Краљевина Угарска (1526—1867) — разлика између измена

'''Краљевина Угарска''' ({{јез-лат|Regnum Hungariae}}, {{јез-нем|Königreich Ungarn}}, {{јез-мађ|Magyar Királyság}}) је у раздобљу од [[1526]]. до [[1867]]. године била саставни део [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], односно [[Аустријско царство|Аустријског царства]] (након 1804. године). Овај период у историји Угарске започео је након [[Мохачка битка|Мохачке битке]] (1526),{{sfn|Рокаи|2002|p=}} а трајао је све до склапања [[Аустроугарска нагодба|Аустро-угарске нагодбе]] (1867). Током овог раздобља, УгарарскомУгарском су владали [[списак угарских владара|краљеви]] из династије [[Хабзбурзи|Хабзбурга]]. У првом делу овог периода, односно током већег дела 16. и 17. века, многа подручја Краљевине Угарске била су под [[Османско царство|турском]] влашћу, а у то време су посебан положај стекле [[Кнежевина Трансилванија]] и [[Горња Угарска]]. Током 18. века, након протеривања Турака, хабзбуршке власти су спровеле низ политичко-административних и друштвено-економских реформи, чиме је у Угарској створена централизована земаљска администрација. Крајем 18. и током прве половине 19. века, угарски политички прваци су повели борбу за стицање веће самоуправе у однос на Беч, што је на крају довело до избијања [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] (1848-1849). Иако је била угушена силом, мађарска побуна је означила прекретницу у борби за стицање земаљске самоуправе, што је и остварено 1867. године, склапањем аустро-угарске нагодбе.