Краљевина Србија (1217—1345) — разлика између измена

нема резимеа измене
| Премијер =
| Ера = [[средњи век]]
| Година_почетак = [[1217]]. или [[1219]]
| Година_крај = [[1346]].
| Статус = бивша држава
| Догађај1 = [[4. јануар]] [[1217]]. или [[Божић]] [[1219]].{{sfn|Логос|2017|p=160-168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и треће мишљење да је било само једно крунисање вероватно на Божић 1219. године, или најкасније почетком 1220}}
| Догађај1 = [[4. јануар]] [[1217]].
| Датум_догађај1 = [[крунисање]] [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] за [[краљ]]а
| Догађај2 = [[16. април]] [[1346]].
 
{{Историје|Србије|Косова и Метохије|Црне Горе|Републике Македоније|Босне и Херцеговине|Републике Српске}}
'''Краљевина Србија''' у [[средњи век|средњем веку]] је име који се користи у [[Историја|историјској науци]] и за [[Срби|српску]] [[Феудализам|феудалну]] [[држава|државу]] [[Рашка|Рашку]] која је под [[Стефан Првовенчани|Стефаном Првовенчаним]] ([[велики жупан]] 1196—1217од 1196 до 1217. (или 1219-20), а [[краљ]] од 1217. (или од 1219-20)—1227. до 1227. или 1228) проглашена за краљевину [[1217]]. године, или [[1219]]. године.{{sfn|Логос|2017|p=160-1220168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и тотреће мишљење да је било само једно крунисање вероватно на Божић 1219. године, или најкасније почетком 1220}} Србија је остала краљевина до [[16. април]]а [[1346]]. године, када је за владавине [[Стефан Душан|Стефана Душана]] (краљ 1331—1346, [[цар]] 1346—1355) уздигнута на ранг [[царевина|царевине]] односно постала [[Српско царство]].{{Напомена|Формално Крањевина Србија није нестала 1346. На Ускрс 16. априла 1346. године Стефан Урош IV Душан био је свечано крунисан за цара Срба и Грка у Скопљу. Истовремено његов син Стефан Урош V крунисан је за краља Србије. Од тада, само у замисли држава Немањића се делила на Царство Срба и Грка, или земље са византијским (ромејским) државно-правним наслеђем и Краљевину Србију, или земље пре освајања Стефана Уроша II Милутина. У стварности десетогодишњи краљ Урош V није могао ничим управљати, све важније одлуке у држави морао је донети, или одобрити цар Душан у договору са најважнијим представницима властеле.}}
 
== Историја ==
Србија (која је уобичајено називана Рашка од стране странаца, али и владара западне српске средњовековне државе Босне) у другој половини 12. века била је [[Велики жупан|велика жупанија]] у којој је власт имао [[Стефан Немања]] оснивач династије [[Немањићи|Немањића]]. [[Стефан Немања]] на сабору у [[Стари Рас|Расу]] [[25. март]]а [[1196]]. године престо је оставио свом истоименом сину, који је познат као [[Стефан Првовенчани]].{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као [[Стефан Немања|„Симеон Немања Први“]] и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. [[Стефан|„Стефан“]] је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.}} Одрекавши се власти замонашио се у манастиру [[Студеница (манастир)|Студеница]] и узео име Симеон. Опис смене на престолу оставио је [[Свети Сава|Сава I Немањић]] у [[Студенички типик|Студеничком типику]]: „... изабра племенитог и драгог сина [[Стефан Првовенчани|Стефана Немању]], зета [[Бог]]ом венчанога [[Алексије III Анђел|кир-Алексија]], цара грчкога, …“{{sfn|Павловић|1970|p=51-52. Сава очигледно пише о Стефану Немањи II}}
 
Титулу великог жупана Србије Првовенчани је носио до 1217. или [[1219]]. године.{{sfn|Логос|2017|p=160-168 са напоменом 818}} Јачање утицаја [[Млетачка република|Венецијанске републике]] и римокатоличког запада навеле су Првовенчаног да од [[Папа Хонорије III|папе Хонорија]] затражи краљевску круну око 1200. године. Истовремено, од папе Иноћентија III краљевску круну је тражио и управник зете и самозвани краљ [[Вукан Немањић|Вукан]], који је из неких разлога писао да је родбински повезан са новим папом. Поред краљевске круне, Вукан је желео да обезбеди и јачање [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]], која је основана 1089. године од стране [[дукља]]нског владара [[Константин Бодин|Константина Бодина]] из династије [[Војислављевић]], а укинута је 1143. године. Између браће Првовенчаног и Вукана, Иноћентије III је подржавао више Вукана и обновио Барску надбискупију, која је на Латеранском сабору из 1215. године стекла јурисдикцију над свим римокатоличким епископијама унутар Србије Немањића{{sfn|ИСН|1999|pp=263-273, 297-9}}.
 
