Мрдак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћање |
ознака: поништење |
||
Ред 1:
'''Братство Мрдак''' је старо племе из [[Црна Гора|Црне Горе]], данас презиме. Матично подручје братства је Затарје, на територији данашње црногорске општине [[Пљевља]].
Традиционално су по вероисповести православци и славе као породичног свеца светог [[Свети Никола|Николу Мирликијског]]. Национално се изјашњавају као [[Црногорци (народ)|Црногорци]] или [[Срби]].
Линија 20 ⟶ 5:
== Предање о пореклу ==
Мрдаци су братство из [[Црна Гора|Црне Горе]]. Братства у [[Црна Гора|Црној Гори]] баштине стара презимена која се преносе са колена на колено, што је забележио и [[Вук Караџић]]<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/antropologija/vuk_karadzic_o_srpskim_i_crnogorskim_prezimenima.htm MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>. Осим тога, већина братстaва из Црне Горе и племена су по народним усменим предањима племениташког и јуначког рода која се преносе као свето слово и по записаним родословима.<ref>Душан Ичевић, Црногорска нација, Форум за етничке односе, Београд 2015, стр. 246</ref>
[[Датотека:Bratstvo_Mrdak.jpg|мини|Породично стабло Братства Мрдак.]]
Према тој
▲Међутим, Мрдаци немају јединствено предање о свом пореклу. Иако имају неколико верзија, једна се посебно истакла по богатству ликова, догађаја и временском оквиру који обухвата (1371-1689). Ту легенду је сачувао од заборава Раде Шоров Мрдак из [[Никшић]]а (1920-1998), коју је објавио у својој књизи братство Мрдак – Мрдаковић. Раде Шоров Мрдак је легенду чуо од свога оца Михаила Шора Мрдака (1862-1942), сина Мијата Тодора Мрдака (1829-1907) из села Трешњице, у околини данашњег [[Мост на Ђурђевића Тари|моста на Ђурђевића Тари]]. Мијат Мрдак се доселио у [[Никшић]] 1875. године<ref>Историјски записи, књига II, свеска 3-4, септембар-октобар 1948, Цетиње, стр. 216. </ref>.
Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброг оца, за своје породично име узимају име Мрдак и селе се у [[
▲Према тој легенди, родоначелник братства је средњевековни српски властелин Брајило Маричић Крунослав, син Брње Маричића, који је основао [[Брњак]] у [[Рашка|Рашкој]]. Имао је брата Бранила који се прозвао Кастриот и од кога су Кастриоти<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 27 и 98.</ref>. О Брајилу се према легенди зна да је Брајило био учесник [[Маричка битка|Маричке битке]] и да је име Брајило заменио са Мрдак, односно, да се прозвао Мрдак по турско-арапској речи мердек, што значи барјак, барјактар. Мрдак је погинуо у [[Косовска битка|Косовској битки]] 1389.године борећи се у одреду [[Иван I Кастриот|Ивана I Кастриоте]].
После разуре Мрдака у [[Лужани (село)|Лужанима]], један део Мрдака се сели у Брскут, из Брскута у Пелев Бријег, а одатле у [[Кучи|Куче]] , код својих рођака Радевића и стапају се са њима. Други део Мрдака сели се из [[Лужани (село)|Лужана]] у [[Херцеговина|Херцеговину]] на планину Голију, место Ђед, где ће се прозвати прво Вишњићи, па Ђедовићи, Ћеранићи, Голијани и Мрдаковићи. Овај огранак Мрдака променио је славу и почео да
▲Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброг оца, за своје породично име узимају име Мрдак и селе се у [[Албанијa|Албанију]] где ратују заједно са [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Ђурађом Кастриотом Скендербегом]] против [[Турци|Турака]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 20. и 21.</ref>. Једном приликом, Мрдаци су у [[Албанијa|Албанији]] пресрели одред [[Турци|Турака]] и уништили га. Пошто [[Турци]] нису успели да ухвате Мрдаке, они, да би им доскочили, рашире вест да су Мрдаци учествовали у завери против Кастриота. Мрдаци су због тога били приморани да се у два огранка одселе у [[Зета|Зету]] за време [[Балшићи|Балшића]]. Један огранак одлази у [[Кучи|Куче]] где се прозивају Радевићи, док се други огранак насељава у племе [[Лужани (село)|Лужане]], у место Сретња, долини реке Зете. Легенда каже да су Мрдаци у [[Лужани (село)|Лужане]] стигли са својим зетом Бијелим Павлом<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 34.</ref>. Наиме, према легенди Мрдаци су пријатељовали преко одива са албанским племенима из [[Дукађин]]а - Краснићима и Гашанима. Један од тих Дукађинаца некакав Лека, оженио се неком Мрдаковом и легенда каже да су неки од њих постали [[Бјелопавлићи]]. Легенда казује да су Мрдаци у то време потпадали под папски закон и били католици, али да су славили православни Божић<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 47.</ref>.
▲После разуре Мрдака у [[Лужани (село)|Лужанима]], један део Мрдака се сели у Брскут, из Брскута у Пелев Бријег, а одатле у [[Кучи|Куче]] , код својих рођака Радевића и стапају се са њима. Други део Мрдака сели се из [[Лужани (село)|Лужана]] у [[Херцеговина|Херцеговину]] на планину Голију, место Ђед, где ће се прозвати прво Вишњићи, па Ђедовићи, Ћеранићи, Голијани и Мрдаковићи. Овај огранак Мрдака променио је славу да славе св. Јована. Последња породица Мрдака из [[Лужани (село)|Лужана]] у месту Јеленак иселила се у [[Лика|Лику]]<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 38,39. и 40.</ref>.
Покрет Мрдака из [[Кучи|Куча]] за [[Морача (племе)|Морачу]], односно за [[Ровчани|Ровца]] и [[Вранеш]], десио се по причи у време [[Селим I|Селима I Храброг]]. Први предак Мрдака после кога Мрдаци прате у континуитету линију својих отаца је Манојло, који је имао синове Рада и Живка. Иза Рада је остао Петар Радевић Мрдак. Петар је био ожењен Маром (Мрдом) Булатовић из Мораче. Имао је синове Јована и Пеја. Пеја су убили бјелопољски [[Турци]] из освете када је био дечак. Мара Булатовић је успела да спасе другог сина Јована. Када је била на самрти рекла му је да је његово право презиме Мрдак и испричала му је предање о Брајилу Маричићу Мрдаку. Јован је узео своје старо презиме Мрдак, а одбацио презиме Радевић. Имао је четири сина од кога воде порекло сви Мрдаци, а то су: Петар, Павле, Тодор и Манојло (Мића)<ref>Раде Мрдак–Колибар, Братство Мрдак – Мрдаковић, Предање о постанку и развоју,Подгорица 2001.године, стр. 46,76. и 77.</ref>. Петар Радевић Мрдак се преселио у долину Вранеш у 16. веку. Његови унуци учествују у борбама [[Кучи|Куча]] против [[Турци|Турака]] у ускочкој чети.
Мрдаци се из Вранешке долине насељавају у [[Премћани|Премћане]]. У
== Друге теорије о настанку презимена Мрдак ==
|