Српски грађански законик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 18:
Због непостојања одређених услова као што су општа неписменост народа, непостојања правне науке, законодавне и судске праксе и других прошло је много времена до доношења законика.
Несклон издавању закона, али због све већег народног незадовољства и новонасталих прилика у земљи, [[Милош Обреновић|кнез Милош Обреновић]] у пролеће [[1829]]. године именује чланове тзв. Законодателне комисије са задатком да израде законик грађанског права. Чланове те и оних комисија које су биле формиране после ње чинили су угледни и образовани људи оног времена, који нису имали правничко образовање. Међу њима су били учитељ [[Георгије Захаријадес|Георгије Захаријадес]] коме је кнез Милош дао задатак да преведе са немачког један део [[Наполеонов кодекс|Code civil-а]], а поред њега ту су били и [[Вук Стефановић Караџић|Вук Стефановић Караџић]], [[Димитрије Давидовић|Димитрије Давидовић]] и многи други. Рад комисије се сводио на превод страних закона, чија садржина није одговарала тадашњим потребама и околностима у Србији. После тога рад на изради законика је стопиран на неко време. 1834. године је он обновљен, али безуспешно.<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 163-164</ref> Због недостатка стручног знања из области права, ниједна комисија није успела да одговори на кнежев захтев. Чак су избегавали тај посао, јер су у њега невољно ушли свесни своје нестручности за овакав подухват.
Кнез Милош потом израду законика поверава угледном правнику и књижевнику [[Јован Хаџић|Јовану Хаџићу]] и градоначелнику Земуна [[Василије Лазаревић|Василију Лазаревићу]].<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Мирковић| first = Зоран|authorlink = Зоран Мирковић (правник)| title = Српска правна историја |year=2019| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=vlOxswEACAAJ&dq=srpska+pravna+istorija&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiC3p359a_pAhUMwqYKHdfVAyQQ6AEILDAB}} стр. 140-141</ref>
Ред 27:
Иако је донет на иницијативу кнеза Милоша, овај Законик је изнуђен од стране народа који је био незадовољан Милошевом самовољом.
Одмах по доношењу Српски грађански законик је био оштро критикован и оспораван.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=16 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref> Ставови његових критичара су углавном негативни, а има и оних омаловажавајућих. Неки од критичара говоре за Хаџића да је обичан преписивач, што није тачно с обзиром да је за овакав подухват било неопходно добро правничко образовање и расуђивање, јер је било тешко прилагодити правне норме неразвијеној правној терминологији у Србији. Аустријски грађански законик је развијенији и старији у односу на Српски грађански законик, а СГЗ заостаје и за [[Општи имовински законик за Црну Гору|Општим имовинским закоником за Црну Гору из 1888. године]] који је саставио [[Валтазар Богишић|Валтазар Богишић]].<ref>{{Cite book|ref=harv| last=Кркљуш| first = Љубомирка|authorlink = Љубомирка Кркљуш| title = Правна историја српског народа |year=2015| location = Београд| publisher = Правни факултет Универзитета у Београду| url = https://books.google.rs/books?id=4L76jwEACAAJ&dq=%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjj5PK0_q_pAhXHepoKHXPyD5AQ6AEIJjAA}} стр. 165</ref>
Међу првим критичарима Законика били су српски правник из Мађарске [[Павле Шероглић|Павле Шероглић]]<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=16 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref>, угледни професор права [[Димитрије Матић|Димитрије Матић]], [[Глигорије Гига Гершић|Глигорије Гига Гершић]], а први озбиљан ударац задао је [[Никола Крстић (историчар)|Никола Крстић]], који је утицао да Министарство правде покрене поступак ревизије Законика 1872. године.<ref>{{cite book |last1=Аврамовић |first1=Др Сима |title=Српски грађански законик - 170; СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК (1844) И ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ – КОПИЈА АУСТРИЈСКОГ УЗОРА ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА? |date=2014. |publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање |location=Београд |page=17 |url=http://www.ius.bg.ac.rs/drakitic/Srpski-gradjanski-zakonik_170-godina.pdf}}</ref> Иако је Крстић направио нацрт нове грађанске кодификације, Државни савет је донео одлуку да су довољне само измене и допуне Законика.
| |||