Википедија

Sekularnost — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{атеизам}}
'''Sekularnost''' ili '''sekularno uređenje''' je odvojenost [[država|države]] od bilo koje [[crkva|crkve]] i samim tim bilo koje [[religija|religije]].
 
[[File: Beirut_protest.jpg|thumb|rights|220px|Sekularni protest u [[Bejrut]]u, [[Liban]]]]
Sekularnost ne znači uništavanje ili zabrana religije već omogućava kompletnu slobodu religioznosti svim građanima ravnopravno, nezavisno od toga da li oni pripadaju većinskoj religiji ili ne.
 
'''Sekularnost''', '''svetovnost''' ili '''sekularno uređenje''' je uređenje zasnovano na odvojenosti verskih institucija i javnih institucija. Sekularnost je [[neutralnost]] javnih institucija po osnovu veroispovesti ili uverenja, a kojom se obezbeđuje puna ravnopravnost [[građanin|građana i građanki]] različitih veroispovesti ili uverenja u javnom prostoru, bez [[diskriminacija|diskriminacije]].<ref>''The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States'' (1992), Kermit D. Hall, Ed. pp. 717–26</ref>
U sekularnoj državi svi ljudi imaju pravo da praktikuju svoju religiju slobodno, međutim država i njene institucije su kompletno neutralne i ne smeju ni na koji način da favorizuju bilo koju religiju, bez obzira da li je ona većinska ili nije.
 
Sekularnost podrazumeva odsustvo službene religije, odnosno odsustvo bilo kog službenog stava po osnovu veroispovesti ili uverenja.
==Spoljašnje veze==
 
Sekularnost ne znači borbeno protivljenje religiji i verskim zajednicama ili suspendovanje religije i verskih zajednica, nego podrazumeva obezbeđivanje pune slobode veroispovesti ili uverenja svim građanima i građankama ravnopravno i bez diskriminacije, nezavisno od toga da li oni pripadaju većinskoj verskoj zajednici ili ne.<ref>{{cite web |title=Secular |url=https://www.etymonline.com/word/secular#etymonline_v_23091 |website=Online Etymology Dictionary}}</ref>{{sfn|Zuckerman|Shook|2017|pp=4–5 "The origin of the word “secular” is Latin: ‘saeculum’ typically meant a fixed period of time, an age, one hundred years or so (Feeney 2008: 145). The ‘saeculum’ was not defined in contrast to any sacred concerns, and had a freestanding usage in Latin."}}
 
U sekularnom uređenju javnih institucija svi građani i građanke imaju pravo da slobodno izražavaju svoju veroispovest ili uverenje. Međutim, javne institucije su potpuno neutralne po verskim pitanjima i ne smeju ni na koji način da favorizuju ili privileguju bilo koju versku zajednicu, bez obzira da li je neka verska zajednica većinska ili nije.<ref>{{cite web |title=Secular |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/secular |website=Merriam-Webster Dictionary}}</ref>
 
Zabranjena je diskriminacija po osnovu veroispovesti ili uverenja. A diskriminacijom po osnovu veroispovesti ili uverenja smatra se svako postupanje koje je suprotno načelu slobode veroispovesti ili uverenja, odnosno svako nejednako postupanje, pravljenje razlike ili dovođenje u nejednak položaj lica po osnovu veroispovesti ili uverenja, kao i pripadanja ili nepripadanja nekoj verskoj zajednici.
 
Verske zajednice deluju u skladu sa pravnim poretkom, javnim redom i moralom. Delovanje verskih zajednica ne sme biti usmereno protiv drugih verskih zajednica i veroispovesti ili uverenja, niti na štetu prava i sloboda građana i građanki drugih veroispovesti ili uverenja.
 
Javne institucije i verske zajednice treba da podstiču toleranciju, dijalog i poštovanje između vernika različitih verskih zajednica, kao i između vernika, [[agnosticizam|agnostika]] i [[ateizam|ateista]].
 