=== Стефан Првовенчани ===
На основу та два латинска извора (које су написали Андрија Дандоло у 14. веку и Архиђакон Тома Сплићанин из друге половине 13. века) већи део српских историчара пише да је крунисање Првовенчаног било 1217. године.{{sfnm|1a1=Мишић|1a2=Радић|1y=2016|1p=89}}
 
Два писана извора настала међу Србима су према времену настанка ближи времену крунисања Првовенчаног и можда поузданији. Средином 13. века јеромонах [[Доментијан|Доментијан Хиландарац]] у [[Житије Светог Саве (Доментијан)|Житију Светог Саве]] оставио је најдетаљнији опис крунисања Првовенчамог. Према Доментијану, као српски архиепископ [[Свети Сава|Сава I Немањић]] “И опет изабравши од својих ученика … епископа Методија ... посла га у Рим … И написавши посланицу … папи ... молио је да му пошаље ... благословени венац, да венча свог брата на краљевство по првом отачаству краљевства њиховог, у коме се и отац њихов роди … у месту званом Диоклитија, које се зове велико краљевство од почетка ... пренесен би благословени венац у отачаство његово ... Призвавши благоверног брата свога, превеликог жупана кир Стефана, у велику архиепископију звану Жи(т)чу … преосвећени кир Сава сатвори по обичају свеноћно стојање … и после ... исхода свете литургије, узевши свети венац у великом светилишту, венча благоверног брата свога, и помаза га Духом светим на краљевство да се зове самодржавни господин кир Стефан краљ свих српских и поморских земаља”{{sfn|Павловић|1970|p=226-227}} На основу уверљивог описа крунисања Првовенчаног, који је оставио Доментијан Хиландарац, ученик Саве I Немањића, настало је мишљење poпо коме је [[Стефан Првовенчани|Првовенчани]] [[крунисање|крунисан]] од стране [[архиепископ]]а [[Свети Сава|Саве I]] на [[Божић]] [[1219]]. године,{{sfn|Логос|2017|p=160-168 почеткомса 1220.напоменом године,818}} Неки су писали да је крунисање илибило у мају 1221. године онако како је то описао Доментијан Хиландарац.{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} Доментијановом опису је сличан и опис који је оставио после [[Теодосије Хиландарац]].
 
Пре круницања титула Првовенчаног гласила је „велики жупан Стефан, намесник господин све Српске земље“. Оваква титула забележена је у [[Хиландарска повеља|Хиландарској повељи]] из 1200. године којом је Стефан потврдио повластице које је [[Хиландар|манастиру]] дао његов отац. Након крунисања, Стефан је издао повељу манастиру [[Жича (манастир)|Жичи]] (1217). У њој његова титулатура гласи: Стефан, по милости Божјој, венчани краљ и самодржац све Српске земље и Поморја“.
!style=background:#dfdead;| Слика
|-
| [[Немањићи]] || [[Стефан Првовенчани]] || 1217—12281217. или 1219—1228. || Син [[Стефан Немања|Стефана Немање]]. До 1217. или 1219. године носио титулу [[Велики жупан|великог жупана]]. Краљевску титулу добио од [[Папа Хонорије III|папе Хонорија]]. Пред крај живота се замонашио. Умро је као монах Симон. Подигао је манастир [[Жича (манастир)|Жичу]]. || [[Датотека:Stefan the First-Crowned, fresco from Mileševa.jpg|100п|Стефан Првовенчани]]
|-
| Немањићи || [[Стефан Радослав]]|| 1228—1234. || Најстарији син Стефана Првовенчаног. Био је зет цара [[Теодор Анђел Дука Комнин|Теодора]]. У спољној политици ослањао се на [[Епирска деспотовина|Епирску деспотовину]] те је њен пораз у [[Битка на Клокотници|бици на Клокотници]] означио и крај Радославове владавине. ||[[Датотека:Stefanradoslav.jpg|110п|Стефан Радослав]]
* {{Cite book|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|chapter=Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства|title=Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова|year=2011|location=Беране|publisher=Епископија будимљанско-никшићка|pages=79-93}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ|pages=291-294}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Логос| first = Александар А.| title = Историја Срба I| location = Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 | url = http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
{{refend}}
 
368

измена