Српски грађански законик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Сређивање текста. |
Написан увод, садржина и значај законика, исправљене граматичке грешке, додате референце и литература. |
||
Ред 21:
Несклон издавању закона, али због све већег народног незадовољства и новонасталих прилика у земљи, [[Милош Обреновић|кнез Милош Обреновић]]кнез у пролеће [[1829]]. године именује чланове тзв. Законодателне комисије са задатком да израде законик грађанског права. Чланове те и оних комисија које су биле формиране после ње чинили су угледни и образовани људи оног времена,који нису имали правничко образовање. Међу њима су били учитељ [[Георгије Захаријадес|Георгије Захаријадес]] коме је кнез Милош дао задатак да преведе са немачког један део [[Наполеонов кодекс|Code civil-а]], а поред њега ту су били и [[Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]], [[Димитрије Давидовић|Димитрије Давидовић]] и многи други. Рад комисије се сводио на превод страних закона, чија садржина није одговарала тадашњим потребама и околностима у Србији. После тога рад на изради законика је стопиран на неко време. 1834. године је он обновљен, али безуспешно.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 163-164</ref> Због недостатка стручног знања из области права, ниједна комисија није успела да одговори на кнежев захтев. Чак су избегавали тај посао, јер су у њега невољно ушли свесни своје нестручности за овакав подухват.
Кнез Милош потом израду законика поверава угледном правнику и књижевнику [[Јован Хаџић|Јовану Хаџићу]] и градоначелнику Земуна [[Василије Лазаревић|Василију Лазаревићу]].<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 140-141</ref>
Кнез им даје налог да сачине један кратак зборник грађанског права по узору на аустријски, заснован на српском обичајном праву, који ће бити јасан и разумљив свакоме. Дошавши у Србију [[1837]]. године Хаџић и Лазаревић су међу собом поделили посао, тако што је Хаџић требало да уради грађански законик, а Лазаревић да ради на кривичном и процесном законику. Њих двојица су по доласку у Србију одмах прегледали дотадашњу грађу која је прикупљена за израду законика и поднели су о томе извештај кнезу. Указали су тада на недоследно схватање својине, као и на неправичност искључивања женске деце из наследног реда.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 164</ref> Међутим, Лазаревић убрзо умире, па је Хаџић морао да преузме и његов део посла.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 141</ref>
Ред 28:
Иако је донет на иницијативу кнеза Милоша, овај Законик је изнуђен од стране народа који је био незадовољан Милошевом самовољом.
Одмах по доношењу Српски грађански законик је био оштро критикован и оспораван.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=16 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref> Ставови његових критичара су углавном негативни, а има и оних омаловажавајућих. Неки од критичара говоре за Хаџића да је обичан преписивач, што није тачно с обзиром да је за овакав подухват било неопходно добро правничко образовање и расуђивање, јер је било тешко прилагодити норме неразвијеној правној терминологији у Србији. Аустријски грађански законик је развијенији и старији у односу на Српски грађански законик, а СГЗ заостаје и за [[Општи имовински законик за Црну Гору|Општим имовинским закоником за Црну Гору из 1888. године]] који је саставио [[Валтазар Богишић|Валтазар Богишић]].<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 165</ref>
Међу првим критичарима Законика били су српски правник из Мађарске [[Павле Шероглић|Павле Шероглић]]<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=
Крајем 19. и почетком 20. века је био најжешћи талас критике СГЗ-а, који је оставио дубоке трагове. Критиковали су га најеминентнији српски правници – [[Андра Ђорђевић|Андра Ђорђевић]], [[Драгољуб Аранђеловић|професор Драгољуб Аранђеловић]], који је уједно и превео Аустријски грађански законик на српски. Он је најжешће критиковао Хаџића и његово дело, наводећи да у Србији никада није донет гори законик од СГЗ-а. Професор Аранђеловић је покренуо иницијативу за доношење новог Грађанског законика.<ref>{{cite book |last1=Орлић |first1=Др Миодраг |title=Српски грађански законик - 170; ПОКУШАЈИ ДА СЕ ДОНЕСЕ НОВИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд
Критике је упутио и [[Живојин Перић|Живојин Перић]], који се залагао за нову кодификацију. Перић је као и [[Слободан Јовановић|Живојин Перић]] истицао да је СГЗ скраћена верзија Аустријског грађанског законика.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=19 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
Сви они сматрали су да овај Законик не одговара потребама српског народа и тренутним приликама у Србији. Критике на рачун Хаџића и његовог законика су остале до данас. Највише замерки односи се на то да је он допринео распаду [[Задруга|породичне задруге]], да је ускратио наследна права ћерке, ограничио пословну способност жена, итд. Замерали су му што је запоставио народне обичаје. Критичари овог Законика истицали су и то да је
СГЗ је после 60-так година од доношења био превазиђен новонасталим приликама у земљи и развојем друштва, као и појавом нових модерних грађанских кодификација широм света.