 
==Sekularnost i sloboda veroispovesti ili uverenja==
[[File:The universal declaration of human rights 10 December 1948.jpg|thumb|rights|220px|[[Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima]] garantuje slobodu veroispovesti ili uverenja]]
 
[[File: Eleanor_Roosevelt_UDHR.jpg|thumb|rights|200px|[[Elenor Ruzvelt]] drži Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima]]
 
[[File: Declaration_of_the_Rights_of_Man_and_of_the_Citizen_in_1789.jpg|thumb|rights|130px|[[Deklaracija o pravima čovjeka i građanina]] (1789) garantuje slobodu veroispovesti ili uverenja]]
 
Sloboda veroispovesti ili uverenja<ref>[http://hrlibrary.umn.edu/gencomm/hrcom22.htm Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (koje uključuje i slobodu pridržavanja uverenja)], Službeni komentar Komiteta za ljudska prava UN</ref><ref>[http://hrlibrary.umn.edu/edumat/studyguides/religion.html Prema najsavremenijim pravnim standardima se uobičajeno koristi pojam „sloboda veroispovesti ili uverenja“]</ref> je jedno od osnovnih [[ljudska prava|ljudskih prava]]. Na osnovu potvrđenih i objavljenih međunarodnih [[pravo|pravnih]] ugovora savremene zemlje utemeljene na predstavničkoj, parlamentarnoj [[demokratija|demokratiji]] u svojim ustavima garantuju [[sloboda|slobodu]] misli, savesti, veroispovesti ili uverenja, kao i sekularnost javnih institucija. Posebnim [[zakon]]ima se detaljno uređuju pitanja slobode misli, savesti, veroispovesti ili uverenja, te pravni položaj [[religija|verskih zajednica]] i načelo [[sekularizam|sekularnog uređenja]] javnih institucija.<ref>{{Cite web|url=https://www.religiousfreedominstitute.org/blog/what-in-the-world-is-religious-freedom|title=What in the World is Religious Freedom?|website=Religious Freedom Institute|language=en-US|access-date=2019-11-28}}</ref>
 
=== Sloboda veroispovesti ili uverenja ===
Svako ima pravo na slobodu veroispovesti ili uverenja.<ref>{{cite web|url=http://usinfo.state.gov/dd/eng_democracy_dialogues/religion/religion_essay.html|title=The Evolution of Religious Liberty as a Universal Human Right|accessdate=5 December 2006|last=Davis|first=Derek H.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080201105738/http://usinfo.state.gov/dd/eng_democracy_dialogues/religion/religion_essay.html|archivedate=1 February 2008}}</ref>
 
Sloboda veroispovesti ili uverenja štiti [[teizam|teistička]], [[neteizam|neteistička]] i [[ateizam|ateistička]] uverenja, kao i pravo da se ne izražava nijedna veroispovest ni uverenje.
 
Sloboda veroispovesti ili uverenja podrazumeva slobodu izbora da se ima ili nema, zadrži ili promeni veroispovest ili uverenje, pravo da se pojedinačno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno izražava veroispovest ili uverenje [[bogosluženje]]m, poučavanjem, praksom, [[obred]]ima ili na drugi način, slobodu da se učestvuje u [[vera|verskoj]] pouci i [[nastava|nastavi]], ili pouci odnosno nastavi koji odgovaraju nečijem uverenju, kao i pravo da se neguje i razvija verska [[tradicija]] ili tradicija u skladu sa nečijim uverenjem.
 
Sloboda izražavanja veroispovesti ili uverenja podleže samo onim ograničenjima, neophodnim u demokratskom društvu koja su u interesu javne bezbednosti, zaštite javnog poretka, [[zdravlje|zdravlja]] ili [[moral]]a ili zaštite prava i sloboda drugih.
 
=== Sloboda misli i savesti ===
Sloboda [[misao|misli]] je apsolutna i neprikosnovena.
 
Sloboda savesti podrazumeva i pravo pojedinca da odbije ispunjenje [[vojska|vojne]] ili druge obaveze koja uključuje upotrebu [[oružje|oružja]] (prigovor savesti).
 
=== Komentar Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija na član 18. ===
[[File: Unpicture.jpg|thumb|rights|220px|Generalna Skupština Ujedinjenih nacija]]
=== Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ===
'''Član 18.'''<ref>[https://www.un.org/en/universal-declaration-human-rights/ Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima]</ref> koji se odnosi na slobodu misli, savesti, veroispovesti ili uverenja:
 
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; to pravo uključuje slobodu promene veroispovesti ili uverenja te slobodu, pojedinačno ili u [[zajednica|zajednici]] sa drugima, javno ili privatno, izražavanja veroispovesti ili uverenja [[bogosluženje]]m, poučavanjem, praksom i [[obred]]ima.
 
=== Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima ===
'''Član 18.'''<ref>[https://www.ohchr.org/en/professionalinterest/pages/ccpr.aspx Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima]</ref> koji se odnosi na slobodu misli, savesti, veroispovesti ili uverenja:
 
1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. To pravo uključuje slobodu pridržavanja ili usvajanja veroispovesti ili uverenja po svom ličnom izboru, kao i slobodu, pojedinačno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno, izražavanja veroispovesti ili uverenja [[bogosluženje]]m, [[obred]]ima, praksom i poučavanjem.
 
2. Niko ne sme biti podvrgnut prinudi kojom bi se ugrozila njegova sloboda pridržavanja ili usvajanja veroispovesti ili uverenja po svom ličnom izboru.
 
3. Sloboda izražavanja veroispovesti ili uverenja može se podvrgnuti samo takvim ograničenjima koja su [[propis]]ana zakonom i koja su nužno potrebna radi zaštite javne bezbednosti, poretka, [[zdravlje|zdravlja]] ili [[moral]]a, ili osnovnih prava i sloboda drugih.
 
4. Države stranke ovoga Pakta se obavezuju da će poštovati slobodu [[roditelj]]a i, gde postoji takav slučaj, zakonskih [[staratelj]]a da svojoj [[dete|deci]] obezbede versko i moralno [[vaspitanje]] u skladu sa svojim ličnim uverenjima.
 
