Божидар Панић — разлика између измена

ПанићБожидар потиче из српске породице Дунавске клисуре, где су његови преци вековима живели. Деда Божидар земљорадник и баба Клара Панић су депортовани 18. јуна 1951. године као непријатељи државе, у Бараган.<ref>http://www.procesulcomunismului.com/marturii/fonduri/ioanitoiu/dictionar_pq/docs/dictionar_p_28-44.pdf</ref> Породица па и унук Божидар су се прикључили наредне 1952. године. Божидар је након похађања основне школе у родном месту (1948-1952), а наставио у Барагану у месту [[Валеа Виилор]], где су живели до 1955. године. Матурирао 1960. године у темишварској средњој школи број 8, где је пратио наставу на српском језику. Дипломирао је 1965. године на Електротехничком факултету Политехничког института у Темишвару.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 4/2006.</ref> Током радног века радио је од 1965. године као инжињер електротехнике у фабрици вагона у Араду, где је убрзо по доласку премештен у Институт за пројектовање вагона. Познат је као један од главних пројектаната Сименсових нископодних трамваја,<ref>"Наша реч", Темишвар 1430/21. јул 2017.</ref> који су се ту израђивали намењени за Арад, и друге румунске градове. У тој фабрици је дочекао пензију (2004), па и остао због деликатности посла и након тога још извесно време да ради. По пензионисању остао да живи са породицом у Араду, и још активније укључио у друштвени живот тамошњих Срба; наставио са плодним истраживањима и писањем.