==Садржина Законика==
У овом Законику је прихваћен институционални систем поделе грађанског права. Виде се одступања у односу на изворник. Норме СГЗ-а су другачије распоређене и поједностављене, у односу на исте или сличне норме које садржи Аустријски грађански законик. Ова два законика се разликују и по спољашњем изгледу, па се може закључити да Српски грађански законик није копирана аустријска кодификација грађанског права, већ оригинална творевина, која је урађена по узору на њега.
950 чланова СГЗ-а разврстано је у увод и три дела.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 165</ref>
Садржао је : лична права, стварно, облигационо, брачно, породично и наследно право.
У односу на Аустријски грађански законик Хаџић уноси на самом почетку норме засноване на „правди и правици“, које се знатно разликују од свог узора, па тако СГЗ почиње са 35 чланова, док АГЗ почиње са само 14 чланова.
Уводне норме Српског грађанског законика можемо поделити у два одељка:
1) А одељак који чине првих 14 чланова, а који се подударају са уводним члановима Аустријског грађанског законика и француским Code civilе,
2) Б одељак, од 15-35 члана, који је оригинална српска творевина, а говори о „праву и правди“, овај одељак има обележја декларације о правима и слободама<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=23-24 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
СГЗ у свом другом одељку увода афирмише либерална начела и вредности, што није било својствено тадашњим грађанским кодификацијама. На тај начин ове норме иако у начелу говоре о грађанском праву, у ствари допуњују уставне норме [[Устав Србије из 1838. године|Турског устава из 1838. године]], у коме оне нису биле заступљене. Тако он садржи и елементе уставног карактера. <ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=24 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
Његове уводне одредбе се разликују од његовог узора и по снажном ослонцу на обичајно правом.
'''У првом делу''' су одредбе о личним правима, прописи брачног и породичног права (утврђује права и дужности родитеља и деце, предвиђа само црквени брак, ограничава пословну способност жена, итд.)
'''Други део''' садржи одредбе стварног права. Ове одредбе дају праву својине карактер потпуног, апсолутног и неограниченог права.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 165-166</ref> Такође садржи и прописе наследног права. Норме о тестаменту и питањима тестаментарног наслеђивања смешта у више глава и у оквиру њих убацује и главу која се бави уређењем односа у породичној задрузи.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=25 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref> А у посебном одељку овог дела налазе се и прописи из облигационог права.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 166</ref>
'''Трећи део Законика''' говори о јемству, залози, измени, утврђивању и престанку права и обавеза, а садржи и прописе о застарелости.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 166</ref>
Хаџић је неке чланове скратио, али је додао и нове. Он детаљно регулише [[Задруга|породичну задругу]] (507-529 чл.), као и стицање својине на дивљим животињама, честе случајеве закупа одређених ствари и сличне ситуације које нису предвиђене у аустријској кодификацији.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=22 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
СГЗ је по свом обиму за трећину краћи од АГЗ-а (који има 1502 члана).
Разликује се и начин формулисања правних норми. У Аустријском грађанском законику су норме кратке и концизне, а у СГЗ-у су оне више описне како би биле јасније просечном човеку.
За разлику од аустријске кодификације која допушта примену обичајног права само у случајевима када је то законом прописано, Српски грађански законик предвиђа да у случају правних празнина важи [[Обичајно право|обичајно право]].