=== Opšti komentar<ref>[http://hrlibrary.umn.edu/gencomm/hrcom22.htm Opšti komentar br. 22 (48) na član 18.], Komentari Komiteta za ljudska prava UN</ref> br. 22 (48) na član 18. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ===
1. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti (koje uključuje i slobodu pridržavanja uverenja) u stavu 1 člana 18 dalekosežno je i duboko; obuhvata slobodu mišljenja o svim pitanjima, ličnih uverenja i posvećenosti veroispovesti ili uverenjima, izraženim pojedinačno ili u zajednici sa drugima. Komitet skreće pažnju [[država]]ma [[ugovor]]nicama na činjenicu da se sloboda misli i sloboda savesti štite jednako sa slobodom veroispovesti i uverenja. Suštinska priroda ovih sloboda se takođe odražava u činjenici da se od ove odredbe ne može odstupiti, čak ni u vreme vanrednog stanja, kako je navedeno u članu 4 stava 2 Pakta.
2. Član 18 štiti teistička, neteistička i ateistička uverenja, kao i pravo da se ne izražava nijedna veroispovest ni uverenje. Izraze „uverenje“ i „veroispovest“ treba široko tumačiti. Član 18 se u primeni ne ograničava na [[tradicija|tradicionalne]] veroispovesti niti na veroispovesti i uverenja sa [[institucija|institucionalnim]] osobinama niti praksu analognu tradicionalnim veroispovestima. Komitet je stoga zabrinut zbog svih tendencija [[diskriminacija|diskriminacije]] prema nekoj veroispovesti ili uverenju iz bilo kog razloga, uključujući i činjenicu da su nedavno uspostavljene ili da predstavljaju verske manjine koje mogu biti predmet neprijateljstva prevladavajuće verske zajednice.
3. Član 18 razlikuje slobodu misli, savesti, veroispovesti ili uverenja od slobode izražavanja veroispovesti ili uverenja. Njime se ne dozvoljavaju nikakva ograničenja slobode misli i savesti niti slobode veroispovesti ili uverenja ili usvajanja veroispovesti ili uverenja po sopstvenom izboru. Ove slobode se bezuslovno štite, kao pravo svakoga da se pridržava svog [[mišljenje|mišljenja]] bez tuđeg mešanja iz stava 1 člana 19. U skladu sa stavom 2 člana 18 i članom 17, niko se ne može primorati da otkrije svoje misli ili privrženost veroispovesti ili uverenju.
4. Sloboda izražavanja veroispovesti ili uverenja može se ostvarivati „pojedinačno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno“. Sloboda izražavanja veroispovesti ili uverenja [[bogosluženje]]m, [[obred]]ima, praksom i poučavanjem obuhvata širok opseg radnji. Pojam bogosluženja proteže se na [[ritual]]ne i [[ceremonija|ceremonijalne]] radnje kojima se neposredno izražava uverenje, kao i različite prakse koje su sastavni deo takvih radnji, uključujući izgradnju mesta za vršenje bogosluženja, upotrebu ritualnih izraza i predmeta, isticanje [[simbol]]a i obeležavanje [[praznik]]a i neradnih [[dan]]a. Obredi i praktikovanje veroispovesti ili uverenja mogu da uključuju ne samo ceremonijalne radnje, već i takve običaje kao što su pravila o načinu [[ishrana|ishrane]], nošenje posebne odeće ili [[kapa]], učešće u ritualima povezanim sa nekim periodima života i korišćenje posebnog [[jezik]]a kojim se uobičajeno govori u dotičnoj grupi. Pored toga, praksa i poučavanje veroispovesti ili uverenja uključuju radnje koje su sastavni deo vođenja osnovnih poslova verskih grupa, kao što su, između ostalog, sloboda izbora verskih [[lider]]a, [[sveštenik]]a i veroučitelja, sloboda osnivanja nižih i visokih verskih [[škola]] i sloboda izrade i distribucije verskih [[tekst]]ova i izdanja.
5. Komitet primećuje da iz slobode „pridržavanja ili usvajanja“ veroispovesti ili uverenja neizbežno proističe sloboda izbora veroispovesti ili uverenja, uključujući, između ostalog, pravo zamene svoje postojeće veroispovesti ili uverenja drugom ili usvajanjem ateističkih pogleda, kao i pravo ostajanja pri svojoj veroispovesti ili uverenju. Stav 2 člana 18 zabranjuje prinudu koja bi nanela štetu pravu pridržavanja i usvajanja veroispovesti ili uverenja, uključujući upotrebu ili pretnju fizičkom silom ili krivičnim [[sankcija]]ma radi primoravanja vernika ili nevernika da ostanu privrženi svojim verskim uverenjima i [[konfesija]]ma, da se odreknu svoje veroispovesti ili uverenja ili da se preobrate. [[Politika]] i praksa sa istom namerom ili dejstvom, kao, na primer, one kojima se ograničava pristup obrazovanju, [[medicina|medicinskoj]] nezi, zapošljavanju ili pravima garantovanim u članu 25 i drugim odredbama Pakta su, na sličan način, protivni stavu 2 člana 18. Istu zaštitu uživaju i oni koji se pridržavaju svih uverenja koja su [[ireligija|nereligioznog]] karaktera.
6. Komitet je mišljenja da stav 4 člana 18 dozvoljava u javnim školama nastavu iz predmeta kao što su opšta [[istorija]] religija i [[etika]], ako se izvodi na neutralan i objektivan način. Sloboda roditelja ili zakonskih staratelja da obezbede da njihova deca stiču versko i moralno obrazovanje u skladu sa njihovim uverenjima, predviđena članom 18 stavom 4, povezana je sa garancijama slobode poučavanja veroispovesti ili uverenja navedenim u stavu 1 člana 18. Komitet konstatuje da je javno školstvo koje uključuje podučavanje iz posebne veroispovesti ili uverenja protivno stavu 4 člana 18, osim ako se ne predvide nediskriminatorni izuzeci ili alternative koji bi udovoljili željama roditelja i staratelja.
