век|19. вијека]] и почетак [[20. век|20. вијекa]]. Први Руси долазе на ове просторе током [[Невесињска пушка|Босанско-херцеговачког устанка]] (1875 − 1878) у коме директно учествују и финансијски помажу устанике. Годину дана прије завршетка [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] и распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]], у царској [[Русија|Русији]] догодила се велика револуција, позната под називом [[Октобарска револуција]], у којој је срушен царски режим и успостављена комунистичка власт. Историјски догађаји који су избили у тим немирним временима били су разлог да се велики број [[Руси|Руса]] исели, и своје домове потражи у другим европским државама. У прољеће [[1919]]. године велики број руских избјеглица и бјелогардејаца налази уточиште у [[Краљевина Југославија|Краљевини СХС]], која је била изразито антикомунистичка. Те године на просторе [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]], а самим тим и на подручје данашње [[Република Српска|Републике Српске]], досељава се велики број Руса. Један број њих радио је на универзитетима, школама и културним институцијама, а већина овог становништва запослила се у пољопривреди и индустрији. Руски досељеници су се адаптирали у новој средини и многи су заснивали породице са домицилним становништвом.{{sfn|Јовановић|1996|p=}} Први декан правног факултета у Сарајеву, чији правни насљедник је данашњи [[Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву]], је био [[Александар Соловјев|Александар Васиљевич Соловјев]] слависта, истраживач [[Bогумили|богумила]], [[Hералдика|хералдике]], [[Нумизматика|нумизматике]], [[Археологија|археологије]], преводилац са [[Руски језик|руског]] и [[Француски језик|француског]] језика, професор историје словенског и византијског права, који се након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] настанио у [[Београд|Београду]], а након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] дошао у [[Сарајево]].{{sfn|Извјештај|2015|p=97}}
 
==== Бановина Босна (Усора и Соли) ====
* '''[[Ростислав Михаиловић]]''', [[Кијевска Русија|руски]] принц из династије [[Рјуриковичи|Рјуриковича]] и први [[бановина Усора и Соли|бан Усоре и Соли]] у периоду 1254-1262.<ref name="Russia">{{cite web|title=Russia|url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/RUSSIA,%20Rurik.htm#RostislavMikhailovichdied1263B|work=фмг.ац|accessdate=5. 5. 2020}}</ref> године.{{Напомена|Босанску бановину угарског краља Беле чиниле су територије земаља Усоре и Соли. Бановина је основана [[1254]]. године. Први бан био је [[Ростислав Михаиловић]], отац Беле[[Бела од Мачве|Беле Ростиславића]] и [[Михаило Ростиславић|Михаила од Босне]], који су након смрти оца преузели владавину и бановску титулу. Сва тројица су били [[Кијевска Русија|руски]] принчеви из династије [[Рјуриковичи|Рјуриковича]]. У титули Ростислава Михаиловића званично се не помиње ни [[Усора (област)|Усора]] и [[Соли (област)|Соли]]. Он је "дукс„дукс Галиције и господар Мачве"Мачве” (dux Gallicie et dominus de Machou). Ана, супруга Ростислава Михаиловића, носила је титулу "кнегиње„кнегиње Галиције и Босне и Мачве"Мачве” (Ducissa Gallicie ac de Bozna et de Mazo domina). Под Босном се овдје подразумевају земље Усора и Соли. Власт [[Матеј Нинослав|Матеје Нинослава]] сведена је на земље Босну и Доњи Краји. Након Белине смрти, власт над Мачвом, Усором и Соли предавана је у руке моћних кнежева о чему свједоче бројне повеље из периода од [[1272]]. до [[1280]]. године. Изричит помен "бановине„бановине Усоре и Соли"Соли” помиње се у титули Гисинговца од новембра [[1272]]. до априла [[1273]]. године када се он титулише као "banus de Wozora et de Sou" и Иринеја (bano de Sow etdeWozora). У осталим случајевима Усора и Соли наводе се као Босна. Територија ове бановине се углавном простирала на подручју данашњих [[добој]]ске, [[теслић]]ке, [[Општина Петрово|петровске]] и [[Општина Модрича|модричке]] општине у Републици Српској.<ref name="Russia">{{cite web|title=Russia|url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/RUSSIA,%20Rurik.htm#RostislavMikhailovichdied1263B|work=фмг.ац|accessdate=5. 5. 2020}}</ref>
 
=== Руси у Устанку у Босни и Херцеговини 1875. ===
* '''[[Капиталина Ерић]]''', српска позоришна, филмска и ТВ глумица, одрасла у селу [[Челопек (Зворник)|Челопек]] код [[Зворник]]а одакле јој је био отац.
* '''Владимир Семјонович Јонин''', предсједник привремене босанске владе, изабран на [[Народна скупштина у Кравјаку|Народној скупштини у Кравјаку]].{{sfn|Теиновић|2006|p=91}}
* '''[[Ростислав Михаиловић]]''', [[Кијевска Русија|руски]] принц из династије [[Рјуриковичи|Рјуриковича]] и први [[бановина Усора и Соли|бан Усоре и Соли]] у периоду 1254-12. године. <ref name="Russia" />
* '''[[Ростислав Михаиловић]]''', [[Кијевска Русија|руски]] принц из династије [[Рјуриковичи|Рјуриковича]] и први [[бановина Усора и Соли|бан Усоре и Соли]] у периоду 1254-1262.<ref name="Russia">{{cite web|title=Russia|url=http://fmg.ac/Projects/MedLands/RUSSIA,%20Rurik.htm#RostislavMikhailovichdied1263B|work=фмг.ац|accessdate=5. 5. 2020}}</ref> године.{{Напомена|Босанску бановину угарског краља Беле чиниле су територије земаља Усоре и Соли. Бановина је основана 1254. године. Први бан био је Ростислав Михаиловић, отац Беле од Мачве. У титули Ростислава Михаиловића званично се не помиње ни Усора и Соли. Он је "дукс Галиције и господар Мачве" (dux Gallicie et dominus de Machou). Ана, супруга Ростислава Михаиловића, носила је титулу "кнегиње Галиције и Босне и Мачве" (Ducissa Gallicie ac de Bozna et de Mazo domina). Под Босном се овдје подразумевају земље Усора и Соли. Власт [[Матеј Нинослав|Матеје Нинослава]] сведена је на земље Босну и Доњи Краји. Након Белине смрти, власт над Мачвом, Усором и Соли предавана је у руке моћних кнежева о чему свједоче бројне повеље из периода од 1272. до 1280. године. Изричит помен "бановине Усоре и Соли" помиње се у титули Гисинговца од новембра 1272. до априла 1273. године када се он титулише као "banus de Wozora et de Sou" и Иринеја (bano de Sow etdeWozora). У осталим случајевима Усора и Соли наводе се као Босна.}}
* '''Василиј Михаилович Кашкаров''', први предсједник [[Руска матица у Бањој Луци|Руске матице у Бањој Луци]].
* '''Кирил Љахов''', љекар у Зворнику.<ref name="Зворнички Руси" />