Иако је за основу имао [[Општи грађански законик|Аустријски грађански законик]], у Српском грађанском законику се види утицај како српског обичајног права, тако и римског права, Француског грађанског законика из 1804. године ([[Наполеонов кодекс|Code civile]]), црквеног и [[шеријат|шеријатског (османског) права]].<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 141</ref>
Један део норми француског Грађанског законика доспева у Српски грађански законик преко аустријске кодификације, упркос чињеници да су Хаџић и Лазаревић у писму кнезу Милошу, после неуспелог покушаја Георгија Захаријадеса да начини законик по угледу на француски, навели да се Code civile није адекватан узор.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=26-27 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
1864. године путем амандмана, под утицајем Рајка Лешјанина и других младих правника који су студирали у Паризу, СГЗ доживљава директан утицај француског права.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=28 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
Поред тога Законик се ослања и на [[римско право|римско право]], које је путем црквеног права доспело у [[Српско средњовековно право|правни систем средњовековне српске државе]], а које се и даље примењивало под туђинском влашћу. Неке норме које се ослањају на римско право су директно доспеле у СГЗ преко аустријске кодификације грађанског права, као што је на пример уговор о поклону у оквиру облигационог права.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=28-29 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
Видљив је утицај црквеног права на Српски грађански законик, највише у области брачног и породичног права. Хаџић се у члановима 93 и 94. позива на [[Законоправило|Номоканон Светог Саве]] из [[1219]]. године.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=34 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref> Он предвиђа предбрачни испит кога нема у АГЗ-у, регулише правни статус кумства и побратимства, а у случају развода надлежан је црквени суд. Све ово чини га различитим од свог узора.
С обзиром на време проведено под турском влашћу, уочљив је и утицај [[шеријат|шеријатског (османског) права]] на Законик. Оно се највише огледа у правној терминологији. Тако су неки шеријатски правни термини ушли у српску кодификацију попут својине на непокретностима, установа тапије и „аманета“, право прече куповине, установа својинског права миљак (од шеријатског мулк), који је био један вид приватне својине на непокретностима, итд. Бројне су и терминолошке позајмице из турског језика попут кирије, хасна (камата), еспап (трговачка марка) и других.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=37 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
Српски грађански законик има специфичну терминологију и језик. Хаџић је критикован због неадекватне правне терминологије коју је користио у Српском грађанском законику. Он диспозицију правне норме не дефинише у трећем лицу једнине што је уобичајено за друге законике, већ у другом лицу једнине, а све то у циљу да би правну терминологију што више приближио народу. Користио је и термине из обичајног права, а уводи и латинске називе за неке правне институте у српску терминологију, користећи их упоредо са домаћим.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=39-40 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref> Како би обогатио српски правни речник често је користио синониме за поједине појмове и одељке (нпр. „О тестаменту или завештању“, „О остави или аманету“...). На овај начин он је модернизовао српску правну терминологију. Његов дескриптивни и казуистички приступ се разликовао од стила и језика на коме је писан Аустријски грађански законик.
Законик је уставно утемељен, јер га издаје књаз у сагласности са Државним саветом, а заснива се на Уставу.
Нејасноће и недоумице у примени Српског грађанског законика појавиле су се убрзо након његовог ступања на снагу, јер је он уређивао обимну и сложену правну материју. Због тога су његове одредбе биле тумачене, мењане и допуњаване различитим објашњењима и решењима. Међу најзначајније допуне и измене спадају:
1) измене и допуне из 1864. којима су уведене [[Paulijanska tužba|паулијанска тужба]] и краћи рок застаревања
2) измена из 1868. године којом је забрањено истраживање очинства (осим у случају отмице и силовања)
3) укинуте су одредбе о старатељству, а 1872. године је донет Закон о старатељству
4) изменама из 1911. године измењена је форма тестамента, којима су укинути алографски тестамент и усмени тестамент (осим у изузетним случајевима)<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 141-142</ref>
Крајем 19. и почетком 20. века јављају се захтеви за доношењем новог законика. 1908. године је основана комисија за писање новог грађанског законика по угледу на немачку кодификацију, која је свој нацрт предала Министарству правде, али он није озакоњен. Претпоставља се да је овај кодификаторски подухват обустављен због Првог светског рата.<ref>{{cite book |last1=Орлић |first1=Др Миодраг |title=Српски грађански законик - 170; ПОКУШАЈИ ДА СЕ ДОНЕСЕ НОВИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}} стр. 464</ref>
Безуспешан покушај доношења новог законика спроведен је и у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], јер је било немогуће уједначити грађанско право због разлика у правним системима држава које су ушле у састав краљевине.