7. Prema članu 20, nikakva izražavanja veroispovesti ili uverenja ne mogu iznositi propagandu za [[rat]] ili zagovaranje [[nacionalnost|nacionalne]], [[rasa|rasne]] ili verske mržnje koja predstavlja pozivanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili [[nasilje]]. Kao što je navedeno u opštem komentaru Komiteta broj 11 (19), države ugovornice su obavezne da donesu zakone kojima se takve radnje zabranjuju.
8. Stav 3 člana 18 dozvoljava ograničavanje slobode izražavanja veroispovesti ili uverenja samo ako su ograničenja propisana zakonom i neophodna su za zaštitu javne bezbednosti, poretka, zdravlja ili morala, ili osnovnih prava i sloboda drugih. Sloboda od prinudnog pridržavanja ili usvajanja veroispovesti ili uverenja i sloboda roditelja i staratelja da obezbede versko i moralno obrazovanje ne mogu se ograničiti. U tumačenju domašaja odredaba o dozvoljenom ograničavanju, države ugovornice treba da pođu od potrebe zaštite prava garantovanih u Protokolu, uključujući pravo na [[jednakost]] i nediskriminaciju po bilo kom osnovu, navedenim u članovima 2, 3 i 26. Nametnuta ograničenja moraju se ustanoviti zakonom i ne smeju se primeniti na način koji bi ugrozio prava garantovana u članu 18. Komitet napominje da se stav 3 člana 18 treba striktno tumačiti: ograničenja nisu dozvoljena po osnovima koji nisu u njemu navedeni, čak i ako su dozvoljena kao ograničenja drugih prava zaštićenih Protokolom, kao što je [[nacija|nacionalna]] [[bezbednost]]. Ograničenja se mogu primeniti samo u one svrhe za koje su propisana i moraju biti neposredno primerena i srazmerna specifičnim potrebama kojima su uslovljena. Ograničenja se ne mogu nametnuti radi diskriminacije niti primeniti na diskriminatoran način. Komitet primećuje da pojam morala proističe iz mnogih društvenih, [[filozofija|filozofskih]] i verskih tradicija; prema tome, ograničenja slobode izražavanja veroispovesti ili uverenja radi zaštite morala moraju se zasnivati na načelima koja ne potiču isključivo iz jedne tradicije. Lica koja se već izlažu nekim legitimnim ograničenjima, kao zatvorenici, nastavljaju da uživaju prava na izražavanje svoje veroispovesti ili uverenja, u punoj meri u skladu sa posebnom prirodom ograničenja. Izveštaji država ugovornica treba da pruže [[informacija|informacije]] o punom obimu i dejstvu ograničenja po stavu 3 člana 18, kako u pogledu zakona, tako i o njihovoj primeni u specifičnim okolnostima.
9. Činjenica da se veroispovest priznaje kao državna religija ili da je uspostavljena kao zvanična ili tradicionalna ili da njeni sledbenici čine većinu [[stanovništvo|stanovništva]] ne sme imati za posledicu nikakvu štetu po uživanje bilo kojeg od prava iz Pakta, uključujući članove 18 i 27, niti bilo kakvu diskriminaciju prema pripadnicima drugih veroispovesti ili nevernicima. Posebno, određene mere koje diskriminišu poslednje, kao što su mere kojima se mogućnost prijavljivanja za javnu službu ograničava na pripadnike prevladavajuće veroispovesti ili se njima daju [[ekonomija|ekonomske]] privilegije ili se nameću posebna ograničenja izražavanja drugih vera, nisu u skladu sa zabranom diskriminacije po osnovu veroispovesti ili uverenja niti garancijom jednake zaštite po članu 26. Mere predviđene u stavu 2 člana 20 Pakta predstavljaju važnu zaštitu protiv kršenja prava verskih [[manjina]] i drugih verskih [[grupa]] da ostvaruju prava garantovana u članovima 18 i 27 i protiv činova nasilja ili [[progon]]a usmerenih prema tim grupama. Komitet želi da bude informisan o merama koje dotične države ugovornice preduzimaju radi zaštite izražavanja svih veroispovesti ili uverenja od kršenja zakona i radi zaštite njihovih sledbenika od diskriminacije. Slično, obaveštenje o poštovanju prava verskih manjina po članu 27 neophodno je Komitetu kako bi ocenio stepen ostvarivanja slobode misli, savesti, veroispovesti i uverenja u državama ugovornicama. Dotične države ugovornice treba takođe da u svoje izveštaje uključe obaveštenja o postupcima koja se po njihovim zakonima i [[sud]]skoj praksi smatraju blasfemijom.
10. Ako se skup uverenja smatra zvaničnom [[ideologija|ideologijom]] u ustavima, zakonima, proglasima vladajućih [[politička stranka|stranaka]], itd., ili po važećoj praksi, to ne treba imati za posledicu nikakvu štetu po slobode iz člana 18 ni po druga prava priznata u Paktu niti bilo kakvu diskriminaciju prema licima koja ne prihvataju zvaničnu ideologiju ili joj se suprotstavljaju.
11. Mnogi pojedinci pozivaju se na pravo da odbiju služenje vojne obaveze (prigovor savesti) na osnovu toga što takvo pravo proističe iz njihovih sloboda po članu 18. Kao odgovor na te zahteve, sve veći broj država svojim zakonima izuzima od obavezne vojne službe građane koji se iskreno drže verskih ili drugih uverenja koja zabranjuju služenje vojne obaveze i zamenjuje je drugim oblicima službe državi. Pakt izričito ne upućuje na pravo na prigovor savesti, ali Komitet smatra da takvo pravo može da proistekne iz člana 18 u meri u kojoj se obaveza korišćenja smrtonosne prisile može ozbiljno sukobiti sa slobodom savesti i pravom izražavanja nečije veroispovesti ili uverenja. Kada se ovo pravo priznaje zakonom ili praksom, ne sme biti nikakvog razlikovanja prigovarača savesti po osnovu prirode njihovih uverenja; takođe, ne sme biti diskriminacije prema prigovaračima savesti zato što nisu odslužili vojnu službu. Komitet poziva države ugovornice da izveste o uslovima pod kojima lica mogu biti izuzeta od vojne službe na osnovu njihovih prava po članu 18, te o prirodi i dužini drugog oblika službe državi.
 
