Српски грађански законик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
допуна |
Сређивање текста. |
||
Ред 19:
Због непостојања одређених услова као што су општа неписменост народа, непостојања правне науке, законодавне и судске праксе и других прошло је много времена до доношења законика.
Несклон издавању закона, али због све већег народног незадовољства и новонасталих прилика у земљи, [[Милош Обреновић|кнез Милош Обреновић]]кнез у пролеће [[1829]]. године именује чланове тзв. Законодателне комисије са задатком да израде законик грађанског права. Чланове те и оних комисија које су биле формиране после ње чинили су угледни и образовани људи оног времена,који нису имали правничко образовање. Међу њима су били учитељ [[Георгије Захаријадес|Георгије Захаријадес]] коме је кнез Милош дао задатак да преведе са немачког један део [[Наполеонов кодекс|Code civil-а]], а поред њега ту су били и [[Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]], [[Димитрије Давидовић|Димитрије Давидовић]] и многи други. Рад комисије се сводио на превод страних закона, чија садржина није одговарала тадашњим потребама и околностима у Србији. После тога рад на изради законика је стопиран на неко време. 1834. године је он обновљен, али безуспешно.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 163-164</ref> Због недостатка стручног знања из области права, ниједна комисија није успела да одговори на кнежев захтев. Чак су избегавали тај посао, јер су у њега невољно ушли свесни своје нестручности за овакав подухват.
Кнез Милош потом израду законика поверава угледном правнику и књижевнику [[Јован Хаџић|Јовану Хаџићу]] и градоначелнику Земуна [[Василије Лазаревић|Василију Лазаревићу]].
Кнез им даје налог да сачине један кратак зборник грађанског права по узору на аустријски, заснован на српском обичајном праву, који ће бити јасан и разумљив свакоме. Дошавши у Србију [[1837]]. године Хаџић и Лазаревић су међу собом поделили посао, тако што је Хаџић требало да уради грађански законик, а Лазаревић да ради на кривичном и процесном законику. Њих двојица су по доласку у Србију одмах прегледали дотадашњу грађу која је прикупљена за израду законика и поднели су о томе извештај кнезу. Указали су тада на недоследно схватање својине, као и на неправичност искључивања женске деце из наследног реда.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 164</ref> Међутим, Лазаревић убрзо умире, па је Хаџић морао да преузме и његов део посла.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 141</ref>
Узевши активног учешћа у уставним борбама, [[Јован Хаџић|Хаџић]] је прекинуо рад на изради законика, који је наставио после завршетка истих и одласка [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]] са власти. Хаџићев нацрт прегледала је комисија која је формирана при Савету и уз мање измене, [[Александар Карађорђевић (кнез)|кнез Александар]] и Државни савет су га одобрили. Законик је проглашен на празник [[Благовести|Благовести]] [[1844]]. године.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 164</ref>
Линија 33 ⟶ 32:
Међу првим критичарима Законика били су српски правник из Мађарске [[Павле Шероглић|Павле Шероглић]]<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=21 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}} стр. 16</ref>, угледни професор права [[Димитрије Матић|Димитрије Матић]], [[Глигорије Гига Гершић|Глигорије Гига Гершић]], а први озбиљан ударац задао је [[Никола Крстић (историчар)|Никола Крстић]], који је утицао да Министарство правде покрене поступак ревизије Законика 1872. године.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=21 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}} стр. 17</ref> Иако је Крстић направио нацрт нове грађанске кодификације, Државни савет је донео одлуку да су довољне само измене и допуне Законика.
Крајем 19. и почетком 20. века је био најжешћи талас критике СГЗ-а, који је оставио дубоке трагове. Критиковали су га најеминентнији српски правници – [[Андра Ђорђевић|Андра Ђорђевић]], [[Драгољуб Аранђеловић|професор Драгољуб Аранђеловић]], који је уједно и превео Аустријски грађански законик на српски. Он је најжешће критиковао Хаџића и његово дело, наводећи да у Србији никада није донет гори законик од СГЗ-а. Професор Аранђеловић је покренуо иницијативу за доношење новог Грађанског законика.<ref>{{cite book |last1=Орлић |first1=Др Миодраг |title=Српски грађански законик - 170; ПОКУШАЈИ ДА СЕ ДОНЕСЕ НОВИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=21 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}} стр. 460-463</ref>
Критике је упутио и Живојин Перић, који се залагао за нову кодификацију. Перић је као и Слободан Јовановић истицао да је СГЗ скраћена верзија Аустријског грађанског законика.
Сви они сматрали су да овај Законик не одговара потребама српског народа и тренутним приликама у Србији. Критике на рачун Хаџића и његовог законика су остале до данас. Највише замерки односи се на то да је он допринео распаду породичне задруге, да је ускратио наследна права ћерке, ограничио пословну способност жена, итд. Замерали су му што је запоставио народне обичаје. Критичари овог Законика истицали су и то да је СГЗ копија и скраћена верзија Аустријског грађанског законика из 1811. године по чијем узору је донет.
СГЗ је после 60-так година од доношења био превазиђен новонасталим приликама у земљи и развојем друштва, као и појавом нових модерних грађанских кодификација широм света.
| |||