Српски грађански законик у време свог доношења није важио на читавој територији [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] за све њене становнике.<ref>{{cite book |last1=Мирковић |first1=Др Зоран |title=Српски грађански законик - 170; УВОДНА ПРАВИЛА И УВОЂЕЊЕ У ЖИВОТ СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}} стр. 79-82</ref> [[Устав Србије из 1838. године|Турским уставом]] из 1838. године Кнежевина Србија добија законодавну, извршну и судску власт, тако се Законик примењивао само на српско становништво. Османско муслиманско становништво које је живело у Србији, Јевреји, Роми и сви поданици држава који су на основу тзв. система капитулација регулисале своје односе са Османском царевином били су изузети из српске јурисдикције, па се на њих нису примењивале норме Српског грађанског законика.<ref>{{cite book |last1=Мирковић |first1=Др Зоран |title=Српски грађански законик - 170; УВОДНА ПРАВИЛА И УВОЂЕЊЕ У ЖИВОТ СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}} стр. 79</ref>
Линија 61 ⟶ 114:
==== Својина ====
У Српском грађанском законику термин „Својина" има два значења. У првом, '''''ширем смислу''''', својина се поистовећује са имовином односно имањем. У том смислу се њоме означава све оно из чега се састоји привредни круг добара једног лица (не само телесне ствари, већ и сва права тог лица). У '''''ужем
Питање [[Pravo svojine|својине]] на [[Некретнина|некретнинама]] (
[[Хатишериф из 1833. године|Хатишерифом из 1833.]] укинут је феудализам, и османско становништво је коначно напустило Кнежевину Србију. Последица овог догађаја било је досељавање новог становништва који су претходно били насељени у околним крајевима. Они су почели да крче и заузимају земљу широм Кнежевине. Пошто је земља тада стицана најпре фактичким, а не правним путем, требало је уредити и обезбедити [[Pravo svojine|право својине]] на тој стеченој земљи.
Линија 75 ⟶ 128:
* од октобра 1833. године власници земље су постали и они који су држали земљу, а нису имали тапију. <ref>{{Cite book|title=Српска правна историја|last=Мирковић|first=проф. др. Зоран|publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет Центар за издаваштво и информисање.|year=2019|isbn=|location=Београд|pages=142 , 143}}</ref>
Са османског концепта (који је до тад важио) се прелази на римски концепт својине. Српски грађански законик је римско схватање својине изразио речима: ''"Све ствари, добра и права, која Србину принадлеже, јесу његова својина или
Као што видимо, у првој половини 19. века догађа се историјски преокрет којим је дојучерашњи кмет, који је у османском систему био само држалац земље, а на којој су својинска
'''У Српском грађанском законику су прописана својинска овлашћења на ствари:'''
Линија 100 ⟶ 153:
Државина се дефинише као правом призната „фактичка власт на ствари" и као таква, у Српском грађанском законику је представљала један од најконтроверзнијих института стварног права. Творац Законика, [[Јован Хаџић]], није се прославио у одредбама о државини (посебно о детенцији), ипак све одредбе о њој су биле од цивилизаторског значаја. Захваљујући тим одредбама институт државине је први пут узакоњен у српском праву. Неке од тих одредаба биле су боље од „непосредног узора“ – [[Аустријски грађански законик|Аустријског грађанског законика]], а одредбе о појмовном одређењу државине (експликацији фактичке власти на ствари), државини права и самопомоћи као средству државинске заштите, далеко надмашују важеће норме у српском стварноправном уређењу и могу бити узор будућем законодавцу. <ref>{{Cite book|title=Српски грађански законик - 170 година ( одељак: Државина према српском грађанском законику - 170 година касније)|last=Станимировић|first=др. Војислав|publisher=|year=2014|isbn=|location=Београд|pages=167.}}</ref>
Одредбе о државини у СГЗ-
Српски грађански законик је поред својине, усвојио и појам државине из [[Римско право|римског права]]. Једно лице може имати државину над неком ствари уколико ту ствар '''''држи''''' и '''''има вољу да је држи у своје име'''''. Оба услова су била неопходна, а уколико би један од њих фалио, државина би престајала.
[[Јован Хаџић|Јовану Хаџићу]], творцу СГЗ, је замерано то што је прописао заштиту само ''законитој државини'', односно оној која је стечена законским путем (уговором, наслеђем итд.). Критичари су му замерали јер је он овим решењем потпуно изједначио државину са својином и да није разумео да је државина фактичка власт на ствари коју правни поредак штити од узнемиравања, а да није конкретно право. Ипак, из самог Законика се јасно види да је Хаџић потпуно разумео улогу и дефиницију државине, разлог зашто је ускратио заштиту над незаконитој државини је због тога што је до ње
И поред тога што су систематика, редакција и обим регулисања државине у Српском грађанском законику генерално слабији у односу на његов „изворник“, Аустријски грађански законик, неке његове одредбе биле су корак испред чак и у односу на њега, а бројне боље од одредаба о државини у важећем српском праву. То се, пре свега, односи на експлицирање садржине државине (фактичке власти на ствари), државину права и право на заштиту државине. Законик је одиграо огромну улогу у успостављању државине као самосталног правног института у тек васкрслој српској држави након Другог устанка. Имајући ово у виду, не би било исправно рећи да су одредбе о државини, „једне од најслабијих места у (Српском грађанском) законику“ <ref>{{Cite book|title=Српски грађански законик - 170 година ( одељак: Државина према српском грађанском законику - 170 година касније)|last=Станимировић|first=др. Војислав|publisher=|year=2014|isbn=|location=
==== Земљишне књиге ====
Линија 139 ⟶ 192:
§ 507. ,,Задруга је онде, где је смеса заједничкога живота и имања свезом сродства или усвојењем по природи основана или утврђена. Задруга се зове кућа или кућа задружна за разлику од инокосне.<nowiki>''</nowiki> Истиче се да је за постојање породичне задруге неопходно је поседовати три елемента: [[Крвно сродство|крвно]] или грађанско сродство (у виду [[Усвaјaње|усвојења]] или побратимства), заједница имања (колективна својина) и заједница живота и рада.
