Историја Лужичких Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 240:
|bgcolor = #eee9d9
}}
Подручје, насељено Лужичким Србима, у изворима је познато на латинском као ''-{Vandalia}-'' (''-{Wendenland}-''){{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=146}} или ређе — ''-{Sorabia}-'' (последњи израз у језичком погледу је потпуно идентичан појму ''-{Serby}-''{{напомена|У преводу из горњолужичкосрпског — „лужичкосрпски крај”, види: ''Hornjoserbsko-ruski słownik'' (1974). [[Budyšin]]: [[Домовина (издавачко предузеће)|Domowina]], стр. 465.}}, којим Лужички Срби у то време су означавали своје подручје). Величина краја ''-{Sorabia}-'' 1550. године је приказана на карти [[Рихард Андре|Р. Андреа]]
Током ширења [[Протестантска реформација|реформације]] у немачким земљама већина Лужичких Срба прихватила је лутеранску евангелистичку веру. Католицизам се сачувао само на земљама које су припадале саборној [[Црква светог Петра (Бауцен)|цркви Светог Петра]] у Будишину и манастирима у Горњој Лужици.{{sfn|Лаптева|p =4}} [[Мартин Лутер|М. Лутер]] 1511. године коначно се настанио близу Лужице, у [[Витенберг]]у — граду који, према сведочанству самог Лутера, био је „словенска земља”.{{sfn|Гугнин|1997|p =19}} У Лужици Лутерово учење су усрдно ширили лужичкосрпски свештеници [[Јохан Брисман|Ј. Брисман]] из Котбуса и [[Павол Босак|П. Босак]] из [[Гроспоствиц]]а.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =46}} Гроспоствиц баш је била прва српска парохија која је прихватила нову веру.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =49}} У Каменцу ново учење су почели да проповедају 1527. године.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =54}} У [[Радибор]]у, где се становништво противило увођењу лутеранске вере грофовима Минквиц и Хаугвиц, религиозни сукоби су трајали стотину година (1575—1675).{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =55}}
| |||