Под притиском слободних Дачана и [[Готи|Гота]], римске се легије повлаче из Дације између [[271]]. и [[275]]. Научници се споре око тога да ли данашњи [[Румуни]] потомци оних који су заједно с римским легијама напустили ово подручје и населили се јужно од [[Дунав]]а или пак оних који су одлучили да остану.
Због своје земљописнегеографске изолованости, румунски језик је веројатновероватно био први који се одвојио од осталих говора вулгарног латинског, а због истог разлога, све до модерног доба, није долазио у контакт с осталим [[романски језици|романским језицима]]. Тако данас румунски језик, за разлику од других романских језика, чува неке од старих латинских граматичких облика попут средњег рода или падежа којих је у румунском, од латинских 6, преостало 3 ([[номинатив]]-[[акузатив]], [[генитив]]-[[датив]] и [[вокатив]]).
Верује се да су се сви дијалекти румунског ујединили у заједнички румунски језик између 7. и 10. века. У то је време на подручју Румуније врло јак [[Византијско царство|византијски]] утицај, а на румунски језик снажно утичу [[славенскисловенски језици]] што се осећа до данас. [[Аромунски језик]], напротив, има далеко мање славенскихсловенских елемената, а снажнији су [[Грчки језик|грчки]]. С друге стране, [[дијалект]]алне разлике међу румунским говорима готово да и не постоје; Румуни из Војводине говори готово идентичним језиком као онај из Молдавије, а то сведочи о релативно касној сеоби романофоног становништва на север (североисток).