§ 510. истиче да женска лица не могу бити чланови задруге („О задружном добру без
На први поглед, овакав вид породице помало подсећа барем у имовинско-правном смислу на римски патриа потестас ''(patria potestas)'', али са њим нема додирних тачака. Док је у Риму патер фамилиас има право да располаже целокупном имовином, поглавар задруге је само први међу једнакима и над задружном имовином није имао абусус (ab usus - право да се неком ствари располаже). Породична задруга је можда сличнија организовању породице у преддржавном периоду људске цивилизације.
Линија 425 ⟶ 478:
== Значај ==
И поред свих недостатака, Српски грађански законик је представљао значајан корак у успостављању законитости у новонасталој држави. Ослaњајући се на Аустријски грађански законик, наше право се повезало са римским правом. Исто тако, преко Аустријског грађанског законика, у српско право су ушле идеје природноправне школе које су за ондашњу Србију имале непроценњив значај:▼
Доношење Српског грађанског законика са историјског гледишта имало је велики значај за новонасталу [[Кнежевина Србија|Кнежевину Србију]]. Њиме је напуштено османско правно наслеђе<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=24 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>, а успостављен је друштвени и правни поредак заснован на личној слободи и приватној својини. Почела је интензивније да се развија правна свест, а започиње и културни препород друштва.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 142</ref>
* једнакост и равноправност субјеката▼
Кодификаторски подухват који је извео [[Јован Хаџић|Хаџић]] није био нимало лак посао, јер је требало саставити законик за слабије развијену средину и прилагодити га приликама и потребама тадашње српске државе. И поред бројних позајмица и сличности са [[Општи грађански законик|Аустријским грађанским закоником]] из 1811. године, ипак је Српски грађански законик делом и оригинална творевина једног интелигентног и образованог правника какав је био Јован Хаџић.
Неосноване су оптужбе да је он допринео распаду породичне задруге, јер је то био процес који се већ одвијао и пре његовог доласка у Србију. Такође му се не може приписати ни кривица за ускраћивање наследног права ћерки, јер се он изричито противио томе. Наиме, кнез је спровео анкету о наследном праву ћерки у којој је народ заузео јасан став да женска деца не треба да наслеђују. Зато се за норме које ускраћују права ћерки на наслеђе може речи да су биле одраз доминантног народног става.
Иако је окарактерисан као неко ко је само копирао и скратио аустријску грађанску кодификацију, ипак су се Хаџићево дело и новине које је он у њега унео у много чему разликовали од свог извора.
Отпор према Законику делом се може повезати и са Хаџићевом непопуларношћу у Србији због свог „пречанског“ порекла и његовим супротстављањем [[Вук Стефановић Караџић|Вуковој]] реформи језика.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=42 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>
▲
▲* једнакост и равноправност правних субјеката
* приватна својина
* слобода уговарања
* личне слободе.
Као и његов
== Литература ==
* Радмила Ковачевић Куштримовић, Мирослав Лазић, Увод у грађанско право, Ниш, 2008.
* {{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка| title = Правна историја српског народа|year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BA%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiAzK-3-JfpAhVvxaYKHd9wACEQ6wEIKTAA}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја|year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwi6jNzJ-5fpAhVuzqYKHcJJBwkQ6AEILDAB}}
* Мирослав Ђорђевић, ''Правни транспланти и Србијански грађански законик из 1844. Legal Transplants and Serbian Civil Code of 1844.'' Београд: Универзитет у Београду - Правни факултет (језик: српски).
*Мирковић, Зоран (2019). Српска правна историја (Треће изд.). Београд: Универзитет у Београду-Правни факултет
| |||