== Povezano ==
* [[Ljudska prava]]
* [[Tolerancija]]
* [[Diskriminacija]]
* [[Sekularizam]]
* [[Demokratija]]
* [[Pravo]]
* [[Politika]]
* [[Sociologija]]
* [[Filozofija]]
 
== Izvori ==
{{izvori}}
 
== Spoljašnje veze ==
* [http://www.sisr2007.de Conference: Secularity and Religious Vitality]
* [http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1654455 "Notes Towards a (Re)Definition of the 'Secular'"],University of British Columbia Law
* [http://www.multiple-secularities.de Research Project: Multiple Secularities]
* [http://www.religionsfree.org/ Religion's Free Foundation]
* [http://cfr.org/religion Religion and Foreign Policy Initiative], [[Council on Foreign Relations]].
* [http://www.law.harvard.edu/students/orgs/hrj/iss16/gunn.shtml The Complexity of Religion and the Definition of “Religion” in International Law] Harvard Human Rights Journal article from the President and Fellows of Harvard College(2003)
* [http://www.hreoc.gov.au/Human_RightS/briefs/brief_3.html Human Rights Brief No. 3, Freedom Of Religion and Belief] Australian Human Rights and Equal Opportunity Commission (HREOC)
* [http://www.forum18.org Forum 18 News Service] - Reports, country surveys and commentaries from [[Forum 18]], a Norwegian international religious freedom news service
* [http://www.state.gov/g/drl/irf/rpt/ U.S. State Department country reports]
* [http://www.uscirf.gov/images/AR2008/annual%20report%202008-entire%20document.pdf 2008 Annual Report] of the United States Commission on International Religious Freedom
* [http://www.religiousfreedom.com International Coalition for Religious Freedom]
* [http://www.iclrs.org International Center for Law and Religion Studies]
* [http://www.iarf.net International Association for Religious Freedom]
* [http://www.globalengage.org Institute for Global Engagement]
 
[[Kategorija:Ljudska prava]]
{{klica-politika}}
[[Kategorija:Politika]]
 
[[Kategorija:Demokratija]]
{{DEFAULTSORT:Секуларност}}
[[Kategorija:Sekularizam]]
[[Категорија:Politika]]
[[Kategorija:Pravo]]
[[Категорија:Секуларизам‎]]
[[Kategorija:Sociologija]]
 
[[Kategorija:Filozofija]]
[[de:Säkular]]
[[Kategorija:Ireligija]]
[[en:Secularity]]
[[Kategorija:Istorija religije]]
[[fr:Laïc]]
[[Kategorija:Religija i društvo]]
[[zh:世俗]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Sekularnost”